Mihajlo Pantić: S Danojlićem zauvek odlazi beskompromisni stav

- Nema u novijoj srpskoj književnosti pisca koji je u tolikoj meri obraćao pažnju na sam jezik, na ukorenjenost tog osnovnog ljudskog i umetničkog sredstva u narodnom govoru koji, trpeći neprestane promene i preobražaje, u nekom svom pretpostavljenom, nazvaću to izvornom obliku valjda još jedino ostaje da živi i da traje u Danojlićevim pesmama i u manjoj meri u njegovoj pripovednoj i esejističkoj prozi - istakao je profesor Pantić za naš sajt, nakon vesti o smrti Milovana Danojlića.

- Provodeći rane književne godine u središtu književnog života, Danojlić je svoju stvaralačku energiju ulagao u gotovo sve oblike javnog delovanja rečima, pisao je publicističke tekstove, kolumne, komentare, predgovore i pogovore, prikaze i eseje, uvek, međutim, ostajući veran svojoj osnovnoj, pesničkoj vokaciji koja se realizovala na više načina, počev od poezije za decu u kojoj je on nezaobilazan autor, preko lirske, idilične i panteističke kantilene, do sasvim otvorenog, ponekad i satiričnog, političkog angažmana, sa vrlo naglašenom kritičnošću prema moralnim kvarovima savremenog sveta - naveo je Pantić.Završne decenije svoga života, kako je podsetio naš sagovornik, književnik je proveo u Francuskoj, ostajući veran svim svojim izborima i principima:- I nastavljajući da stvara saglasno svojim društvenim i poetičkim opredeljenjima, čuvajući kritičku distancu prema zbivanjima i tamo i ovde. Kao da se u njegovoj pojavi i delovanju očuvalo ponešto od one tradicionalno shvaćene i tako kodirane figure pisca kao savesti epohe i komentatora, pa i korektora društvenih zbivanja.Posebno mesto u Danojlićevom opusu zauzima, prema rečima Pantića, njegova nadahnuta poetska proza:

- U pregršti takvih knjiga krije se, u drugom planu, i naročita vrsta lirske hronike doba u kojem je on bio i učesnik i svedok. Kao urednik više takvih Danojlićevih knjiga, među kojima je najpoznatiji roman „Oslobodioci i izdajnici” svojevremeno nagrađen Ninovom nagradom i primljen u javnosti na prilično kontroverzan način, mogu posvedočiti da je sam jezik, odnosno kolektivna memorija u njemu pohranjena, uvek polazna i uvirna tačka Danojlićeve imaginacije. Nipošto ne treba zaboraviti ni njegove prevode Brodskog, Siorana, Paunda, Jejtsa, Klodela i drugih pisaca čija dela su posredno obogatila i ovdašnju kulturu.Sa Danojlićem izgleda zauvek odlazi beskompromisni stav o nepotkupljivim moćima brižljivo negovanog jezika, književnost sve više i sve brže prestaje da biva simbolički reprezentativna forma. Ali njeni čuvari i posvećenici, upravo onakvi kakav je bio Milovan Danojlić, ostaće u trajnom pamćenju bar onog dela stanovništva koji neguje svest o važnosti i značaju kulture - zaključak je Mihajla Pantića.Bonus video: Najbogatiji pisci na svetu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinajbogatijipisciikplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2135658"]