0
Odavno nisam u našem pozorištu gledao u celini bolju predstavu. Svi su odlični, „Čudo u Šarganu“ u režiji Jagoša Markovića je čista desetka, kaže za „Novu“ književnik i prevodilac Muharem Bazdulj nakon izvođenja ovog komada Ljubomira Simovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Ovacije kojom je pozdravljeno izvođenje ovog kultnog teksta, koji govori o surovosti i začaranom krugu patnje, o našem naravima i načinu života, gde svako priča svoju priču a ne sluša onog drugog, o uverenju da je stradanje neminovno, bile su fantastične. Što zbog neprolaznosti Simovićevog teksta, što zbog svega onog što je do sada režirao Marković, što zbog glumačke podele koja je okupila neverovatna imena, što je danas svojevrstan podvig, ako se uzme u obzir koliko su naši vrhunski dramski umetnici angažovani na brojnim snimanjima.
Muharem Bazdulj ne krije oduševljenje i dodaje da je gledao televizijsku verziju ove predstave koju je radila Mira Trailović u Ateljeu 212.
– I još iz tih tinejdžerskih, omladinskih godina pamtim koliko me je Simovićev tekst pogodio na onoj nekoj osnovnoj geopoetičkoj razini. Mislim da je zaista jako karakterističan za srpski ali i širi balkanski mentalitet i da je ušao u jednu jezički, i kroz likove dublje, što bi se reklo supstrat identiteta, nego većina naših dramskih tekstova. Međutim, moram da priznam, iako mi je ta postavka koju sam gledao ostala dugo u sećanju, ova nova Jagoševa u JDP jeste nešto posebno, čista desetka. To već tri dana pričam ljudima uz svest da premijera i ne bude uvek ono najbolje, jer glumcima tek treba vremena da se razigraju i često su peta ili šesta izvedba ono pravo. Ali, meni je i ova bila čudesna, i to na nekoliko ravni.
Dopalo mu se, kako kaže, što nije na silu osavremenjivana, a to naši režiseri u poslednje vreme rade.
– Na primer, prebace Šekspira u 21. vek. Ovde se tačno vidi po nekim izrazima iz socijalističkog vremena da je tekst ostao kakav jeste u suštini. Jagoš je poznat kao režiser po zanatskoj veštini i držanju nivoa, ali glumci su mi posebno otkriće. Posebno Sanja Marković i Jovana Belović i drago mi je što su potencirane na rođendanu JDP. Sanja me je posebno fascinirala na koji je način skinula užičko-jugozapadno srpski govor u svakoj rečenici i ona je za mene takvo glumačko otkriće kakvo u zadnjih deset godina kod nas nije bilo. Inače su svi bili fenomenalni – zaključio je Bazdulj.
Praizvedba Simovićevog „Čuda u Šarganu“ bila je 24. oktobra 1975. u režiji Mire Trailović u Ateljeu 212, a igrana je do 1991. na brojnim festivalima i gostovanjima u zemlji i inostranstvu. U istom teatru reditelj Dejan Mijač je postavio svoje viđenje ovog komada koje je isto doživelo ogroman uspeh. Egon Savin je režirao „Čudo u Šarganu“ u nacionalnom teatru 2015. godine. Od prvog izvođenja do danas, ovaj komad je postavljan na mnogim scenama širom Srbije, ali i u inostranstvu. Uskoro se očekuje premijera ovog dela u režiji Nebojše Bradića u Kruševačkom pozorištu.