Ako bih morala da izrazim rečima šta želim da kažem svojim fotografijama, onda bi moj odgovor bio: Romansa i večnost, kaže za Nova.rs Šiao Jang (Xiao Yang), kineska fotografkinja koja je postala fascinirana spomenicima sa prostora bivše SFRJ.
Od spomenika sa prostora bivše Jugoslavije na njenim fotografijama su i Spomenik hrabrosti u Čačku, Spomenik poginulim borcima Lješanske Nahije u Crnoj Gori, Tjentište (BiH), Memorijalni kompleks Kadinjača, Spomenik palim borcima na Kosmaju (Srbija), Spomen park Šumarice u Kragujevcu (Srbija), Memorijalni centar Jasenovac (Hrvatska), bivša aero baza JNA na granici Hrvatske i BiH, Spomenik revolucije narodu u Moslavini (Podgarić), Istočna kapija Beograda, hotel „Igman“ (BiH), spomenik Korčanica (Grmeč, BiH), hotel „Zlatibor“ (Užice), Mauzolej stradanja i pobede (Čačak), hotel „Europa“ (Otaševo, Makedonija), nova Crkva Svetog Ive (BiH)…
Postala je fascinirana spomenicima na prostoru bivše Jugoslavije zahvaljujući knjizi fotografija Belgijanca Jana Kempenersa, do koje je došla 2013. godine. Odlučila je da krene na put i obiđe ih.
– Mnogi su ostavili na mene jak utisak, ali jedan od omiljenih je Tjentište. Taj spomenik je čista lepota: njegova struktura, okruženje, nebo iznad planine, da ne pominjem meteor koji se pojavio na nebu i učinio tu noć fantastičnom – ispričala nam je kineska umetnica koju smo zatekli u Barseloni.
U posebne doživljaje ubraja i Spomenik palim borcima na Kosmaju.
– Njegov dizajn je jedinstven. Svojim oblikom predstavlja veliku mataforu. Meni deluje kao sjajna crvena zvezda na nebu. Bili smo tamo tokom zime 2017. i nisam baš bila pripremljena da satima stojim na hladnoći. Toliko sam se smrzla da sam jedva osećala noge. Na kraju, kada smo završili fotografisanje, zaspala sam u kolima malo pre zore – prisetila se Šiao Jang.
Šiao Jang trenutno boravi u Španiji, blizu Barselone. Pre izbijanja epidemije planirala je da u aprilu otputuje u Belorusiju pa u Peking kako bi posetila porodicu i prijatelje.
– Pre nego što se virus proširio Evropom, ja sam već iskusila epidemiju u Kini. Ovih dana u Španiji većina ljudi je kod svojih kuća, u karantinu, što je dobra stvar – kaže Jang.
Studirala je dizajn i radila u nekoliko kompanija (Microsoft, Motorola, Alibaba), ali fotografija je njena opsesija. Naročito noćna fotografija i svetlosne slike. Glavna tema su napuštena mesta.
Prvu pravu svetlosnu fotografiju napuštenog mesta načinila je u Bugarskoj 2012, što je ostala njena omiljena destinacija. Plan je bio da poseti napušten komunistički spomenik Buzludžu.
– To mesto je ovih dana vrlo popularno, ali tada nije bilo mnogo dostupnih informacija. Uspostavila sam kontakt sa britanskim fotografom Markom O’Nilom, koji je već išao tamo, pa smo na kraju zajedno otputovali. Sve je bilo epsko, od same Buzludže do tog magičnog svetla na mojim fotografijama. Tada sam osetila da su mi se otvorila vrata potpuno novog sveta. Dosta smo putovali zajedno, naročito po Balkanu – rekla je Šiao Jang.
Ističe da je Buzludža formirala njen ukus i odredila budući rad privukavši je napuštenim mestima, brutalnoj arhitekturi, spomenicima, i različitim urbanim strukturama kao što su tornjevi, bunkeri i podzemni tuneli.
– Uživam u potrazi i sakupljanju tog blaga i ponavljanju onog sanjalačkog doživljaja. Sve te spomenike napravio je čovek, a onda ih je napustio. Ja te građevine vidim ovako: jednom kada su izgrađene, prestale su da pripadaju ljudima i sada imaju svoj život. Napušteni spomenici, kuće, fabrike, zamkovi, prazni su i tihi noću, ipak, njihovo iskustvo govori umesto njih, čeka na nas da otkrijemo i slušamo njihove priče, nebitno da li su tužne, apsurdne, srceparajuće ili lepe, sve one sijaju u mraku i čekaju da mi to bogatstvo požnjemo, istakla je Šiao Jang.
Fascinira je odnos ljudi sa onim što su izgradili.
– Svuda u prostoru ostavljamo svoje tragove i istoriju iza sebe. Oni bivaju kao korali, svaka generacija dodaje novi sloj kulturnog sedimenta za sledeću generaciju koja će živeti sa njima, oko njih – objašnjava Jang.
Ona naglašava da, pošto nije svedočila izgradnji tih spomenika, ni njihovom napuštanju i uništavanju, jedino što može jeste da svojim fotografijama bude svedok sadašnjeg trenutka. I više od toga.
– Prosto beleženje priča tih zdanja nije jedino što želim da postignem. Kontrolisanjem svetla želim da ponovo kreiram te spomenike, da stvorim vezu između objekta i posmatrača. Oni se na mojim fotografijama transformišu i pretvaraju u jedinstvene priče koje pripadaju samo meni. Kreiranje nadrealnosti unutar realnosti je fascinantna igra i stalno me nagoni na dalja istraživanja – kaže fotografkinja i dodaje:
– Mnogo puta, kada sam tokom noći fotografisala spomenike, osećala sam kao da uspostavljam vezu između sebe i njih. Iako osećam koliko smo mi beznačajni i usamljeni kada se suočimo sa večnošću, radeći sve to, jedino što mogu da učinim je da dokažem da smo nekada imali jedno drugo. I ako bih morala da izrazim rečima šta želim da kažem svojim fotografijama, onda bi moj odgovor bio: Romansa i večnost – poručila je.
Njene fotografije su objavljene u magazinima, novinama i knjigama kao što su „Photographic Travel Magazine“, „N-Photo“, „Travelers“, „Beijing Review“, a kreirala je poseban album “Illusion in Ruins” (Iluzije u ruinama) sa fotografijama spomenika na prostoru bivše Jugoslavije.
Krugovi, Spomen park Šumarice, Srbija , Foto: Xiao Yang Photography
Pratite nas i na društvenim mrežama: