Oko monolita koji se iznenada pojavio u pustinjama Jute, a potom isto tako iznenada sklonjen, da bi se sličan takav objekat desetak dana kasnije pojavio i u Rumuniji, ispletene su brojne teorije, pa i ta da je autor američki minimalistički skulptor Džon Mekraken, preminuo pre devet godina. Galeristi su podeljeni oko toga, Mekrakenov sin misli da to možda jeste delo njegovog oca, dok umetnici i Mekrakenovi bliski prijatelji Ed Raša i Džejms Hejvord misle da je u pitanju nečija zabava i prevara.
Srebrnasti monolit visok oko 10 metara ukopan u crvene stene pustinje u Juti zapazili su 18. novembra biolozi koji su na tom terenu tragali za američkim muflonima, prenosi „Njujork tajms“, koji je prvi izvestio o „misterioznom objektu“. Neki su odmah, naravno, pomislili da se radi o tragovima vanzemaljaca, dok su drugi ocenili da je u pitanju omaž monolitu iz filma „Odiseja u svemiru 2001“ Stenlija Kjubrika po romanu Artura Klarka, dok je najzanimljivija teza da je u pitanju delo Džona Mekrakena, piše „Njujork tajms“. Desetak dana kasnije, objekat je nestao, fotograf Ros Bernards objavio je snimak četvorice muškaraca kako ga odnose, a onda se pojavila i informacija da su ga odneli planinari ostavljajući poruku „ne ostavljte otpad za sobom“.
The @UtahDPS helicopter was assisting the @UtahDWR in counting bighorn sheep in remote southern Utah Wednesday when the crew encountered something entirely 'out of this world'…@KSL5TV #KSLTV #Utah
Photojournalist: @Photog_Steve5 pic.twitter.com/f8P0fayDIS
— Andrew Adams (@AndrewAdamsKSL) November 21, 2020
Novinari „Njujork tajmsa“ kontaktirali su sa galeristima, Mekrakenovim sinom Patrikom i kolegama i bliskim prijateljima, slikarom Edom Rašom i Džejmsom Hejvordom, ne bi li se poreklo ovog objekta rasvetlilo.
Patrik Mekraken se, kada je čuo za monolit, setio šta mu je otac, skulptor i ljubitelj naučne fantastike rekao u maju 2002. godine, dok je živeo u maloj kući sa pogledom na prostor gde je taj objekat nađen.
„Stajali smo ispred, gledali zvezde i on je rekao nešto u stilu da bi hteo da ostavi svoja umetnička dela na različitim mestima da bi kasnije bila otkrivena“, rekao je on u telefonskom razgovoru novinarima.
Na pitanje da li se njegov otac možda šalio, Mekraken mlađi odgovorio je odrečno.
„Ne, pomislio sam da je to nešto što bi uradio. Njega je inspirisala ideja o vanzemaljcima koji ostavljaju objekte kakvi podsećaju na njegov rad ili na kakve njegov rad podseća. Ovaj pronađeni monolit prilično je u skladu sa njegovom umetničkom vizijom. On nije bio nalik prosečnim tatama. Verovao je u vanzemaljske rase koje su sposobne da posete Zemlju. Prema njegovom shvatanju, ti vanzemaljci posećuju Zemlju već dugo i nisu zlonamerni. Žele su da pomognu čovečanstvu da prevaziđu ovaj stepen evolucije na kom su međusobni sukobi sve što radimo“, kaže Patrik Mekraken, inače fotograf po zanimanju.
Džon Mekraken, rođen 1934. u Berkliju u Kaliforniji u rančerskoj porodici bio je neobičan umetnik posvećen, između ostalog, naučnoj fantastici. Kao ljubitelj ovog žanra verovao je u mogućnost putovanja kroz vreme i vanzemaljske civilizacije, a bio je i prijatelj sa glumcem Lenardom Nimojem, poznatim po ulozi doktora Spoka u „Ratovima zvezda“, koji je bio i kolekcionar Mekrakenovih dela, podseća američki medij.
Ed Raša, jedan od značajnijih kalifornijskih umetnika, sprijateljio se sa Mekrakenom dok je on živeo u Los Anđelesu. Za naprasno iskrsli monolit u Juti ne veruje da je Mekrakenovo delo.
„Ne liči na njega da bi nekoga pokušao da zamajava i vara. Monolit u pustinji? To je toliko univerzalno da to može da uradi bilo ko. Takva naučno-fantastična ideja svakome može da padne napamet. Verujem da se neko jednostavno zabavlja“, rekao je Raša.
Sa tim se slaže i Džejms Hejvord, Mekrakenov blizak prijatelj i pomoćnik.
„To je, što se mene tiče, velika prevara. Objekat koji sam video na fotografijama izrađen je veoma grubo. Gledao sam po uglovima koliko sam mogao da vidim. Izrađeni su mašinom koja struže metal. Kada stružete metal mašinski, uglovi nisu tako oštri, nego budu zaobljeni“, napominje on.
A Mekraken je bio protivnih mašina i industrijalizacije i svoja dela radio je ručno. Istina, objekat u Juti razlikuje se od radova koje je on počeo da izvodi od 1966. godine i nastavio da se bavi njima sve do svoje smrti, piše „Njujork tajms“.
Oni se sastoje od dasaka, pravougaonih šperploča prekrivenih fiberglasom, ofarbanih jednom jakom bojom (od jarko žute i pink do metalik crne) i oslonjenih na zid, a poliranjem se izvodi da budu refleksivne do mere da podsećaju na, kako pišu novinari „Njujork tajmsa“, čiste platonske metafore.
Međutim, Mekraken je pravio i druge, manje poznate skulpture, poput stubova na kakav podseća monolit iz Jute.
Galeristi u kolekciji Dejvida Zvirnera, gde se Mekrakenovi radovi čuvaju od sredine devedesetih godina, i sami su podeljeni oko toga da je i monolit njegov rad.
„Naravno da je to Mekrakenovo delo! Vratio se da nam pomogne sa tranzicijom“, rekao je Dejvid Zvirner za “Njujork tajms”, aludirajući na promene u Beloj kući.
Ali Hana Šuvink iz ove galerije, koja je sa Mekrakenom sarađivala godinama, na kraju kaže: „Ne znam više ni sama“.
Malo pre toga su i portparoli galerije rekli da to nije Mekrakenov rad, nego verovatno nečiji omaž ovom umetniku. Zbog svega toga zatražena je i dodatna provera.
Tim pre što se nekoliko dana nakon što je monolit sklonjen iz Jute, sličan takav objekat pojavio u planinama u Rumuniji, nedaleko od grada Pjatra Neamt, i uneo pometnju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare