Mrđan Bajić i Raša Todosijević Foto:Goran Srdanov/Nova.rs/Vesna Lalić/Nova.rs

Prijateljski i kolegijalno tugujem, sa velikom profesionalnom zajednicom, što sa nama neće više biti Raša Todosijević, kaže za Nova.rs Mrđan Bajić povodom odlaska velikog umetnika u 79. godini.

– Tugujem što sa nama više neće biti Raša da nas propituje zarad našeg dobra, da konstatuje, da nam se ruga, a da nas, ipak, bezuslovno voli i sa nama deli olovnost ovog podneblja – priznaje za Nova.rs vajar i akademik Mrđan Bajić.

Todosijevića naziva „kolosalnim umetnikom ove zajednice u ovoj epohi“ i dodaje:

– Kalendari naših života mogli bi se, umesto po dekadama i autoritarnim vođama, meriti: epohom „Was is Kunst“, epohom šarana bez vode, epohom tranzistora koji svira iz zida ili epohom Edinburške povelje, pa sve do epohe raskalašnih trpeza za stolovima u obliku „svastike“. I takvo imenovanje bilo bi vizionarski jednako tačno i istorijski zasnovano. Raša Todosijević, na žalost, neće više biti sa nama da imenuje epohe koje nam nesnađenima dolaze. Kakva divovska i hrabra i sasvim posebna životna epopeja – kaže Mrđan Bajić, uz poruku na kraju:

– „Hvala Raši Todosijeviću“. Stidim se sa svima nama što mu to nismo dovoljno jasno i dovoljno često izgovarali. Marinela, draga, beskrajno tugujemo sa tobom.

Dragoljub Raša Todosijević, Zoran Knežević u SANU Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Upravo je Bajić pre tačno godinu dana bio na svečanosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na kojoj je predsednik SANU Zoran Knežević Raši Todosijeviću uručio nagradu „Ivan Tabaković“. Vajar i dopisni član SANU, koji je i bio predsednik komisije za dodelu ovog priznanja, povodom smrti Tabakovića podelio je s nama delić govora iz Akademije, a prenosimo ga, podsećanja radi, u ovom tužnom trenu:

„Žiri je većinom glasova doneo odluku da nagradu iz Fonda Ivan Tabaković za 2021-2023 dodeli Dragoljubu Raši Todosijeviću – ceneći najpre izvanrednu izložbu koja je organizovana u Muzeju savremene umetnosti Vovodine, koji je bio i predlagač kandidata, ali takođe i deceniski opus i značaj jednog od najvažnijih umetnika regiona – koji je svojom dugogodišnjom radikalnom i inventivnom umetničkom praksom određivao koordinate i otvarao nove prostore umetničkih praksi ove zajednice.
Njegovo preispitivanje i podsticajno propitivanje u polju umetnosti i politike: kroz instalacije, performanse, akcije, video radove, ali i radove u polju crteža i kolaža, kroz akcije i tekstove i kroz radikalno problematizovanje medija slikarstva – sagledano iz današnje perspektive postalo je ona vrsta kritičkog delanja koje vremenom postaje bazična, identitetska tradicija dolazećih generacija.

Mrđan Bajić u SANU na dodeli nagrade Ivan Tabaković Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Da se kroz sažetak podsetimo radne biografije laureata:

Dragoljub Raša Todosijević rođen je u Beogradu, 1945 godine. Jedan je od ključnih protagonista jugoslovenske konceptualne umetnosti, i još početkom 70-ih godina učinio je otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma, uključivši se u nove umetničke tokove koji su paralelno onovremeno nastajali na svetskoj kulturnoj sceni. Diplomirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti 1969.godine. Zajedno sa kolegama, M. Abramović, E. Milivojevićem, N. Paripovićem, Z. Popovićem i G. Urkomom – svi okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra, doprineo je afirmaciji nove umetnosti na prostoru tadašnje Jugoslavije i izvršio snažan uticaj na mnoge umetnike mlađih generacija.

Njegova umetnička praksa predstavlja primer institucionalne kritike i primer inventivnog kontinuiranog rada u polju vizuelne umetnosti. Jedan je od međunarodno najaktivnijih i veoma uvaženih umetnika iz Srbije, prepoznatljiv u međunarodnom kontekstu. Todosijević je izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, u prestižnim galerijama i muzejima širom sveta, a njegovi radovi su, između ostalog, otkupljeni za: Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzej moderne umetnosti u Ljubljani, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Muzej moderne umetnosti u Stokholmu, Tejt muzej u Londonu i druge značajne muzeje i privatne kolekcije.

Osim nagrade na 54. Bijenalu u Veneciji, dobitnik je nagrade stokholmskog Muzeja moderne umetnosti, nagrade Arts Link i nagrade Emili Harvi fondacije iz Njujorka koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Dobitnik je Nagrade za životno delo 50. Okobarskog salona u Beogradu Politikine nagrade, Nagrade grada Beograda, Nagrade Memorijala `Nadežde Petrović` u Čačku i Nagrade Sava Šumanović. Raša Todosijević je autor više knjiga priča o umetnosti. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik. Po novozasnovanom pravilniku nagrade dobitniku pored novčanog dela nagrade pripada i pravo da u Galeriji SANU, zajedno sa sledećim dobitnikom, napravi izložbu svojih radova.

Dragoljub Raša Todosijević u SANU Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Pre nego što predam nagradu u ime žirija a uz iskrene i kolegijalne čestitke na zasluženom priznanju želim da dodam zvaničnom obrazloženju sasavim lični kratki segment:

Prisusvujemo, verujem, pozitivnom trenutku koji bi da citiram: `mogao biti trenutak istoriskog značaja`. Prisustvujemo trenutku metaforičnog ukrštanja dve velike umetničke prakse i pojave na teritoriji umetnosti. Ukrštaju se putanje velikog umetnika Ivana Tabakovića i velikog umetnika Raše Todosijevića. I treba da slavimo ovaj susret.

Susret najvažnije nagrade SANU, u polju vizuelne umetnosti, kojom institucija želi, da u toj delatnosti, permanentno brine istoriju i tradiciju svoje zajednice i umetnika, laureata koji svojom radikalnom umetničkom praksom kritikuje i propituje tu zajednicu – takođe zarad njenog dobra. Razvojno gledano jedno bez drugog – mislim – ne može.

I briga o dosadašnjoj tradiciji i briga o generisanju novih tradicija – na svoj način doprinose samoodrživom pozitivnom kontinuitetu umetnjčke misli i umetničkih praksi ove zajednice – mimo ratova, loših politika i destrukcije – koji su naša svakodnevica.

Raša Todosijević sa suprugom Marinelom i predsednikom SANU Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Da opet kratko citiram:

`Hvala Raši Todosijeviću`“.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare