1
"Kažu mi da pišem kao Remark, koji je moj omiljeni pisac. To me je oduševilo, ali ja nisam Remark, ja sam Meti Kamberi". Ovim rečima široj publici se jutros u "Probudi se" na Novoj S, predstavio do pre nekoliko godina nepismeni dečak, a sad autor romana "Grad bola". Rastao je u blatnjavom naselju Čerge u Nišu, prosio, krao i trpeo batine. Sa 12 godina je dospeo u dom za nezbrinutu decu i počeo da uči da čita i piše. Sa 19 je objavio prvi roman i dobio veliku pažnju medija, koji ga nazivaju piscem iz favele i srpskim milionerom iz blata.
„Malo je gužva oko knjige i sve mi je to čudno. Preselio sam se ovde pre nekoliko dana i upoznajem grad. Želim da se osamim i upoznam druge ljude, da kao pisac nešto novo vidim“, rekao
je Kamberi.
Govoreći o svom romanu „Grad bola“ Kamberi je rekao da je to autobiografija sa fiktivnim delovima.
„Od prve stranice uvodim čitaoce u jako tešku priču, iskrenu pre svega. Opisivao sam život Roma koji žive na rubu siromaštva, a nemaju podršku države i sistem. Pisao sam o svom životu u domu i o životu jednog deteta koje ima potencijala, a nema nikoga da ga pogura. Stranicu po stranicu sam skidao parče kože sa sebe, nije bio lako da se to napiše“, rekao je mladi pisac.
Kaže da svoj roman u štampanom izdanju još nije pročitao.
„Još uvek sam pod utiskom, malo mi je čudno, previše se sve brzo desilo. Roman još nisam pročitao u štampanom izdanju, valjda je to pravilo za pisce, da ne čitaju svoje knjige. Pročitaću ga možda za jedno 30 godina“.
Govoreći o tome šta ga je ponukalo da pretoči svoj život u roman, Kamberi kaže da je hteo da dokaže sebi da vredi.
„Dete sa malo godina ne zna šta je za njega dobro, ono što mu ponudiš on će prihvatiti. Ja nisam puno puta u životu doživeo pravdu, valjda je to tako ovde kod nas. Živeo sam u domu osam godina, tamo sam upoznao mnogo ljudi, tamo sam izgradio sebe i video sa čime se sve suočavaju ljudi. Sebi sam hteo da pokažem, a onda i onima koji su me sputavali i obeshabrivali. Uvek se, međutim, nađe neki dobrica koji će ti pomoći. Ja sam imao sreću da upoznam pedagoga Emiliju Đurović. Ja sam srednju školu jedva završio, bio sam neodgovoran. A onda me ona inspirisala i poslužilo mi je njeno ime kao inspiracija za naziv mog grada. Znate, kada čuju da dete od 19 godina hoće da napiše knjigu, a do juče je bilo nepismeo, mnogi će reći nemoguće, ne i Emilija. Ona je rekla da ja to mogu“, priča Kamberi.
Sa svojih 19 godina preživeo je, kaže, mnogo toga i sve je to zabeleženo u knjizi.
„Bio sam u hraniteljskoj porodici i bio sam paor. Dobro je to da što sam sve to naučio, ali ne na taj način na koji su me oni naučili, da mi uskraćuju hranu ili tako nešto“.
Zbog svog uspeha nekim aje zasmetao, pa je posle objavljivanja knjige u Nišu prebijen.
„Prebio me je neki Rom kad mi je izašao roman. Ne znam zbog čega, izašao iz kola i pretukao me, bio sam ušivan“, navodi Kamberi i zaključuje da ga takve stvari neće zaustaviti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
