1
Članovi Tehničkog sektora Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koji broji više od 100 zaposlenih, sinoć su se obratili javnosti neposredno pred početak izvođenja predstave "Revizor".
Kako su istakli na početku svog saopštenja ovo je znak podrške inicijativi njihovih kolega iz umetničkih jedinica – Orkestra, Hora i Baleta i naglasili da su umetnost i kultura stub društva koji vekovima unazad određuje njegov identitet.
Njihovo obraćanje, koje je publika nagradila aplauzom, prenosimo u celosti:
“Pozorište kao deo tog stuba je živ organizam koji proizvodi život pred publikom, oslanjajući se na krucijalne vrednosti stvaralaštva, čime ima slobodu u izrazu da pokrene teme o kojima se ne govori, da podstakne ljudski um na kritički stav, empatiju i maštu. U srcu svakog pozorišnog čina, svake predstave, leži snaga umetničke kreacije, ali da bi ova čarolija zaista zaživela na sceni, potrebna nam je podrška i predanost onih u tehničkom sektoru, čija veština i posvećenost omogućavaju da se desi magijana „daskama koje život znače.
Ovoj skrivenoj armiji iza kulisa dugujemo neizmernu zahvalnost. Oni su kreatori svetlosti, zvuka, videa, dekora, kostima, obuće, scenske šminke i frizure, rekvizite i kompletnog vizuelnog identitetai svih scenskih promena tokom predstave, koji podjednako doprinose atmosferi i uživljavanju publike u umetničko delo. Njihov rad nije samo tehnički – on je umetnost sama po sebi, a povrh svega, bezbednost i sigurnost na sceni i van nje od ključnog su značaja za svaku predstavu, probu ili svakodnevan rad zaposlenih, posetilaca i publike.
Tehnički sektor podrazumeva različite delatnosti koje su specifične i iziskuju konstantnu nadogradnju novim tehnološkim inovacijama i novim zahtevima koje nosi svaka nova produkcija predstave. Većina zanata u tehnici se uči godinama i generacijama, samim tim se do kvaliteta dolazi dugogodišnjim mukotrpnim radom. Tu dolazimo do teme koja mori i nas kao i umetničke jedinice.
Radnici u tehničkom sektoru su često nepravedno zanemareni i suočavaju se sa istim izazovima kao i ostali u pozorištu – niske plate, nedostatak podrške i činjenica o kontantnim manjkom broja zaposlenih i gašenjem radnih mesta, što dalje dovodi do potrebe za prekomenim radom. Uprkos tome, doprinos tehnike je neophodan za stvaranje magije koju publika doživljava svaki put kada se zavese podignu. Kako primiti mladog radnika od koga se očekuje da jednog dana bude majstor svog zanata i koji će nastaviti da održava život pozorišta i pozorišne kuće kada ono nema šta da mu ponudi. Ko bi danas pristao na mukotrpan i dugogodišnji rad kada su uslovi za rad i plata na tužnom nivou. Treba naglasiti i to da je tehnički sektor najugroženiji po pitanju ovih problema od krucijalnog, funkcionalnog i egzistencijalnog značaja. Većina zaposlenih u tehnici primaju minimalnu zaradu i daleko su ispod prosečne plate u Srbiji. Takođe, ova minimalna plata podrazumeva i uračunat topli obrok čija se novčana vrednost nigde ne iskazuje.
Problem zapošljavanja novih kadrova otežava funkcionisanje. Produkcije su sve veće. Želimo da publici poklanjamo sve veće spektakle sa sve manje ljudi koji vuku I nose repertoar koji je veoma bogat i raznovrsan. Repertoar čija se lista iz godine u godinu samo širi i raste.
Stoga pozivamo sve relevantne aktere – uprave pozorišta, vlasti, sindikate i umetničke organizacijei druge ustanove kulture da zajedno radimo na pronalaženju rešenja koja će poboljšati položaj radnik a u kulturnim institucijamai omogućiti im pravedne uslove rada. Samo kroz solidarnost i zajednički angažman možemo osigurati održivu budućnost za našu pozorišnu zajednicu, čuvajući tako temelje umetnosti i kulture koji su od vitalnog značaja za naše društvo.”
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare