Sa starošću se treba pomiriti, ne treba od toga praviti problem, nesreću. Prosto treba prepoznati sebe u jednom vremenu. Sad me film "radi" skroz, i ne znam šta bih vam pre rekla, prokomentarisala je za Nova.rs legendarna Mira Banjac sa kojom smo razgovarali povodom digitalno restaurisanog filma "Čuvar plaže u zimskom periodu" reditelja Gorana Paskaljevića, čija je projekcija bila u Muzeju kinoteke.
Ovo antologijsko ostvarenje domaće kinomatografije snimljeno je 1976. godine po scenariju Gordana Mihića i nagrađeno je „Zlatnom arenom“ u Puli, kao i Posebnim priznanjem na festivalu u Berlinu. Pored Mire Banjac glumili su Irfan Mensur, Gordana Kosanović, Danilo Bata Stojković, Dara Čalenić, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vuisić…
– Razmišljam sada o Goranu koji je za mene bio veoma važan reditelj. Bio je sjajan čovek, moj lični prijatelj, čak i moj mentor. Kada sam radila kod Nikole Stojanovića film „Belle epoque“ („Poslednji valcer u Sarajevu“) imala sam ogroman tekst na nemačkom, i pitala sam Gorana šta da radim, jer neću da baljezgam. On me je posavetovao da ne radim dok ne budem sigurna u sebe. Neka te čekaju, rekao mi je. Poslušala sam ga, i tako je i bilo, sačekali su me nedelju dana i ja sam savladala taj tekst.
Goran Paskaljević Foto:Zoran Lončarević
Renata Ulmanski je moja istinska prijateljica
Na pitanje da li uspeva da pogleda neku pozorišnu predstavu u svom Ateljeu 212, odgovara da vrlo retko posećuje teatar ali da sve zna šta rade.
Mira Banjac i Renata Ulmanski Foto:Antonio Ahel/ATAImages/E-Stock/Miloš Rafailović
– Mnogo ih volim, posebno mlade. Odlični su, vaspitana deca, imaju dobre uloge, pratim ih. Malo ljudi je ostalo od neke moje ekipe. Čula sam pre neki dan Renatu (Ulmanski). Pita me kada ćemo da sednemo negde da ručamo i ispričamo se. Ta mala žena je podnela takav teret u svom životu tako gospodski, da je deset puta veća od svog izgleda. Ona je moja najbolja, jedina, prava, istinska prijateljica.
Ovo je, dodaje, peti ili šesti restaurirani film u kojem je glumila.
– Mnogi su otišli, spala knjiga na dva slova. Sećam se scene kada se Bata baca u reku. Cela ekipa, snimatelji, tehnika, svi smo bili na molu da vidimo da li će da ispliva. On je dovoljno bio lud da skoči i da ne ispliva. Bio je perfekcionista, nimalo lagan u svojoj zahtevnosti. To je bilo baš stresno. A Goran je znao šta su vrednosti i podržavao je to. Sve je uvek mirno i tiho podnosio. Čak i onda kada mu je neko usred snimanja uzeo njegovu kameru. Nastala je panika, bili smo očajni, a on je mirno sačekao da je vrate. Na njemu se ništa nije primetilo a to je bilo strašno. Bio je vrlo tih, jedva sam ga čula kada govori, i nikada nije pravio uzbunu. On je bio čovek koji ako radite kod njega mora da zna sve o vama. I vaše mane, koje je umeo vrlo diskretno da pokriva. Ja sam uvek govorila da imam male ruke, male noge, malo oko, i za sve to moram da radim, a on bi na to mirno rekao da ne brinem i da će za mene raditi cela ekipa. Tako je i bilo.
Jugoslav Pantelić, Mira Banjac i Dejan Turk Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
O svojoj vitalnosti kaže da je nešto u genetici, a nešto i u razmišljanju.
– Kada ste vremešni, kada su dani pred vama takvi da je svaki praznik, treba raditi. Mene samo rad održava. Sada sam ušla u dugačku seriju da bih se zabavljala, živa sam i sve mi je lepo. Volim ljude i imam sreću da se družim sa dobrim ljudima, a to je važno, drži mi energiju i raspoloženje. Ne treba se davati tamo gde ne možeš pomoći. Ja se već dugo godina, na primer, ne bavim politikom jer im ne mogu pomoći, to više ne staje u mene. Nisam osoba koja će da ih deli na ove i one, jednostavno sam se povukla jer im ne mogu pomoći, nema me više i gotovo.
Bonus video: Trijumf predstave „Petrijin venac“ na 24. Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci.
