2
Pisci Milena Marković i Vladimir Kecmanović su na jučerašnjoj tribini Sajma knjiga ocenili da je rad na romanima i scenarijima u pristupu potpuno različit posao.
Govoreći u okviru dijaloga, čiji je moderator bio pisac Muharem Bazdulj, Marković je ocenila da su pisanja proze i scenarija za film i televiziju „potpuno druge discipline, nisu za poređenje“.
Marković je priznala da je od pisanja knjiga prvi put zaradila nakon što je dobila NIN-ovu nagradu za roman „Deca“ , pre koje je, kaže, imala limitiranu publiku.
Ona je rekla i da je zarađivala pišući scenarije, a ne drame.
Uz priznanje da scenarija radi „sa užitkom za novac“, Marković je primetila da je u svetu „mejnstrim prešao na serije koje se rade kao ogroman film“.
Dodala je da uživa u radu na scenarijima jer joj to pruža određenu egistencijalnu udobnost koju, kaže, nikad nije imala.
„Uživam da radim krimi serije. Veliki sam ljubitelj krimi žanra i nadam se da ću ih raditi dugo“, rekla je Marković.
Kecmanović je ocenio da je scenaristički rad potpuno drugačiji od romana. Kako je objasnio, kod scenarija za seriju „samo pisanje je jako mali deo posla, većinom se sastoji od beskonačnog dogovaranja i pravljenja koncepta“.
Kaže i da „film negde liči na roman jer imaš zaokruženu priču i možeš sam da se snađenš, ali serija je veliki materijal gde se gubiš“.
„Prozu nikada ne mogu da pišem pijan, a scene savršeno“, našalio se Kecmanović.
Bazdulj je podsetio da je knjiga „Deca“ Milene Marković „obelezila sezonu“, pošto je pored NIN-ove nagrade za žanr romana u stihovima imala ogroman tiraž, a i u Narodnom pozorištu se izvodi istoimena predstava.
Kazao je i da je Kecmanović pre nekoliko dana objavio novi roman „Kad đavoli polete“, a zajednička crta sa „Decom“ je dečak u središtu pažnje, odnosno to što „bez dečije perspektive nema zapleta“.
Marković je rekla da je „jedna od centralnih teza “Dece“ da smo sticajem okolnosti ostali i dalje deca, a iskušenja koja smo imali nas nisu dovoljno napravila ljudima“.
„Samo imanje dece nas ne čini ljudima, nego nam produbljuje bezdan u kome se nalazimo u nepojamnim vremenima, gde smo više manje svi razočarani onim u što smo verovali. Ne bih mogla bez roditeljstva“, priznala je Marković.
Priznala je da će morati dobro da razmisli šta će sledeće pisati, te dodala da je zanima „nešto potpuno drugačije, novo i da ne bude gore, ako Bog da, da bude bolje“.
Bazdulj je primetio da će hrvatski pisac lako naći izdavača u Srbiji, dok postoji disbalans u recepciji kada se radi o Hrvatskoj i srpskim piscima.
„Ovde je metropola i svi su dobrodošli. Tamo gledaju verovatno više lokalno i usmereno na veliki svet. Možda se gradi identitet što se sused malo više ignoriše. Smatram da treba svi ovde da se izdaju, jer ovo je veliki grad“, navela je Marković
Kecmanović je rekao da je takvo stanje s jedne strane možda „izraz superioronosti i toleracije naše kulture“, a s druge možda „naše potrebe da se dodvoravamo nekom ko nas ne želi“.
„Mislim da je istina negde između“, dodao je Kecmanović.
Bonus video: Milena Marković, dobitnica Ninove nagrade za književnost