0
Pošto redovno idem u pozorište, i znam šta nudi, uviđam koliko je važna ta katarza i koliko je neophodna ljudima. Siguran sam da će tu potrebu prepoznati i oni koji o tome odlučuju. Bio sam siguran da je uloga Edipa nešto iznad mene, ali nisam odustajao koliko god bio težak proces, kaže glumac Milan Marić govoreći o naslovnoj ulozi u predstavi "Edip".
Toma Zdravković, Čedomir Jovanović, Ričard Barton, Edip… nižu se velike uloge u karijeri Milana Marića koji je trenutno jedan od najangažovanijih glumaca. Za sav trud nagrađen je i brojnim priznanjima, a poslednje u nizu su, kako ističe u razgovoru za Nova.rs, posebno značajne i emotivne.
Na proslavi 75. rođendana Jugoslovenskog dramskog pozorišta Marić je poneo najviše godišnjih priznanja, uključujući i ono za glavnu ulogu u komadu „Edip“, zatim Nagradu za lepotu govora „Dr Branivoj Đorđević“ u istoj predstavi, te „Branka i Mlađa Veselinović“ za najbolje glumačko ostvarenje na sceni JDP-a.
– Mnogo sam srećan što se to desilo baš sa „Edipom“. Ovo je moja prva glavna uloga u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sve se namestilo. Ljudi s kojima sam radio, način na koji smo radili, sve što smo stvorili, taj prostor za igru koji su mi omogućili… Zaista sam ostao bez reči i sada, evo, jedva govorim. Ostaće mi dugo sve ovo u sećanju, a ovaj osećaj ću nositi u sebi. Dirnut sam nagradama. Želim da se ovako srećno osećam uvek – emotivan je Marić.
Na pitanje šta to „Edipa“ posebno izdvaja, priznaje da ne ume da objasni, ali da je redak slučaj da sa svakim igranjem ovog komada glumci dolaze do novih emocija i katarze:
– Pritom, taj proces nije bio lak. Nismo znali kako će da ispadne. Mislio sam – ovo ćemo odigrati 15 puta, malo za srednjoškolce, za lektiru. Međutim, nismo odustajali. Zaista sam se rvao sa Edipom, tim kompleksnim i dubokim likom. Nikad se dosad nisam osećao tako bespomoćnim. Bio sam siguran da je ova uloga nešto iznad mene. Sama ideja da sa svojom majkom imate decu, da ste ubili rođenog oca i da kopate sebi oči na kraju, dovoljno je da postavite sebi pitanje kako uopšte možete da se stavite u tu ulogu i kako to da razumete!
Kada je reč baš o tom kraju, posebno mu je bio značajan razgovor sa rediteljem Vitom Tauferom, koji mu je rekao da, ako je potrebno da izbace poslednju scenu, učiniće to.
– Zamolio sam ga da me ne gura na silu i da ima poverenja u mene. To je i uradio i taj kraj sam probao prvi put sedam dana pre premijere. Znao sam da to moram, da je vreme, ali nisam imao pojma kako. Niko nije znao. Međutim, mislio sam da ako sat i po pre toga ubeđujem sve u publici da sam ja taj čovek, onda nemam prava da na kraju pokleknem!
Marić podseća da se navršilo 10 godina od kada je odigrao svoju prvu predstavu, te da mu ove nagrade i zbog toga intimno posebno znače.
– Moja prva profesionalna predstava je bila sa Kokanom Mladenovićem i Banetom Trifunovićem u Kruševačkom pozorištu. Bane i ja smo planirali da radimo opet nešto zajedno – priča glumac.
Baš sa Banetom i Kokanom nastala je predstava „Bilo jednom na Brijunima“ koja će imati beogradsku premijeru 7. aprila u Bitef teatru:
– Kokan nam je doneo čuvenu crno-belu fotografiju na kojoj su Tito i Jovanka sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom, rekavši: „Ovo je naša predstava“ – seća se i priznaje da su reditelja svi gledali belo u početku dok nisu pošli u potragu za odgovorima na pitanja „koja se tiču svih nas“:
– Zanimljivo je zašto je te 1971. godine baš taj najpoznatiji par na svetu došao kod Tita na Brijune?
Podseća glumac na šaljivo pismo koje je Barton napisao Titu pre nego što je došao, a u kojem je stajalo: „Predsedniče, ako vas budem razočarao, ja ću se ubiti.“
– Onda se desilo snimanje, boravak tamo, da bi posle u svojoj autobiografiji napisao „da nije mogao da igra takvog glumca“ – ukazuje Marić dodajući da su ta dva para prikaz dva sveta – socijalizma i kapitalizma u punom zamahu.
Premijera komada „Bilo jednom u Brijunima“ odigrana je prvo u Centru za kulturu „Svilajnac“, a kako ističe, srećan je što može da igra na različitim scenama, te da bi mu posebno bilo drago da mu se, nakon deset godina, ostvari želja da zaigra u Teatru „Bojan Stupica“:
– Drago mi je što su konačno u planu radovi na toj kultnoj sceni u sledećoj sezoni. Kao glumac znam koliko je važno da imamo „Stupicu“, isto koliko i „Boška Buhu“ na svom mestu, podjednako kao i sva druga pozorišta koja imamo. Pošto redovno idem u pozorište, i znam šta nudi, uviđam koliko je važna ta katarza i koliko je neophodna ljudima. Siguran sam da će tu potrebu prepoznati i oni koji o tome odlučuju. Dolaze oni u pozorište, ali bi trebalo više – zaključuje Milan Marić.
Priča o pozorištu je, po oceni glumca, večita, kao i to da autoriteti imaju potrebu da zaziru od teatra:
– Ali, to daje snagu da se još snažnije bori pozorište zbog ljudi koji imaju potrebu da dođu i u najvećim krizama. Čovek ima potrebu za razmenom, a pozorište to nudi ogoljeno i iskreno!
Bonus video: Odjeci „Pada“ i „Edip“ koji ostavlja bez daha – gost Milan Marić