0
Leonardo da Vinči je bio samo napola Italijan jer je njegova majka bila robinja sa Kavkaza, pokazalo je najnovije istraživanje.
Ranije se verovalo da je da Vinčijeva majka Katarina bila toskanska seljanka, ali stručnjak za renesansnog majstora veruje da je istina mnogo komplikovanija, piše “Dejli mejl”.
Karlo Veče, profesor Univerziteta u Napulju, rekao je za AFP na predstavljanju svoje nove knjige na tu temu: „Leonardova majka je bila čerkeška robinja, odvedena iz njenog doma na Kavkaskim planinama, prodata i preprodata nekoliko puta u Carigradu , zatim u Veneciji, pre dolaska u Firencu.’
U italijanskom gradu upoznala je mladog notara Pjera da Vinčija „a njihov sin se zvao Leonardo“.
Nalazi profesora Večea – koji je decenijama proveo proučavajući da Vinčija, čija dela uključuju Mona Lizu – zasnovani su na arhivima grada Firence.
Njegovo delo je činilo osnovu njegovog novog romana “Osmeh Katarine, Leonardove majke” – dok je takođe bacao novo svetlo na samog umetnika.
Grupa stručnjaka koji ga proučavaju žestoko osporava svako novo otkriće o da Vinčiju, ali profesor Veče, koji je priznat kao vodeći naučnik u ovoj oblasti, insistira da dokazi postoje.
Među dokumentima koje je pronašao nalazi se i onaj koji je napisao sam da Vinčijev otac, legalna potvrda o emancipaciji za Katarinu, „da povrati svoju slobodu i ljudsko dostojanstvo“.
Ovaj dokument je datiran iz 1452. godinu, koja je godina da Vinčijevog rođenja, i predstavljen je u utorak na konferenciji za novinare u sedištu izdavačke kuće “Giunti” u Firenci.
Napisao ju je „čovek koji je voleo Katarinu dok je još bila robinja, koji joj je dao ovo dete po imenu Leonardo i bio takođe osoba koja je pomogla da je oslobodi“, rekao je profesor Veče.
Njegovi nalazi nude radikalnu promenu perspektive o da Vinčiju, za čiju se majku, Katarinu di Meo Lipi, verovalo da je bila mlada toskanska seljanka, a ne robinja.
Istoričari su već znali da, zbog prirode svog rođenja u selu izvan Firence, da Vinči nije dobio formalno obrazovanje.
Umesto toga, započeo je svoju karijeru kao šegrt u ateljeu firentinskog slikara Verokija.
Sa 18 godina postao je član prestižnog esnafa slikara, obučen u tunike ružičaste boje i hvalio se dugom kovrdžavom bradom.
Profesor Veče smatra da je težak život njegove majke ‘migrantkinje’ uticao na rad njenog briljantnog sina.
Bonus video: Slavimir Stojanović Futro: Kao da sam slušao Konstraktu i crtao