2
Nekada je bilo uobičajeno da se osobe iz umetničkih krugova nalaze, analiziraju novi film ili roman, umetnički sagledavaju istinu ili sistem, kaže glumica.
Pre dve nedelje u Zemunu je završeno snimanje filma “Izlet” reditelja Nenada Pavlovića, po romanu Miće Popovića, čiji je sin Jovan Popović napisao scenario. Ideja autora je bila da se kroz filmski izraz oda počast velikim epohama naše kulture – zenitizmu u književnosti, Mediali u slikarstvu i “crnom talasu” u kinematografiji, kao i autorima – Mići Popoviću i Živojinu Pavloviću.
Jednu od glavnih uloga u filmu, lik Poštarke igra Milena Pavlović, Nenadova sestra i ćerka čuvenog reditelja i pisca Živojina Pavlovića. Ovo je njena druga saradnja sa bratom, nakon njegovog debitantskog ostvarenja “Trag divljači”.
– Glavni lik se zove Toma, a mi ostali nemamo imena, nego se zovemo po zanimanju kojim se bavimo: Učitelj, Mašinovođa, Radnik… Ja igram Poštarku, interesantan lik. Ona ide niz Dunav u potrazi za nekim malo boljim životom, snalazi se kako bi sebi priuštila nešto malo više od svakodnevice koju ima u Beogradu. Oduševljena je Učiteljem, koji za nju predstavlja intelektualni izraz, i ima savršen vokabular. Pola stvari koje on priča, ona uopšte ne razume, ali to njoj nije važno, tako da ima duhovitu crtu u svemu tome i pokušava vedro da gleda na život – kaže glumica Milena Pavlović u razgovoru za “Novu”.
„Prija mi da radim s bratom“
Ona dodaje da joj prija što ponovo radi sa bratom Nenadom.
– Da, naravno. Svakako je nešto novo naučio. Prošao je kroz prvi film, dugo ga je spremao, bio je jako uzbuđen, željan da to ispadne onako kako je zamislio. Zato je sa većom sigurnošću ušao u snimanje “Izleta”. Nenad, kao i naš otac Živojin, ima poverenja u svoje saradnike koje je izabrao, i ne meša se u njihov posao. Što važi i za veliki deo glumačke ekipe. Nikada ne daje sugestije naglas da svi čuju, već, kao i Živojin, priđe, pa razgovara u smislu: “Hajde da nađemo rešenje zajedno, vidim da ovo što smo zamislili ne prolazi, da probamo ovako ili onako…” Tako da je sve vrlo diskretno. A, s druge strane, drži ceo film kao “tihi autoritet”, što bi jedan njegov kolega rekao.
Film „Izlet“ ima veze sa onim što je radio Živojin Pavlović, i zato je i jeste na neki način počast i ovom velikom reditelju.
– Njegovi početni filmovi su imali tonu tog blata i vode, kao recimo omnibus “Kapi, vode, ratnici” i “Grad”, gde se nalaze njegove priče “Žive vode” i “Obruč”. Sve se to odvijalo na vodi, u kućicama, prelazilo se preko tih mostića… To su mi prve slike koje sam zamislila kada sam čitala ovaj scenario, znajući da će film biti crno-beli, i da će imati duh tog vremena. Kada je otac počinjao da snima, sa tom nekom setom, traganjem za samim sobom, nekim novim životom, za nekom istinom koja je iznad onih istina koje su do tada utemeljene. Glavni lik Tome u “Izletu” upravo to radi, izlazi iz tih okvira grada, porodice i svakodnevnog i običnog života, i odlazi u nepoznato. Odlazi na rečno ostrvo tragajući možda za prosvetljenjem i nekim novim istinama, suočavajući se sa sobom, sa umetnošću i sa prirodom – objašnjava Milena.
Mića Popović i Živojin Pavlović, nisu bili previše bliski, dodaje naša sagovornica, ali su se ipak viđali i družili kao i svi umetnici toga vremena.
– Živojin je odlazio u taj čuveni Mićin atelje na Sajmištu, bila su to neka zanimljiva druženja, svi su se oni poznavali… To je bilo specifično vreme. Danas nije uobičajeno da se ljudi iz umetničkih krugova nalaze, pa onda analiziraju film koji je izašao ili neki novi roman… Pa, ti razgovori traju celu noć. To su, u stvari, bila umetnička sagledavanja istine ili sistema. Između ovog Mićinog poetičnog romana i Žikinih knjiga naizgled nema dodirnih tačaka, ali iza svega stoji neki sistem, koji oni na neki način kritikuju. Da bi došao do svoje slobode, moraš da pređeš razne granice, i pitanje je da li će te graničar, u simboličnom smislu, pustiti da pređeš granicu. Kao da uvek neko mora nešto da ti odobri. To je deo sistema, koji je ovde prikazan simbolično, a ne “sekirom u glavu”. Ali očigledno su i Živojin i Mića imali probleme sa sistemom i u svom izrazu bili vrlo otvoreni i jasni. I Mićine slike su doživele cenzuru, kao i Žikini filmovi i romani. Ovaj film mislim da to objedinjuje.
„Ljude uglavnom zanimaju novac i zabava“
Iako je Živojin Pavlović bio kritičan prema Titovom sistemu, govorio je da to bilo bilo Periklovo doba za srpsku kulturu.
– Kultura je definitivno bila važna, Tito je bio vrlo pametan. On je cenzurisao, ali je istovremeno dopuštao da nešto “proklizi”, u smislu: “Nisam primetio”. Tako mi se čini. Pravio je balans između toga šta će pustiti u javnost i da li će nešto zadržati i koliko će to zadržati – smatra Milena.
Danas masovna kultura dominira, dodaje ona, i ljude uglavnom zanimaju novac i zabava.
– Ali mislim da se uvek nađe neko mesto da se kvalitetna stvar vidi. Međutim, mislim da smo svi degradirani, ali to je problem u celom svetu. Masovna proizvodnja je dovela do toga, ne može svako da napravi razliku između kineske i neke druge, kvalitetne plastike. Kapitalizam je tu i mi ne možemo od toga pobeći, a ovo naše društvo je i dalje u tranziciji.
„Nekad nije loše izmestiti se iz Beograda“
Kada je pozorište u pitanju, najvažnija stvar za Milenu Pavlović je predstava “Ljudi bez grobova” Stevana Bodrože, po romanu Enesa Halilovića, čija je premijera bila u novembru.
– Igram Bademu, koja je tetka glavnog lika. Interesantno mi je bilo da radim sa tim ansamblom, veoma su posvećeni ljudi, interesantno i duboko razmišljaju. To je bio za mene izazov, i vrlo kvalitetan povratak u pozorište kakvo ga ja zamišljam. Nekad nije loše izmestiti se iz Beograda, jer se na neki drugi način posmatraju stvari. Dobije se i više prostora, više vremena, i nekako se pročisti ono što je bitno od onoga što je nebitno. Mislim da je i sa filmom “Izlet” to slučaj, taj odlazak u Kamenicu i rad na barži, putovanja preko Dunava… Sve je to dalo samom scenariju i svim učesnicima, od glumaca do filmske ekipe, neki vid novog izraza, slobode i saznanja šta je u stvari bitno, a šta nije – zaključila je Milena Pavlović.
Bonus video: Mojović: Zašto slika „Odmor bašibozuka“ nije smeštena u muzej Paje Jovanovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
