0
Svaki put kada iskreno ideš ka onome što želiš, kada se otvoriš, kada radiš pravu stvar u emotivnom smislu - ti si ranjiv i mnogi će te smatrati budalom, jer nisi igrač. Moj junak Relja jeste autsajder samim tim što oseća, intenzitetom kojim oseća. Postoje pravila igre i otvoreno pokazivanje emocija, ali opšte osećanje emocija nije deo tih pravila, kaže reditelj Kosta Đorđević govoreći o svom novom filmu “Sunce mamino”, čija premijera je zakazana 13. februara u "MTS dvorani“.
Reditelj ostvarenja „S/Kidanje“ i „Reži“ objašnjava da je “Sunce mamino” tinejdžerska i porodična priča o romantičnom sedamnaestogodišnjaku Relji koji organizuje sahranu svoje bake u trenutku kada njegova majka odbija to da uradi, ali i kada shvati da je to način da bude sa devojkom u koju je zaljubljen.
– Kako to obično biva u životu i na filmu, njegovi postupci dovešće do neočekivanog razvoja situacije pa će na kraju filma umesto da osvoji devojku, konačno uspostaviti emotivan odnos sa svojom mamom. Tako naša tema nadilazi tinejdžersku priču i ulazi u duboke sukobe među generacijama, nedostatak ljubavi i potragu za istom – ističe Đorđević.
Ideja za ovu neobičnu storiju nastala je još 2004. godine kada mu je umrla baka, i kada je i sam, kako se seća, imao dug razgovor sa svojom majkom.
– Tada sam shvatio u kolikoj meri se njen odnos sa majkom reflektuje na naš. U tom trenutku nisam bio dovoljno zreo da se uhvatim ukoštac s tom temom, te je ona nastajala tokom mog odrastanja i sazrevanja.
I u prethodnim filmovima Kosta Đorđević se bavio tinejdžerima, a, kako objašnjava, privlače ga, jer kroz njih najbolje može da pokaže na koji način društvo utiče na njih, kako oni to sve primaju k sebi, te raflektuju na svoje postupke:
– Kada pričamo o društvu, tinejdžeri su najviše na udaru. Društvo i okolnosti ih formiraju u toj meri kakve će osobe postati. Naravno, tu je i porodica, ali je i ona pod direktnim uticajem društvene okolnosti i atmosfere. U mojim filmovima svi tinejdžeri traže ljubav, jer osećaju da je nemaju – kaže reditelj.
Na pitanje koliko su se klinci promenili, ističe da su se društvo i okolnosti oko njih promenile, ali da je biti mlad suštinski isto u kom god vremenu da se nalaze:
– U njima prepoznajemo taj neozbiljan odnos prema životu, jer misle da imaju sve vreme ovog sveta, zato su i lagodniji prema životu. Mešaju ljubav i zaljubljenost, nemaju distancu u odnosu na to šta osećaju, te zato burno i radikalnije doživljavaju to što im se dešava. U ovom slučaju, Relju na bržu zrelost i odrastanje nagna susret sa smrću bake, te on sazreva tokom filma. Postoji scena kada devojci Ani priča o tome kako su merili kovčeg za baku, i kako se on osećao kao da grobar njega meri. Gledalac vidi da je odlazak bake ipak uticao na njega, te postaje svestan prolaznosti i smrti. Ana u njemu to takođe prepoznaje i dopada joj se, jer ga izdvaja od drugih.
“Sunce mamino” je, potcrtava reditelj, priča o junaku koji je našao empatiju.
– Relja je na svom putu u potrazi za ljubavlju zalečio svoju porodicu, svoju majku, koja je i sama imala probleme sa svojom majkom, kao i mlađeg brata, koji još uvek ima šansu da dobije ljubav koja mu nedostaje. Ovo je takođe film o tome kako moraš da spoznaš teret svojih roditelja da bi mogao da se nosiš sa svojim. Postoji neverovatan jaz između generacija, strašno nerazumevanje i očekivanje roditelja da deca budu ono što su oni planirali. Sada se taj jaz produbio – kaže naš sagovornik dodajući da je sukob generacija globalna stvar i nešto što u ovom trenutku guši svet i sprečava da se desi ljubav.
Posebna uloga u filmu je Beograd i fantastične lokacije na krovovima koje su izabrane, a reditelj poručuje da svako ko voli ovaj grad treba da ga pogleda.
– Ovo je leto u Beogradu, taj jedan grad koji je specifičan i drugačiji, kao što je i naš protagonista, kao i naša priča i porodični odnosi. Beograd jeste jedan od junaka ovog filma, a moja ljubav prema njemu se jasno vidi. Moj prvi studentski film zvao se “Ulični hodač”, na neki način simbolično, jer od tada fanatično šetam tražeči skrivena mesta i lokacije. Nisam prestao da upoznajem ovaj grad.
Kada je film bio u nastanku, prvobitno se zvao “Žal”, a do promene je došlo jer se, kako objašnjava, ispostavilo da je priča vrcavija i zabavnija od značenja te reči:
– Želeo sam da sunce bude deo naziva, a “Sunce mamino” ima dozu sarkazma i pokazuje Reljinu narav i nevolje koje uzrokuje. Takođe se odnosi na njegov specifičan odnos sa majkom, ali ono što se na kraju ispostavlja i što je najbitnije je to da je Olga, koju tumači Branka Katić, zaista sunce mamino.
Film je posvećen Ani Božović, devojčici koja je poginula 3. maja u „Ribnikaru“, a koja je bila dete Kostinih bliskih prijatelja.
– Bili smo na njenom rođenju, bili smo na njenoj sahrani, sve je to toliko strašno da je najmanja stvar koju mogu da joj posvetim film. Dok gledamo našu junakinju Anu, ne možemo da ne razmišljamo o tome da bi i naša Ana odrasla, bila tinejdžerka u koju su zaljubljeni i koja voli, da se nije desila ta tragedija.
Bonus video: Branka Katić o filmu „Sunce mamino“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
