1
Političari zgrću glasove time što ljude drže u strahu. A svi vidimo da su klimatske promene daleko veća pretnja, dok smo mi hranjeni drugačijim pričama, kaže slavni američki reditelj Oliver Stoun.
Novi dokumentarac Olivera Stouna „Nuclear Now“ upravo se zavrteo u američkim bioskopima. Radeći na filmu, čiji je scenario potpisao s profesorom Džošuom S. Goldstinom, američki reditelj pošao je od ideje da su nuklearne katastrofe u Černobilju i Fukušimi bile, naprosto, nesreće iz kojih je trebalo izvući pouke.
Zašto taj naziv – „Nuklearno sad“? Pa, to bi, kako smatra reditelj, trebalo da bude odgovor koji bi svet, na ivici klimatskog ponora, trebalo da prigrli.
Ni sam ne zna Oliver Stoun koliko je tačno filmova uradio proteklih decenija. Misli da je „Nuclear Now“ njegov 30. film, odnosno 10. dokumentarac. No, ono što mu je važnije od brojki jeste da pravi filmove o „neotkrivenim lažima koje ljudi ne žele da priznaju“.
Kao primer u razgovoru za „Gardijan“ pominje dokumentarnu seriju „The Untold History of the United States“.
– U delovima tog serijala direktno napadam američki establišment, jer smo kroz istoriju pogrešno učeni sranjima – odsečan je reditelj, a novo ostvarenje drugačije je od svega što je do sada radio, s obzirom da se prvi put u karijeri „bavi objektom, ne osobom“.
I u tome je bio izazov za potpisnika kultnih filmova, kakvi su „Lice s ožiljkom“, „Volstrit“, „Ponoćni ekspres“, „Vod smrti“ i „Rođen 4. jula“.
– Nema nijedne seksi žene u filmu (smeh). Nije ovde u pitanju nikavo izmišljanje tople vode, niti originalni filmski jezik. Najvažnije mi je bilo kako sve spojiti u jedno – objašnjava reditelj, a govoreći o tome šta ga je ponukalo da snimi ovaj dokumentarac, koji je svetsku premijeru imao na Venecijanskom festivalu prošlog septembra, ističe:
– Sve pogrešno shvatamo, a u vreme klimatskih promena, nuklearna energija nije samo opcija – već je jedina opcija. Imali smo ranije različite solucije, ali sve smo zajebali – priča Stoun misleći pride na rad francuske fizičarke poljskog porekla Marije Kiri na polju radioaktivnosti, zbog čega je smatra sveticom.
Sve je, po sudu reditelja, otišlo dođavola polovinom 20. veka, kada su nuklearna snaga i nuklearni rat izjednačeni. Holivud je išao u stopu s „trendom“, i počeo masovno da pravi naučno-fantastične filmove s zlikovcima koji su non-stop pretili svetu nuklearnim bombama. I dok su početkom sedamdesetih, kako podseća, svi oni koji brinu o životnoj sredini upozoravali na opasnosti svega što je vezano za nuklearno naoružanje, mnogi nisu hajali.
– Nemam ja problem s nuklearnim otpadom, jer se može kontrolisati, naročito ako ga uporedimo s gasom, ugljem, naftom – govori reditelj, i otkriva da u filmu ukazuje na činjenicu da je manje žrtava bilo u nuklearnim katastrofama u Černobilju ili Fukušimi nego od fatalnih nivoa zagađenja vazduha od uglja i drugih fosilnih goriva.
– Političari zgrću glasove time što ljude drže u strahu. A svi vidimo da su klimatske promene daleko veća pretnja, dok smo mi hranjeni drugačijim pričama.
Iako živi u Los Anđelesu i iza sebe zavidnu karijeru, pa i tri Oskara, sebe ne smatra delom holivudskog establišmenta. Čak se, ponekad, oseća sasvim otuđeno u to gradu i toj industriji. Dok je radio na ovom dokumentarcu taj osećaj se samo, priznaje, pojačao:
– Filmska industrija ne gleda blagonaklono na nuklearna pitanja, još od ostvarenja „Silkvud“, „Kineski sindrom“ i svih onih horor filmova iz pedesetih. Zapatio se najgori mogući mejnstrim. A ja volim glamur starih filmova. Znate, želim da vidim Elizabet Tejlor i Brižit Bardo. Merilin Monro! Želim da vidim zvezde!
No, takvu vrstu filmova danas je teško praviti, jer živimo u kulturi u kojoj je, kako napominje Stoun, najbitnije da se sve odmah pokaže. One tako privlačne misterioznosti više nema.
– Poštujem realnost, ali ne moram non-stop da je gledam. Voleo bih da vidim samo ono bitno iz naše stvarnosti. Ne sve!
Ako se neko pitao šta je na „medijskom meniju“ Olivera Stouna, odgovori stižu od samog reditelja. Naime, redovno prati video platformu „Rumble“, pa „Al džaziru“, kao i „Raša tudej“. Ponekad pročita i „Gardijan“, mada mu se, kako ističe, ne mili što se drže „pomalo desničarskog pravca u poslednje vreme“. U svojoj torbici ovih dana drži „Njujork tajms“, jer je ovaj dnevnik objavio sjajnu kritiku Stounovog novog filma.
– Ali, čitam novine sa velikom skepsom. Čitam da vidim šta misle. I čini mi se da se svi drže neke sredine u Americi. Ako mi je nešto bitno u životu, onda je to istina, i trudim se da doprem svojim radom do nje. Sad se bavim jednom užasno bitnom temom, a to su klimatske promene. I mogao bi ovo da bude moj poslednji film. Jer, znate u godinama sam kada bi već sutra moglo da me ne bude – priznaje Stoun, s tim što i sam kao da zaboravlja na činjenicu da je maltene završio rad na dokumentarcu o brazilskom predsedniku Luli da Silvi.
Oliveru Stounu je 76 godina. Samo je četiri godine mlađi od američkog predsednika Džoa Bajdena. Iako su mnogi stava da je prestar za drugi mandat na čelu SAD, Bajden je nedavno najavio da će se ponovo naći u trci za predsednika. I dok Stoun ne želi da priča o Bajdenovoj starosti niti „fizičkoj spremi“, želi da uporedi aktuelnog američkog predsednika s jednim davnašnjim:
– Moj omiljeni američki predsednik bio je Džon Kenedi. I kada uporedite ta dva Irca, shvatićete da je Kenedi voleo mir i zalagao se za isti. A takođe ćete shvatiti da je Džo Bajden hladnokrvni ratnik u najgorem smislu te reči!
A kad se već pominju predsednici, malo ko, upoznat s opusom Olivera Stouna, ne zna da je snimio četvorosatni dokumentarac o Vladimiru Putinu, mnogo pre nego što je počeo sav haos u Ukrajini. Dvodelni televizijski dokumentarac o ruskom predsedniku „Razgovori sa Putinom“, koji je potpisao Stoun, bio je baziran na serijalu razgovora koje je trostruki oskarovac uradio s prvim čovekom Rusije. Kada je premijerno emitovan 2017, reklamiran je kao „najintimniji intervju koje je Putin ikada dao nekom autoru sa Zapada“. Nakon završetka snimanja u Moskvi, izjavljivao je Oliver Stoun da Rusima nikada nije bilo bolje nego pod Putinom, a upitan šta misli danas, ovako odgovara:
– Mislim da Rusija radi sjajan posao kad je nuklearna energija u pitanju. I Kina je lider u tom polju, iako nikada nisam uspeo da se probijem u tu zemlju. A šteta je to, jer bih napravio sjajan film. Možete misliti šta god hoćete, ali Putin je sjajan lider za tu zemlju i ljudi ga vole. I to je sve.
Bonus video: Putin u Ukrajini