Na današnji dan pre osamdeset godina rođena je najveća jugoslovenska filmska diva Milena Dravić.
Priredila: Andrea Pikula
Milena Dravić je bila jugoslovenska i srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, koja je u skoro 60 godina dugoj karijeri ostvarila na stotine značajnih uloga. Rođena je 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Aleksandra Nevskog. Preminula je 14. oktobra 2018. godine u rodnom gradu. Pohađala je osnovnu školu Janko Veselinović u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu gimanziju. Volela je da pleše, pa je tako i završila osnovnu i srednju baletsku školu. Svirala je klavir, volela je muziku i uživala u plesu satima. Devojčica koja je sanjala da postane balerina, ali ipak je započela ples sa glumom.
Njen otac Milenko Dravić igrao je fudbal sve dok ga bolest nije sprečila u tome. Majka Ana, posvetila je život porodici i domaćinstvu, uprkos tome što je bila talentovana za pevanje. Milena je često govorila da joj je podrška majke bila najvažnija. Na film je dospela slučajno pre šezdeset i jednu godinu, tako što je na naslovnoj strani ilustrovane revije još kao srednjoškolku zapazio češki reditelj František Čap. On joj je pružio priliku da se ostvari u svojoj prvoj ulozi Marije u filmu „Vrata ostaju otvorena“ , a film je sniman po scenariju Vladimira Paskaljevića. Milena potom snima „Diližansu snova“, “Zajednički stan“, “Bolje je umeti“ , “Uzavreli grad“ i “Leto je krivo za sve.“ Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu “Prekobrojna“ u režiji Branka Bauera. Za tu ulogu dobila je nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli, što je ujedno i njena prva nagrada. Često je igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je nekako sudbinski, glumila uz Ljubišu Samardžića. Bila je jednako dobra u komedijama i tragedijama.
Izuzev filma i televizije, igrala je i u pozorištu, gde je ostvarila oko sedamdeset uloga. Od 1971. godine igra u Ateljeu 212 sa predstavom „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.“ Značajne uloge ostvaruje i u predstavama Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru. Sa monodramom „Milena u svetu muškaraca“ gostovala je po celom svetu i ostvarila velike uspehe. Predstavu „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti“ odigrala je čak 312 puta. Poslednju ulogu ostvaruje u predstavi „Halord i Mod“ Beogradskog dramskog pozorišta.
Milena je dobila nagradu za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu za ulogu u „Posebnom tretmanu“ Gorana Paskaljevića, dobitnica je najprestižnijih srpskih nagrada Dobričin prsten i „Žanka Stokić“ za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, nagrade „Joakim Vujić”, nagrade Pavle Vuisić na Filmskim susretima u Nišu, četiri Zlatna ćurana na Danima komedije u Jagodini i čak rekordnih deset Zlatnih arena na Filmskom festivalu u Puli.
Ljubav je ta koja je najvažnija
U vreme kada su se ona i Dragan Nikolić sreli već je bila velika glumačka zvezda, a on dečko koji obećava. Venčali su se poslednjih dana decemebra 1971. godine, na pauzi za ručak dok su u Zvezdarskoj šumi snimali dramu Duška Radovića „Kako su se volele dve budale.“ U pauzi za ručak, Dragan i Milena su otišli do Opštine Vračar da se venčaju. Njihova kuma bila je njihova prijateljica, glumica Seka Sablić.
„Kad sam joj prišao, imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam vidio ili neka devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tad uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio, jer je već tada bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja“ tako je Gaga govorio o svojoj najvećoj ljubavi, Mileni.
O tome kakav su tandem bili u poslu svedoči šou-program “Obraz uz obraz“ u režiji Zdravka Šotre , kojim su kao domaćini programa sedamdesetih godina osvojili srca svih.
Milena i Gaga su činili humana dela, iako nikada nisu javno govorili o tome. Tako su glumci svojevremeno odustali od kupovine automobila i novcem koji su namenili za to pomogli dečaku kom je hitno bila potrebna operacija očiju. Ovo je samo jedna od prica koje su poznate javnosti. Njih dvoje vodili su se time da dobra dela treba raditi u tišini.
Nema ovde ničega za nas, Milena, Milena… Koliko te čekam, da li znaš?
„Bila sam muza Arsena Dedića“, rekla je jednom prilikom Milena Dravić. Arsen Dedić je neke od svojih najlepših stihova posvetio Mileni.
„Još je bila tako mala
Samo svjetlost samo pjena
Još je bila što da kažem
Niti dete niti žena
Kao cvet u praznom polju
Njena glava plava snena
Kao da je među ljude
Bila vetrom donesena
Milena, Milena….“
Milena Dravić preminula je u Beogradu 14. oktobra 2018.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare