0
Filmska verzija crtaća "Mulan" donosi milionske zarade preko platforme i mreža bioskopa širom sveta, ali i osrednje kritike i, što je još gore po tvorce i producente, niz kontroverzi, pa čak i otvorene pozive na bojkot.
Od akcionog spektakla novozelandske rediteljke Niki Karo, koju je „Dizni“ angažovao da od popularnog crtaća napravi potencijalni blokbaster, još od kad je počelo da se govori o ponovnom otvaranju bioskopa u Americi, očekivalo se da će baš on publiku da vrati pred velike ekrane. Ima za to sve potrebne premise, mislili su vlasnici bioskopa: atraktivna priča sa heroinom u naslovnoj ulozi i pre svega vrhunski efekti za koje su kućni ekrani (o laptopovima i mobilnim telefonima da se i ne govori) suviše mali za potpuni ugođaj.
I usledio je prvi potres. U „Dizniju“ su, ne želeći više da čekaju tada još neizvesno otvaranje bioskopa, odlučili da ga premijerno prikažu na svojoj platformi „Dizni plus“, uz redovnu pretplatu i dodatnih 30 dolara. Takva odluka vlasnike bioskopskih lanaca bacila je u očaj. Pokazalo se i da „Mulan“ van Amerike i na bioskopskim blagajnama žanje milione. Malo nakon premijere na platformi, „Mulan“ je poslat i preko okeana, u bioskope u Evropi i Aziji.
Međutim, u Aziji su se rasplamsale i stare kontroverze. Glumica Liu Jifei, koja je pozajmila lik i glas Mulan u holivudskom spektaklu, pre nego što je film i završen, glasno je podržala hongkonšku policiju, uprkos optužbama sa svih strana da policajci primenjuju nepotrebnu silu i brutalno se obračunavaju sa učesnicima protesta koje organizuju prodemokratske snage. Dok mnogi Kinezi podržavaju glumicu, film koji govori o heroini iz drevne Kine koja se bori za svoju zemlju postala je i simbol prodemokratskog pokreta u Hongkongu.
Kada je u avgustu jedna od poznatijih aktivistkinja, Agnes Čou, uhapšena pod optužbom da je pretnja za nacionalnu bezbednost, korisnici društvenih mreža koji podržavaju proteste nazivali su je „prava Mulan“ ili „naša Mulan“.
Podrška Čouovoj i drugim vođama protesta u Hongkongu proširila se i na Tajvan i Tajland, gde su se takođe proširili i protesti predvođeni studentima u kojima se traže demokratske reforme (i uspostavljanje monarhije), piše dopisnica „Gardijana“ iz jugoistočne Azije Rebeka Retklif.
Učesnici protesta u Hongkongu, Tajvanu i Tajlandu međusobno se podržavaju (nazvani su i Koalicijom „Čaj sa mlekom“), a jednako gledaju i na gest glumice, navodeći da njena izjava ne sme da bude zaboravljena. Uporedo sa najavom prikazivanja „Mulan“ u bioskopima u tim delovima Azije, društvenim mrežama proširio se i poziv tajlandskih studenata sa pozivom da se film bojkotuje.
Pored toga, u fokus tamošnje javnosti dospela je i zahvalnica na odjavnoj špici gde se pominje Biro za javnu bezbednost Turpana, uprkos tome što je on na indeksu američkih vlasti kao „umešana u kršenja ljudskih prava i zlostavljanja“.
Mnogi veruju i da su, nakon nategnute situacije između „Diznija“ i kineskih vlasti oko crtaća „Mulan“ 1998. godine, producenti ovaj put pribegli nekoj vrsti autocenzure. „Priča u filmu odražava moguću autocenzuru ili, još gore, eksplicitno prihvatanje njenog predstavljanja onako kako je prihvata Peking“, piše „Diplomat“.
Da sve bude još komplikovanije, pojavile su se i priče da su kineske vlasti uoči premijere u toj zemlji zatražile od vodećih medija da ne pišu o „Mulan“, upravo zbog kontroverzi vezanih za Honkong i proteste. Provladin tabloid „Global Times“ pisao je u svom izdanju na engleskom i da je film „još jedna demonstracija ekstremnih ideologija u vezi sa Kinom u američkom javnom mnjenju“, prenosi CNBC.
Ali time se lista kontroverzi ne završava. „Mulan“ je zasmetao i pojedinim feminističkim grupama, koje smatraju da je devojka, koja odlučuje da rizikuje čast svoje porodice time što se preoblači u muškarca i odlazi da zameni oca u ratu, prikazana „suviše stereotipno“. Sa druge strane, čuju se i tumačenja da ih ovaj film upravo podriva.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
