2
Filmska zvezda otelotvoruje jednu od najvećih operskih diva u solo šou „Marija Kalas: Pisma i memoari“, koji danas dolazi u Beacon teatar u Njujorku.
Jedno su operske zvezde, a drugo je Marija Kalas. Birgit Nilsson ili Luciano Pavarotti su možda bili sjajni, ali nisu pevali posthumno. Kalas je, s druge strane, bila na turneji – kao hologram – decenijama nakon njene smrti. Malo ko je čuo za predstavu Vilijama Lusa „Bravo, Karuzo!“(O Enriku Keruzu), ali „Master Class“ Terensa Meknelija, koja se bavi strogim metodama Kalasove kao nastavnice, osvojio je nagradu Toni 1996. i redovno se izvodi.
Glumica Monika Beluči danas će u Beacon Teatru prvi put u Njujorku izvesti svoju monodramu „Marija Kalas: Pisma i memoari“, koju izvodi od 2019.
U pitanju je komad u kome poznata glumica čita odabrane spise Marije Kalas. Ipak, i njoj samoj je i dalje teško da objasni neobičan, trajni utisak tog soprana Kalasove, koji se često naziva “La Divina” i koji je uticao na našu kolektivnu maštu.
„Imala je auru“, rekla je Beluči tokom nedavne posete Njujorku.
Sama Beluči je bila kraljevski sjajna tog dana, projektujući onu vrstu elegancije zadimljenog glasa koja se često povezuje sa imenima “zlatnog doba” Holivuda.
Ma koliko je Monika tokom karijere bila otvorena za nove avanture, klonila se pozorišta. Neustrašiv reditelj, pisac i fotograf Tom Volf, koji je snimio dokumentarni film „Maria by Callas” 2018, otišao je do stana Belučijeve jednog dana da joj predstavi projekat zasnovan na njegovoj knjizi „Maria Callas: Letters & Memoires”.
“Sećam se da smo bili u dnevnoj sobi, a ona je nasumično otvorila knjigu i počela da čita naglas“, rekao je Volf (37). „Tada sam zaista odmah video alhemiju. Odjednom su se njena građa, njen stav, njena emocija poklapali sa Marijom Kalas, posebno u nekim specifičnim pismima gde možete videti ženu, a ne umetnika ili javnu ličnost.”
„Ja to zovem alhemijom; Mislim da je to nešto više od obične sličnosti“, nastavio je. „Verujem u sudbinu, kao i Kalas.“
Jednako oduševljena, Beluči je zaboravila svoju dugogodišnju rezervisanost u pogledu pojavljivanja na sceni. „Osećaj lepote koji sam imala bio je jači od straha“, rekla je ona. „Želela sam da podelim ono što sam osećala sa drugim ljudima. Kroz pozorište sam mogla da uđem u to.”
Teško je poreći da se uparivanje Kalas-Beluči oseća kao da je predodređeno. Beluči je čak glumila italijansku opersku zvezdu nalik Kalasovoj po nadimku La Fiamma u 3. sezoni serije „Mocart u džungli“. Osim njihove fizičke sličnosti: Monika Beluči je Parižanka rođena u Italiji, vodila je međunarodnu karijeru preko granice, višejezičnu, baš kao i Marija Kalas, grčka pevačica rođena u Njujorku decenijama ranije.
„Mislim da se Monika može instinktivno i snažno odnositi prema Kalas kao ženi“, rekao je Volf. „Možda zato što razume dualnost između pokušaja da vodi život kao žena i umetnice sa svetskom slavom, i svih poteškoća i izazova koji dolaze sa tim.”
Mistiku Kalasove, osim njenog glumačkog i pevačkog talenta, stvarao je i blago rečeno uzburkani lični život. Pričalo se da je imala gorka rivalstva sa kolegama; bila shrvana burnom i nesrećnom aferom sa grčkim tajkunom Aristotelom Onazisom, i imala je konfliktan odnos sa sopstvenim telom (Izgubila je znatnu količinu težine na dijeti, što neki smatraju uzrokom njenih eventualnih problema sa glasom.)
„Ona je neko ko je imao hrabrosti da sledi svoje srce, pa zato kada ljudi kažu da je imala tragičan život. …” kaže Beluči, utihnuvši. „Imala je hrabar život. Htela je da se razvede u trenutku kada je u Italiji razvod bio zabranjen. Ona je i danas inspirativna jer je imala sve protiv sebe i bila je borac.“
Fizički preobražaji Marije Kalas više su znak njene autonomije i slobode nego slabosti. „Ona je stvorila ono što je želela da bude, kao mnogi, mnogi, mnogi ljudi u šou biznisu“, saosećajno je rekla Beluči. „Merilin Monro nije bila plavokosa bomba kada je počela. Ovo zovemo „les femmes du spectacle“. Oni znaju kako da stvore iluziju. Umetnik koristi sopstveno telo kao predajnik, kao način da se pokaže. Telo postaje instrument.”
U Beacon teatru, „instrument” Belučijeve će biti obložen u jednu od stvarnih Kalasovih haljina, crni Saint Laurent komad, koji je Volf pozajmio iz privatne kolekcije u Milanu. Kauč koji igra centralnu ulogu, međutim, samo je replika jednog od onih koje je Marija Kalas imala u svom stanu na Avenue Georges-Mandel u Parizu.
„Ideja je bila da se duh Kalasove vraća u njenu kuću“, rekla je Beluči. „Tako da se selim na različita mesta na sofi, što predstavlja krug njenog života, od kada je bila mlada, puna uzbuđenja, pa onda kada je bila zrelija, pronalazeći balans između posla i privatnog života. I na kraju kada je bila u svojoj tuzi i melanholiji, ali tako elegantna u tome.”
Pošto ovo nije biografski šou sam po sebi, već zavirivanje u pevačičinu intimniju stranu, u razgovoru su Beluči i Volf često pravili razliku između Kalas i Marije, kao način da razdvoje njene javne i privatne ličnosti. Takođe su istakli da se „Master Class“, na primer, fokusirao na veoma specifičan element njenog života: „Ovo je bio njen teži deo“, rekla je Beluči. „Ljudi su govorili da je bila ćudljiva. U stvari, bila je beskompromisna i dušom, srcem potpuno posvećena poslu.”
„Ali njen intimniji deo“, nastavila je Beluči, „onaj koji niko ne poznaje, bio je nešto tako krhko i osetljivo. A ova osetljivost je takođe bila osnova njenog talenta: imala je sposobnost da percipira stvari kao dete. Ali ovo dete niko nije zaštitio, ni njena majka, ni njena porodica. Nijedan muškarac nije zaštitio ovo dete. Tako dete biva uništeno, a i umetnik.”
Koliko god da je njeno iskustvo sa predstavom „Pisma i memoari” bilo bogato, Beluči nije sigurna da će se držati pozorišta. Rekla je da je odbila, barem za sada, ponudu da igra Medeju. Možda i nije slučajno da je to uloga koju je Kalasovoj dala njeno jedino filmsko iskustvo, pod režijom Pjera Paola Pasolinija.
„Kalasova je snimila jedan film, a ja ću doživeti jedno iskustvo u pozorištu“, rekla je Beluči. „Veoma sam zahvalna na tom iskustvu i odlazim kao što sam došla.”
Bonus video: Monika Beluči – lepota koja ne prolazi