36
Dobitnik nagrade Underground Spirit, finski umetnik i reditelj Mika Tanila, kojem je sinoć uručeno priznanje na Letnjoj pozornici, trećeg dana 31. Festivala evropskog filma Palić družio s novinarima na Velikoj terasi.
I priznao je tokom ovog toplog podneva na Paliću da je dirnut:
– Kad sam dobio mejl bio sam tako srećan. Odrastao sam na panku i zato nagrada Underground spirit, dakle Nezavisni duh znači baš to – priznanje za tu parolu panka na kojoj sam odrastao – uradi sam.
S obzirom da je osnovao produkcijsku kuću za pomoć mladi stvaraocima pričao je o tome koliko mu je to važno:
– Osnovali smo je pre osam godina, najpre zbog svojih filmova, kako bismo lakše konkurisali za sredstva. Ali, to je poraslo i finansirali smo filmove mladih umetnika. Ne želimo da radimo visokobudžetne filmove, već je ovo „vozilo“ za drugačija ostvarenja – istakao je Mika Tanila.
Govoreći o svom filmu „Neuspešna praznina“, koji u okviru omaža laureatu prikazuje Palićki festival, istakao je da sam naslov sugeriše sve:
– Moguće je i tišinom komunicirati u bioskopu. Igrali smo se s idejom kako da priđemo tom, za neke, nemogućem zadatku. I mislim da smo uspeli.
Predstavio se i glumac Dani Ronaldo, koji igra glavnu rolu u fimu „Čovek magnet“ sinoć prikazanom u Glavnom takmičarskom programu. Ovo mu je prva filmska uloga, a do debija na velikom platnu došao je ovako:
– Imam cirkusku kompaniju i reditelj je došao da vidi moj šou. Video ga je nekoliko puta i pomislio sam šta ovaj čovek želi od mene. Rekao mi je da ne želi materijal iz moje predstave, već mene. No, odgovorio sam mu da ne mogu da igram za kameru. Ohrabrio me je rečima da i kamera može da bude publika – kazao je Ronaldo, koji je šesta generacija u svojoj porodici koji se odlučio da mu svet cirkusa bude životni poziv. No, uneo je novitete, ugledao se na pozorište, Komediju del arte…
– Mi smo svi pomalo klovnovi u životu – zaključio je Ronaldo.
A Viktor Paz, selektor programa Galicija u fokusu, koji vodi i radionicu filmske kritike istakao je koliko u je važno što se na ovom festivalu ne koncentrišu na zemlju, već na jednu regiju u Španiji:
– Od pre sto godinau Galiciji imamo filmsku tradiciju. Međutim, to je bio siromašan region i filmovi nisu bili baš toliko kvalitetni. No, sve se menja pre petnaestak godina, kada je nekoliko stvaralaca počelo da unosi inovacije u svoje filmove. U selekciji su i kratki i dugometražni filmovi, koji donose svu raznolikost tog regiona – napomenio je Paz, a osvrnuvši se na trodnevnu radionicu filmske kritike za mlade iz cele Evrope koju vodi već nekoliko godina istakao je da im daju savete kako pisati, koliko kritike treba da budu dugačke, i da se obavezno koncentrišu na praktične stvari, poput novčane nadoknade za svaki tekst.
Reditelj David Boareto, autor filma „April u Francuskoj“, koji je prikazan u okviru palićke selekcije Eko doks, prićajuči o devojčici koja je povela publiku na čarobno putovanje, otkrio je da je posredi njegova ćerka:
– Nisam toliko tokom snimanja saznao o njoj, već me je tokom snimanja podsetila na stvari koje zaboravljamo. Kad smo snimali film imala je četiri i po godine i ubeđena je bila da će se njen pradeda vratiti u život i to zahvajujući njoj. Iako se tokom filma, to ne dešava ona ne odustaje. Ako veruješ, uspećeš, bila je njena parola i to sam kao životnu lekciju naučio od svoje ćerke. Bila je ubeđena da nosi tajnu vraćanja mrtvih u život. Mislim da moja ćerka ni sad ne razume zapravo šta je smrt, a ni ne treba. Dolazi u Francusku, odlazi na groblje, „priča“ s pradedom o tome šta se dešava u selu, stvara odnos s njim, iako fizički nije tu. Na kraju priznaje da zna da se ne vraća i kaže: „Nadam se da je srećan“ – emotivan je bio Boareto, a Frank Albers, odgovoran za selekciju kratkih filmova ON SCREEN – 82 kazivao je na susretu s medijima o ostvarenjima, tačnije osam kratkih, dokumentarnih i igranih filmova posvećenih nedavno završenom Evropskom prvenstvu u fudbalu:
– Svako prvenstvo uvek podrazumeva i umetnost. Ovaj program bi je zvaničan deo Euro 2024. A koristeći fudbal kao temu u filmu cilj nam je bio da se privuče publika u bioskop. I filmovi su prikazani, kroz fudbalske priče, u 22 grada u Nemačkoj. Fudbal i film su bitne teme u čitavoj Evropi – rekao je Albers, a Nemanja Kosanović predstavio je izložbu karikatura, otvorenu juče u bioskopu Abazija., na kojoj publika može da vidi sedam karikatura. I Nenad Dukić predstavo je svoju knjigu „Filmski festivali“, u kojoj pokriva ne samo one najznačajnije poput Kana, već i onog na severu Norveške da bi u potpunosti čitaocima predstavio „fenomen festivala“.
Bonus video: Zelenović o Paliću
