0
Izdavačka kuća Booka je objavila "Kopenhašku trilogiju“, memoare jedne od najznačajnijih danskih spisateljica Tove Ditlevsen.
U intimnoj pripovesti Ditlevsen radikalno iskreno i skoro ravnodušno govori o tegobnom odrastanju neprilagođene devojčice koja želi da bude pesnikinja, o adolescenciji obeleženoj teškim poslovima, nepoželjnim seksualnim iskustvima i okruženjem s nacističkim sklonostima, kao i o svoja četiri braka i užasnom padu u zavisnost od opioida, u koju ju je uvukao jedan od muževa.
Rastrzana između uloga ćerke, supruge i majke, potrebe da stvara i bolnog osećaja nepripadanja koji ju je odveo u zavisnost, Ditlevsen piše o ženskom iskustvu i identitetu na veoma svež način relevantan za današnje diskusije o feminizmu.
Gardijan ocenjuje da je ova „britka, živopisna ispovest“ remek-delo, dok Njujork tajms piše da „predivni memoari Ditlevsen sa zadivljujućom jasnoćom, humorom i iskrenošću ukazuju ne samo na surovu stvarnost već i na neobjašnjive impulse našeg skrivenog ja“.
Američka muzičarska i pesnikinja Peti Smit ocenila je da je reč o „prelepo napisanoj hronici za marginalizovane“.
Tove Ditlevsen (1917–1976), jedna od najznačajnijih ličnosti danske književnosti dvadesetog veka, objavila je tridesetak knjiga za koje je dobila više književnih nagrada. Svojim delima je uticala na mnoge savremene nordijske pisce, među kojima je proslavljeni Karl Uve Knausgor.
Debitovala je 1939. zbirkom pesama „Devojačka duša“. Autobiografski roman „Ulica detinjstva“ (1943) smatra se jednim od glavnih dela prve polovine njenog stvaralaštva, u kom se fokusirala na detinjstvo i odrastanje. Kasnije je većinom pisala o nezadovoljavajućem položaju žene, kako u ljubavnim odnosima tako i u društvu. Roman „Lica“ (1968) i memoarska proza „Kopenhaška trilogija“, napisana u periodu 1967–1971, njena su najznačajnija dela.
Posle četiri braka, borbe sa zavisnošću i psihičkih problema, počinila je samoubistvo u 58. godini.
Bonus video: Milena Marković dobitnica Ninove nagrade za književnost