0
Mislim da ću imati veoma švedski pristup kada je u pitanju rukovođenje žirijem. To će biti demokratija, najavio je reditelj Ruben Ostlund, neposredno pred početak Kanskog festivala.
Za filmskog stvaraoca čiji je poslednji film nominovan za tri Oskara i koji je osvojio dve Zlatne palme u Kanu, moglo bi zvučati čudno čuti kako Ruben Ostlund kaže da se ne fokusira na uspeh.
„Mnogo me više zanima kada ne uspemo kao ljudska bića nego kada uspemo“, rekao je švedski reditelj, koji će predvoditi žiri na ovogodišnjem Kanskom festivalu, koji traje od utorka do 27. maja.
Ostlund (49), je osvojio Zlatnu palmu prošle godine za „Trougao tuge“, klasnu satiru postavljenu na brodu nesrećne luksuzne jahte, i 2017. za svoj prethodni igrani film „Skver“, koji je ismevao svet umetnosti. Ostlund je jedan od samo devet filmskih stvaralaca koji imaju više Zlatnih palmi, i jedan od trojice koji su osvojili nagradu za uzastopne filmove.
Nakon uspeha u Kanu, „Trougao tuge“, koji je bio prvi Ostlundov film u potpunosti na engleskom, postao je hit u Evropi i Americi i bio je nominovan za tri Oskara: za najbolji film, najboljeg reditelja i najbolji originalni scenario, ali nije dobio nijedan.
U svoja tri poslednja filma, počevši od „Više sile“ iz 2014. godine, Ostlund je svesno pokušao da pobegne od određene vrste evropskog umetničkog filma koji je često intelektualan i ozbiljan.
„Želeo sam da napravim divlju, zabavnu vožnju u isto vreme kada sam pokušavao da pričam o sadržaju za koji sam mislio da je važan ili za koji sam radoznao, a da ne pravim kontradikciju između tih stvari“, rekao je krajem aprila tokom video intervjua za “Njujork tajms”, govoreći iz svoje kuće u Kamposu na Majorci.
On je ukazao na političke komedije Line Vertmiler, italijanske rediteljke čiji je film „Swept Away” iz 1974. bio jasan kamen temeljac za „Trougao tuge”, i nadrealne provokacije španskog reditelja Luisa Bunjuela kao primere ozbiljno nastrojenih filmova koji su takođe odlična zabava za gledanje.
U izjavi u kojoj su Ostlunda najavili kao predsednika žirija u februaru, organizatori Kanskog festivala su tu odluku opravdali kao „počast filmovima koji su beskompromisni i otvoreni i koji stalno zahtevaju da se gledaoci suoče i da umetnost nastavi da izmišlja samu sebe“.
„Suprotno popularnom verovanju, film koji izaziva razmišljanje takođe može biti popularan“, rekao je Filip Bober, jedan od producenata filma „Trougao tuge“.
„Želimo da pravimo beskompromisne autorske filmove, ali i da privučemo publiku“, nastavio je Bober, koji sa Ostlundom radi od 2005. godine.
„Loša vest za producente“, dodao je Bober, misleći na sebe i na drugog producenta filma nominovanog za Oskara, Erika Hemendorfa, „je da ako želite da pravite dobre filmove, morate da podržavate radikalizam svojih reditelja kada oni eksperimentišu sa formom i sadržajem tokom dužeg vremenskog perioda pre nego što zaradite novac.”
Priznanje kritike i publike za „Trougao tuge“ izgleda kao dokaz vere Bobera u Ostlunda.
Humor, uglavnom kiseo, koji filmove švedskog reditelja čini tako zabavnim, često je duboko uznemirujući. Ovo izaziva podele, jer su neki gledaoci smatrali da je njegov rad manipulativan ili potpuno okrutan („Trougao tuge“ uključuje hrabro dugu scenu povraćanja), a drugi ga pozdravljaju kao neuobičajeno pronicljivog društvenog komentatora.
„Mislim da svi pristupi u mojim filmovima posmatraju ljudsko ponašanje, stvarajući dileme“, rekao je Ostlund, „kako bih pokušao da kažem nešto o nama ljudskim bićima.“
Dodao je da je pokušao da stvori „scene u kojima veruje da su tačna i istinita slika našeg ponašanja“ bez upiranja prstom.
„Srećan sam ako mogu da dostignem nivo zaista dobrog sociološkog eksperimenta“.
Prema Ovenu Gleibermanu, glavnom filmskom kritičaru časopisa “Variety”, „Trougao tuge“ je „u velikoj meri film svog trenutka“.
„Radi se o 1 procentu populacije, a radi se o tome da taj 1 procenat dobije svoj kolač. I to je dobra tema i tema koja zadovoljava“, rekao je Gleiberman, koji je prisustvovao svom prvom filmskom festivalu u Kanu 1996. U isto vreme, rekao je da oseća da je film „previše zaljubljen u sopstveni satirični višak. ” Iako je bio oduševljen neočekivanom osvojenom Zlatnom palmom za „Skver“, smatrao je da „Trougao tuge“ nije baš toliko zaslužio nagradu.
„Ne postoji pravilo koje kaže da reditelj ne treba da uzme Zlatnu palmu dva puta u pet godina“, rekao je Gleiberman. „Ali kada se to desi, to obično nije pokazatelj da je napravio dva remek-dela, već da je postao miljenik Kana. Kao takva, činjenica da je Ostlund izabran na čelo kanskog žirija, dodao je Gleiberman, „ima savršenog smisla“.
„Malo sam oklevao zbog odgovornosti pozicije“, rekao je Ostlund kada su ga zamolili da predsedava žirijem. Njegovih osam ko-članova su američki glumci Pol Dano i Bri Larson, argentinski reditelj Damijan Sifron i francuska rediteljka Žulija Dukurno, koja je osvojila Zlatnu palmu 2021. za „Titane“, kontroverzni horor film.
Iako niko ponaosob ne može da odluči o pobednicima, nagrade u Kanu se često poistovećuju sa predsednikom žirija te godine. Istorijski gledano, filmovi koji su osvojili Zlatnu palmu, sugerisao je Gleiberman, „nisu neka lista remek-dela“.
„To je više kao dobri, loši i očajni“, rekao je.
Činilo se da je Ostlund bio previše svestan toga kada je sugerisao da je Zlatna palma koju dodeljuje predsednik žirija „nešto što može da vas prati kroz karijeru“, u dobrom ili lošem smislu.
Ali Ostlund je rekao da je važno, pre svega, da podrži ono za šta se Kan zalaže. „Za mene je to svetski festival koji je na barikadama u borbi za bioskop“ i „ima provokativan pristup filmu kao obliku umetnosti“, rekao je on.
„Prošle godine, kada sam putovao sa ‘Trouglom tuge’, pokušao sam da zaista promovišem bioskop, pričao o prednostima bioskopa, pričao o tome koji su kvaliteti gledanja stvari zajedno umesto da sedimo sami ispred ekrana“, dodao je.
Ostlund, koji je takođe ranije bio u žirijima raznih filmskih festivala, rekao je da je važno voditi računa o dinamici grupe i osigurati da svi „osete da se čuo njihov glas“.
„Mislim da ću imati veoma švedski pristup kada je u pitanju rukovođenje žirijem. To će biti demokratija.“
Bonus video: Ruben Ostlund – video poruka na otvaranju Kustendorfa