0
Naša umetnica performansa odlučila je da prekine tišinu i odgovori upornim teoretičarima zavere koji je godinama optužuju za satanizam i prete joj smrću.
Desetog aprila „Majkrosoft” je na svoj Jutjub kanal postavio film o novom projektu Marine Abramović, „The Life”, u kojem posetioci muzeja nose specijalne VR naprave za glavu, preko kojih imaju utisak kao da je umetnica ispred njih.
Video je, zapravo, bio skrivena reklama za ulogu IT kompanije u Marininom projektu, koji je trebalo da se nađe na aukciji „Kristiza” u oktobru. Ali, u jednom kutku interneta, o čemu smo nedavno pisali, viđen je kao nešto sasvim drugo: dokaz o satanističkoj zaveri.
Na nekim platformama društvenih medija, poput Redita, javili su se komentari da je „Majkrosoft” ušao u saradnju sa „vešticom”, „performerkom crne magije” i „luciferovskom individuom”. Kako je onlajn buka postajala sve glasnija, a „Majkrosoftov” video prikupio 24.000 „nesviđanja” ili „dislajkova”, kompanija je odlučila da ga 14. aprila povuče.
„Jasno nam je da je naša uključenost u ovaj projekat poslužila kao katalizator za onlajn napade”, napisala je predstavnica za medije pri „Majkrosoftu” u dopisu dostavljenom „Njujork tajmsu”.
Istom listu Marina je rekla da je „Majkrosoft” nije konsultovao pre povlačenja videa. Dodala je da je retko govorila o tome kako je razni teoritečari zavera tretiraju, jer nije želela da ih ohrabruje. Sada je odlučila da prekine ćutanje jer joj je dojadilo.
– Moram da otvorim dušu. Zaista želim da pitam te ljude: Možete li prestati sa ovim? Možete li prestati da me maltretirate? Zar ne vidite da se već 50 godina u svom životu bavim samo umetnošću? – rekla je Marina za „Njujork tajms”.
Ova teorija zavere potiče iz 2016. kada je „Vikiliks” objavio hakovane mejlove Džona Podeste, tadašnjeg šefa predsedničke kampanje Hilari Klinton. Među mejlovima je bilo i jedno od Marine u kojem je ona komentarisala poziv na večeru „Duhovnog kuvanja” u svoj dom.
Marina je obasnila za „Njujork tajms” da je „Duhovno kuvanje”, istog imena kao i knjiga i performans gde je pisala apsurdne recepte u krvi na zidovima jedne italijanske galerije 1996, zapravo bio poziv na večeru sa običnim jelima za oko 20 ljudi koji su donirali za njen institut.
– Lepo smo se proveli. Nismo pili ljudsku krv, jeli bebe ili pravili orgije – dodala je.
Kada su teorije zavere počele da se množe, pomislila je kako je sve to „sumanuto”.
– Ja sam umetnica a ne satanista – istakla je.
Kaže da je očekivala da će glasine da prestanu za par nedelja, ali nisu utihnule ni posle četiri godine.
Od tada naša umetnica dobija mejlove sa pretnjama smrću, nekad i po tri dnevno, a slične poruke stižu i organizatorima njenih izložbi, kao što je Kraljevska akademija u Londonu, gde je trebalo da ima retrospektivu ove godine, ili Bavarska državna opera, u kojoj je trebalo da ima premijeru komada.
Istog dana kada je „Majkrosoft” objavio pomenuti video, grupa filmadžija sklonih zaverama objavila je 78-minutni film na Jutjubu „Out of Shadows” gde su ponovljene stare tvrdnje o Abramovićevoj. Tu je nagovešteno i da je koristila tehnike za kontrolu uma nad Lejdi Gagom. Taj video do sada je imao preko devet miliona pregleda.
Marina kaže da je najviše boli to što su slike njenih radova iskorišćene u izvitoperenom kontekstu. Među njima je i slika gde sedi na hrpi krvavih kravljih kostiju. To je bio deo performansa „Balkanski barok” iz 1997. za koji je dobila Zlatnog lava za najboljeg umetnika na Venecijanskom bijenalu umetnosti.
Tom prilikom je provela pet dana u jednom podrumu u Veneciji, uzalud pokušavaući da očisti kosti. Bio je to njen komentar na balkanske ratove devedesetih, kaže, i na činjenicu da kada jednom proliješ krv više ne možeš da opereš ruke.
– Kako je to satanističko? Recite mi! – pita ona.
Druga iskorišćena slika je ona na kojoj drži krvavu glavu ovna. Fotografija je bila deo editorijala za ukrajinsko izdanje „Voga” kao komentar na rat u toj zemlji („Ta jeste izgledala kao scena iz nekog satanističkog filma”, kaže Marina uz osmeh, „ali to svakako nije bila namera”).
Teoretičari zavera su čak koristili i neke od njenih najstarijih i najuglednijih radova da „dokažu” svoje „tvrdnje”, uključujući i onaj kada je ležala u zapaljenoj petokraki ili kada je taj oblik urezala sebi u stomak. Marina objašnjava da su te zvezde komunistički simbol sa kojim je odrastala u Jugoslaviji, a ne satanistički pentagram.
Onlajn maltretiranje nije uticalo na nju profesionalno, ističe Abramovićeva, jer „ljudi koji stvarno imaju zdrav razum u ovom poslu sve to vide kao besmislicu”. Ali, pretnje su ostavile posledice na njen privatni život.
– Lično se plašim da će bilo koji ludak sa pištoljem da dođe i ubije me, jer misli da sam satanista – priznaje.
Ona je odlučila da preduzme neke mere za svoju zaštitu. Konsutovala se i sa advokatima oko tužbe protiv Aleksa Džounsa, osnivača sajta Infowars, o člancima vezanim za nju.
– On zarađuje od povređivanja drugih ljudi – rekla je. Ali, na kraju je zaključila da bi bilo kakva akcija u tom pravcu bila previše skupa i da bi se razvlačila godinama.
– Jedino što sada želim da znam jeste kako da ovo prevaziđem i dođem do pozitivnog ishoda. Strah je najgora ljudska emocija – ističe ona.
Na kraju je poručila svima koji je napadaju da bi možda bilo bolje da se više posvete proučavanju njenih radova i da će onda videti da su imali pogrešan pogled na stvari.
Baš kao što je to činila u performansu „Umetnik je prisutan” 2010, kada je na hiljade ljudi došlo da sedne preko puta nje u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, čekajući satima na priliku da je pogleda u oči, kaže da bi i sada dopustila teoretičarima zavere da sednu preko puta, ako bi im to pomoglo da shvate njen rad.
Ali, nije sigurna da bi.
– Njihovu energiju pokreće ta teorija zavere. Nemaju nijednu drugu teoriju kojom bi je zamenili – zaključuje Abramovićeva.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
