0
Ni sanjao nisam da ću odigrati dvestotu predstavu našeg kultnog baleta "Ko to tamo peva" i to je idealna prilika da se oprostim od uloge Pevača koju igram od premijere, rekao je za Nova.rs baletski umetnik Milan Rus, uoči jubilarnog izvođenja ove predstave koja je zakazana za 29. april na Svetski dan igre u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Ovaj komad, čiji je libreto urađen na osnovu scenarija istoimenog filma Dušana Kovačevića i na muziku Vojislava Vokija Kostića, u koreografiji i režiji Staše Zurovca, proslavio je Balet nacionalnog teatra.
Nekoliko dana nakon praizvedbe koja je bila 22. decembra 2004. godine, tadašnji kritičar „Politike“ Petar Volk, ocenio je u svom osvrtu, da je reč o predstavi „izrazitih vrednosti“:
– Kada se složi sjajna muzika Vojislava Kostića, izražajna koreografija intencionalnih ritmova i unutarnjeg značenja sa kojom su igrači nadahnuti, stvara se predstava izrazitih vrednosti. Film je ostao ono što jeste, a balet će se pamtiti!
A, Savo Popović iz „Večernjih novosti“, u članku pod naslovom „Hit iz autobusa“ napisao je, između ostalog, da je u ovom baletu „dosegnut onaj standard koji se odavno primenjuje u baletskim predstavama na zapadu: nema glavnih i sporednih uloga – svi su solisti“.
Milan Rus, prvi solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, priseća se da su svi koji su radili na ovom baletu bili u nedoumici da li će on imati upola uspeha koliko i film.
– Jer, pretočiti kultni film u balet, nasmejati publiku i dočarati svima dobre scene jezikom igre nije lako. Mesecima smo naporno radili. Staša Zurovac, koreograf koji crpi inspiraciju iz prirodnog gesta i neko ko ima vulkansku energiju, uspeo je da svu svoju raskošnu kreativnost pretopi u humor. Ipak, nismo znali kako će da reaguje publika. Na premijeri nam je odmah bilo sve jasno. Publika je bila na nogama, pozvala nas je na bis, i zajedno sa nama pevala poznati refren „Da sve ovo samo snevam…“. Zavesa se spustila, ali gledaoci su i dalje gromoglasno aplaudirali. Tada smo znali da smo uspeli – kaže Rus.
Naš sagovornik je u karijeri sarađivao sa svetski poznatim koreografima, među kojima su i Vladimir Vasiljev, Jirži Kilijan, Pol Lajtfut i mnogi drugi. Ipak, maštao je da na sceni zaigra neku koreografiju Staše Zurovca.
– Gledao sam njegovu predstavu „Cirkus primitive“ sa kojom je gostovao na sceni Narodnog pozorista u Beogradu. Još tada sam poželeo da sarađujem sa njim, i igrati nešto tako savršeno mi se ostvarilo. On je divan čovek, igrač, koreograf. Radujem se što će ponovo biti sa nama ovih nekoliko dana do dvestotog jubileja baleta „Ko to tamo peva“. Već znam da će biti naporno ali i neverovatno zabavno – priča Rus koji je sa Zurovcem radio i njegov balet „Pesma nad pesmama“ u Skoplju.
Fascinantno je, nastavlja Milan Rus, da se balet „Ko to tamo peva“ lako čita i da publika širom sveta isto reaguje kao i naša.
– Sa ovom profesijom sam proputovao svet, upoznao različite ljude i njihove kulture. A posebno sa ovim baletom. Gostovali smo u Kolumbiji, Kanadi, Italiji, Egiptu… I, naravno, u regionu. Izdvojio bih gostovanje u Bogoti, kada smo nakon izvođenja predstave svi ostali bez teksta. Kolumbijci su dokazali da jezik nije barijera među ljudima, tako što su naučili tekst našeg bisa i pevali horski sa nama. Tada smo se svi osećali, iako smo bili udaljeni nekoliko kilometara od Srbije, kao da smo kod kuće. To je bilo nešto nezaboravno.
Međutim, dodaje, i pored svih tih uspeha, niko nije mogao da pretpostavi da će ta predstava ovoliko dugo da bude na repertoaru.
– Ovaj balet je propratio generacije igrača i malo je nas koji smo tu od same premijere. Novi mladi ljudi su unosili osveženje interpretirajući uloge na svoj način. Tako da svaka predstava ima novog Pevača, Miška, Mladoženju…
I pored brojnih naslovnih rola, balet „Ko to tamo peva“ i uloga Pevača, koju je u filmu igrao Dragan Nikolić, definitivno je ostavila pečat u njegovoj karijeri, ističe naš sagovornik.
– Balet je moj život, odigrao sam gotovo sve što sam želeo od klasičnog, neoklasičnog i modernog baleta. Po mnogim ulogama me i dan danas publika pamti i to je divno saznanje za jednog umetnika. Posebno bih se zahvalio na angažovanju našem prvaku Igoru Pastoru, koreografu baleta „Sedam smrtnih grehova“, koju slobodno mogu nazvati autobiografskom – priča Milan Rus, i dodaje:
– Vreme čini svoje, beogradski balet je podmlađen, i to je dobro. Zato sada želim da se povučem iz predstave „Ko to tamo peva“ i da me publika pamti u najboljem svetlu. Imamo mladih, talentovanih igrača, vreme je da oni unesu promene i nadograde ovu ulogu. Uveren sam da će ova veličanstvena predstava još dugo živeti na sceni Narodnog pozorišta. A, ja ostajem i dalje u repertoaru nacionalnog teatra, igraću neke predstave, ali nadam se ne više ovako teške uloge.
Balet „Ko to tamo peva“ u čijem su autorskom timu i kostimograf Katarina Galić i scenograf Žorž Draušnik, dobio je Godišnju nagradu nacionalnog teatra za najbolju predstavu u sezoni 2004/2005, Aprilsku nagradu Grada Beograda i Nagradu Udruženja baletskih umetnika „Dimitrije Parlić“.
Bonus video: Tatjana Tatić – Balet je kratkotrajna i surova profesija
