0
Oduvek sam bio mišljenja da nikome ne preuzimam projekat, nego da radim svoj. Tek kada su se pojavile neukusne optužbe o tome da sam film "Košare" dobio kao "honorar" za to što sam glasao za poništenje, odnosno ponavljanje Konkursa za eminentne reditelje FCS, morao sam da reagujem. Za mene je bilo iznenađujuće da je moj glas toliko skup u odnosu na ostale članove Upravnog odbora. Pretpostavljam da bi ovi zaštitnici morala i demokratije samo malo pažljivijim proučavanjem moje biografije mogli da pronađu šta sam sve od šest igranih filmova, dva televizijska i više od 120 epizoda igranog programa zaradio preprodajući svoja uverenja, kaže za "Novu" reditelj Miroslav Lekić, čije se ime pominje povodom dva skandala koji potresaju domaću kulturnu javnost.
Jedan je vezan za odluku UO Filmskog centra Srbije da poništi Konkurs za eminentne reditelje i time odbije projekte – Želimira Žilnika, Gorana Markovića i Srđana Dragojevića. Drugi je film „Košare“ koji je dobio podršku FCS, ali je snimanje prekinuto, pa je producent umesto reditelja Balše Đoga sklopio nov ugovor sa Miroslavom Lekićem, rediteljem filmova „Dogodilo se na današnji dan“, „Bolje od bekstva“, „Nož“, „Lavirint“, serija „Otvorena vrata“, „Pozorište u kući“, „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u reketu“, „Ubice mog oca“…
Zašto ste kao član Upravnog odbora FCS bili za poništavanje Konkursa za eminentne reditelje?
– Moji lični razlozi bili su uslovi koji su određivali status eminentnog reditelja. Ideja konkursa je bila da autori kojima se prizna ovaj status imaju određenu vrstu privilegije koju su zaslužili svojim dotadašnjim radom. Napravljena je neka vrsta pozitivne diskriminacije jer je osmišljen tako da samo oni mogu da konkurišu. Problem je nastao kada sam shvatio da uslovi konkursa u sebi sadrže diskriminatorski odnos prema dobrom delu onih koji zaslužuju taj status, i da na prilično beskrupulozan način afirmišu druge, kojima ne sporim autorski značaj. Ponoviću ono što sam već isticao, a to je da mislim da je izbor festivala na kojima je trebalo da autori imaju filmove u jednom svom delu totalno apsurdan, i napravljen je tačno po meri nekih, bezobrazno nevodeći računa koliko su na taj način oštećeni neki drugi. Nijedno domaće priznanje nije uzeto u obzir kao da naši autori stvaraju isključivo za potrebe stranih festivala i to veoma selektivno odabranih. Smatrao sam da, s obzirom na mogućnosti budžeta FCS-a, sredstva treba dodeliti samo jednom filmu da ne bi dolazili u situaciju da eminentni reditelji dobijaju istu sumu kao i debitanti. Takođe, bio sam protiv toga da scenariji koji su više puta odbijani na konkursima FCS-a imaju mogućnost da učestvuju na ovom konkursu.
Javnost je negodovala jer su pomenuti reditelji ispunili uslove konkursa i priča je dobila širi kontekst.
– Zanimljivo je da su neki ljudi koji su danas žestoko zabrinuti zbog političkog progona pojedinih autora, u kome prednjači FCS, odbijali dva scenarija tim istim autorima sa ovog konkursa kao nedovoljno kvalitetne. Dakle, nema nikakvog govora o bilo kakvom obliku cenzure ili političkog proganjanja određenih autora, koji inače već godinama od iste ove države dobijaju sredstva za realizaciju svojih filmova.
Nakon ove odluke čak pet članova UO FCS je dalo ostavke. Vi ste jedan od tri preostala člana ovog tela. Zašto?
– Pošto stojim iza svojih stavova. Ako je UO delovao izvan svojih kompetencija, onda to treba da konstatuje Ministarstvo kulture i poništi njegove odluke. Do tada ću ostati član UO-a i naravno da ću u slučaju da sam delovao izvan kompetencija koje su mi dodeljene podneti ostavku. Za razliku od nekih danas veoma glasnih „bundžija“, nikada nisam imao želju da budem „gospodar“ srpske kinematografije.
Kako ste vi prolazili na konkursima FCS?
– Ni ja godinama nisam mogao da dobijem sredstva za snimanje filma i ćutao sam. Nisam od toga pravio cirkus ideološkog ili ne znam kakvog proganjanja. Jeftina politizacija zarad sopstvenih interesa ljudi koji svoje stavove menjaju kao papirne maramice nikad me nije interesovala, a to sada neki hoće da mi prikače.
Da li pod tim mislite i na to što se spekuliše da ste tako glasali da biste zauzvrat dobili da režirate „Košare“ umesto Balše Đoga?
– Nikada sa moje strane nije postojala ideja oduzimanja projekta Balši Đogu, nas dvojica smo o tome i pričali. Imao sam želju da napravim film o herojima sa Košara koji nema u autorskom pristupu nikakve veze sa projektom koji je on radio. Nemojte zaboraviti da su film „Košare“ počeli da razvijaju producenti „Omega production“ koji su naručili scenario od Đorđa Milosavljevića i u tom trenutku sarađivali na njemu sa drugim rediteljem. Kada je on odustao od projekta, producenti su pozvali Balšu da on režira i sa njim kao rediteljem su izašli na konkurs.
Zašto njihov spor nije mogao da se reši?
– FCS se uključio kao medijator i posle nekoliko sastanaka podneo je izveštaj UO u kojem konstatuje da je nemoguć nastavak saradnje zato što reditelj Đogo nije želeo da ispuni uslove na koje je pristao. Posle ovoga, u delu sednice iz čijeg sam se rada isključio upravo zbog eventualnog sukoba interesa, UO traži mišljenje Agencije za sukob interesa o mom eventualnom angažmanu na projektu „Košare“. Agencija je odgovorila da u ovom slučaju ne postoji sukob interesa.
Kako je na to reagovao Balša Đogo?
– On mi je tada rekao da je ispunio sve uslove koji su bili predloženi, ali da ga minira Jelena Trivan. Ako vas intersuje kako, moraćete da pitate njega da ga ja sada ne bih citirao. Ukratko, to je geneza događaja vezanih za film „Košare“. Da bi se izbegli isforsirani skandali oko preotimanja projekta, producenti donose odluku da vrate novac dobijen na fondu i da će film realizovati sredstvima koja će nezavisno obezbediti. Znači, projekat nije nikome otet.
Asocijacija filmskih reditelja Srbije upozorila je da bi bilo neregularno da neko drugi režira ovaj film.
– Oni nisu jedini predstavnik, ni zastupnik reditelja u našoj zemlji. Između ostalog, nema ni zvanje reprezentativnog udruženja jer je i registrovana kao NVO. Dugi niz godina sam član i Udruženja filmskih umetnika, organizacije koja postoji više od 70 godina, a ima i priznat status reprezentativnog udruženja. Nisam čuo da su izdali bilo kakvo saopštenje ili uputstvo svojim članovima povodom „Košara“, kao ni bilo koje drugo strukovno udruženje – glumaca, direktora fotografije, montažera, scenarista, koje sugeriše svojim članovima da ne učestvuju u ovom projektu ako ga ne režira Balša. Nisam upoznat ni sa činjenicom da postoji nekakva tapija na temu bitke na Košarama. To nikada nije bio isti projekat.
Ministarstvo kulture ukazuje da će preduzimanje bilo kakvih radnji od strane „Omega production“ vezanih za projekat snimanja filma i TV serije „Košare“ biti smatrano nezakonitim i ništavnim.
– Ne znam zašto su uvrstili i TV seriju „Košare“, jer taj segment nije pod njihovom ingerencijom. U tom dopisu je rečeno da producent ne može da nastavi sa realizacijom projekta koji je dobio sredstva na fondu FCS u slučaju da promeni reditelja. Pošto producenti vraćaju ta sredstva i raskidaju ugovor sa FCS-om, ne postoji nikakva zabrana, niti bi bila moguća, da ne urade projekat o bici na Košarama od nekih drugih sredstava sa drugim rediteljem.
Filmski centar Srbije je za „Košare“ izdvojio iznos od 50 miliona dinara, a nezvanična informacija je da je budžet oko tri miliona evra. Da li ste kao član UO upućeni na šta je utrošen novac od FSC?
– Ono što je meni poznato jeste da se producent obavezao na povraćaj kompletne sume koja je dobijena na konkursu. Što se tiče daljeg trošenja novca, nemam informacije osim one koju smo dobili na sednici UO, a to je da je scenario koji je napisao Balša Đogo u celosti isplaćen, kao i da su potrošena neka sredstva prilikom priprema projekta, ali nam nisu specificirana na toj sednici. Isto tako, ne znam da je budžet filma bio tri miliona evra. Nisam bio upoznat sa tim, jer se tako daleko u pripremi projekta nije odmaklo. Razgovori koji su vođeni pre svega su bili na nivou scenarija.
Bonus video: Gorčin Stojanović o (ne)emitovanju filma
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
