0
Njegova biblioteka je najvredniji deo zaoštavštine. U momentu kada smo pakovali knjige, mnoge francuske institucije su došle da preuzmu tu biblioteku jer su to smatrali svojiim nacionalnim blagom. Ali Miško je odlučio da je pokloni svom narodu. U Beograd je stigla spakovana u 46 velikih kutija, istakao je Miloš Dujković, autor izložbe o ovom baletskom igraču svetskog kalibra.
Bio je čovek vanredne lepote o kome ceo Pariz priča. Neverovatno mladolik, kao Dorijan Grej, svi su govorili da on nikada neće ostariti. Nosio je oreol da je imao atletizam tipičan za podneblje Balkana, a kao igrač bio je romantičan, sa plemićkim držanjem na sceni, noble stil, ovako o čuvenom baletskom umetniku Miloradu Miškoviću za Nova.rs govori Miloš Dujaković, autor izložbe fotografija „Umetnost igrača“ postavljene u foajeu nacionalnog teatra.
Velikan srpskog baleta rođen je 1928. u Valjevu. Imao je samo četiri godine kada se sa roditeljima, ocem Dušanom, trgovcem, majkom Živkom, koju su zvali Belka, i starijim bratom Radomirom seli u Beograd gde je još kao mlad krenuo na časove baleta kod čuvene Nine Kirsanove. Njegov neverovatan talenat i posvećenost baletskoj umetnosti doveli su ga u Narodno pozorište u Beogradu gde ubrzo postaje solista baleta. Želja za usavršavanjem i sjajem svetskih pozornica bili su dovoljni da odluči da emigrira. To je učinio 1946. nakon gostovanja ansambla u Francuskoj. U koferu je imao preporuke Kirsanove koje su bile dovoljne da nastavi školovanje kod Olge Preobraženske i Borisa Knjazeva u Parizu.
Tako je počela Miškovićeva brilijantna karijera u Baletu Champs Elysees, Internacionalnom Baletu u Londonu, Ruskom Baletu Кolonela de Bazila, trupi Markiza de Кuevasa, Pariskom baletu Rolana Petija i Francuskom baletu Žanin Šara.
Sarađivao je sa najvećim umetnicima svoga doba – Seržom Lifarom, Antonom Dolinom, Morisom Bežarom, Žanom Кoktoom…
Milorad Mišković je bio istinska svetska baletska zvezda, zvali su ga Princ igre.
„Dobar igrač treba da ima skladnu telesnu građu i gipke mišiće; elegantno držanje; muzikalnost i osećanje za ritam i melodiju; precizno akcentiranje; balanse; stil; tačnost u hodu i skoku i, najzad, sceničnost, glavno svojstvo pravog umetnika koje mu daje mogućnost da uđe u Hram magijske religije – Hram Terpsihore – da bi se našao među elitnim igračima. Mišković ima sva ta svojstva… , rekao je Serž Lifar, prvi igrač i profesor u Pariskoj operi, koreograf i istoričar baleta.
Francuski igrač i koreograf, direktor baletskih kompanija Moris Bežar opisao je Milorada Miškovića rečima: „Romantični igrač i savremeni tumač, svojom sjajnom aurom obeležio je svet baleta sredinom XX veka”.
Miško, kako su ga zvali, bio je partner velikih balerina toga vremena, Alisije Markove, Ivet Šovire, Žanin Šara, Кolet Maršan, Ljudmile Čerine, Кarle Frači…
“Miško ima izuzetnu snagu prisustva na sceni, neosporno zračenje. Osim svoje strasne prirode slovenskog umetnika sa svim što označava polet, životnu radost, čak i ludost, on je čovek akcije. On preduzima… Uvek pažljiv sa balerinom, ponašao se kao elegantni kavaljer, najljubazniji na svetu”, rekla je Ivet Šovire.
Žanin Šara je upamtila: „Milorad je bio poezija sama… , ‘Princ’ čim bi izašao na scenu, obdaren snažnim dramskim smislom… posebna ličnost. Milorad Mišković je zaokružen umetnik”.
Osnovao je svoju trupu sa kojom deset godina gostuje po celom svetu, promovišući mlade igrače, nove koreografe, libretiste, kompozitore i slikare. Bio je umetnički direktor raznih baletskih kompanija i koreograf na jugoslovenskim i inostranim scenama.
U Beograd se vratio 1966. kao velika zvezda. Odigrao je „Žizelu i Romea i Juliju“, a dve godine Dimitrije Parlić je specijalno za njega kreirao balet Huan od Carise.
Ostaće upamćen i kao savetnik i umetnički direktor za programe kulture zemalja članica UNESCO-a, a zatim i predsednik Internacionalnog Saveta za igru pri ovoj organizaciji a potom i počasni predsednik CID-UNESCO-a. Dobitnih je brojnih nagrada i priznanja i nosilac najvišeg francuskog odlikovanja Legije časti.
– Milorada sam upoznao u Parizu 1998. godine, imali smo zajedničke prijatelje koji su me kao mladog preporučili. Jedno vreme sam živeo kod njega i njegove supruge Anite, dugo godina smo bili saradnici, radili zajedno, mnogo sam naučio od njega. On me je odveo u Unesko, gde sam radio u Savetu za igru, i otvorio mnoga vrata. Osim što je bio vanserijski igrač, bio je velikiti direktor i rukovodilac – priča Miloš Dujaković, nekadašnji solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i dugogodišnji Miškovićev saradnik.
Pored tog sjaja i glamurozne karijere, dodaje, uvek se kod njega osećala tuga za svojom zemljom.
– Nostalgija je uvek bila prisutna i mislim da sam mu dosta pomogao da se posle još više veže i kako je dolazio, sve više se vezivao. To je i razlog zašto je ostavio svoj legat u Srbiji, a koji je izuzetno bogat.
Milorad Mišković je preminuo u Nici 2013. a urna sa njegovim pepelom položena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Istorijski arhiv Beograda čuva njegov legat u kojem su lična dokumenta, iseči iz štampe, programi predstava i festivala, plakati, fotografije, originalni pozorišni crteže i skice, rukopisi, pisma…
– Ali, ono što je najvrednije jeste njegova biblioteka u koju spada i nasleđe Irene Lidove, čuvene kritičarke i novinarke baleta, koja je bila Miloradov impresario, njegova alter majka, vodila je i negovala njegovu karijeru. U momentu kada smo pakovali knjige, mnoge francuske institucije su došle da preuzmu tu biblioteku jer su to smatrali svojiim nacionalnim blagom. Ta biblioteka smatra se jednom od najvrednijih na temu baleta u Parizu, ali on je odlučio da je pokloni svom narodu. U Beograd je stigla spakovana u 46 velikih kutija. U tom legatu posebnu vrednost čini i obimna foto-građa Serža Lidoa, jednog od najvećih francuskih fotografa, koji je pratio Miloradovu karijeru – istakao je Miloš Dujković.
Upravo te fotografije su postavka izložbe „Umetnost igrača“ posvećena velikanu srpskog baleta Miloradu Miškoviću u foajeu Narodnog pozorišta u Beogradu koja će biti otvorena do februara.
Bonus video: Najstariji murali u Beogradu
