2
Ovo je oprobani 'eksperiment' premijerke Brnabić o kreiranju paralelnog Saveta za kreativne industrije, sa 'mudro' izabranim članovima i članicama, koji se samo smenjuju u mnogim upravnim i nadzornim telima, i koji se postavljaju na čelo važnih manifestacija i drugih projekata od nacionalnog značaja (poput MSUB-a, Oktobarskog salona, Venecijanskog bijenala, kaže za N1 Vida Knežević povodom predloženih izmena Zakona o kulturi
Predložene izmene Zakona o kulturi, ukoliko budu usvojene, imaće dalekosežne i štetne posledice po čitav sektor kulture i njegove aktere, navode sagovorici N1 govoreći o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama tog Zakona.
Kultura se ne razvija ako joj se nametne partijska disciplina, a ukoliko zaista postoji politička volja da se polje umetnosti i kulture uredi, neophodno je pristupiti temeljnom radu na izmeni čitavog Zakona, za šta je neophodno obezbediti i javne konsultacije i diskusije u koje bi bili uključeni svi relevatni akteri u kulturi, ističu oni.
Mesec dana od poslednje javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju su pratile burne reakcije većine prisutnih predstavnika udruženja, organizacija i aktera na kulturnoj sceni, uprkos najavama predstavnika Ministarstva kulture da je taj dokument osnova za dalju diskusiju – i dalje je nepoznato da li će primedbe biti uzete u obzir.
„Nadamo da će shvatiti ozbiljnost konkstruktivnih kritika i povući iz primene predložene izmene koje će imati dalekosežne i štetne posledice po čitav sektor kulture i njegove aktere“, rekla je Vida Knežević, istoričarka umetnosti, članica Nezavisne kulturne scene Srbije i organizacije AICA – sekcija Srbija.
Na samoj javnoj raspravi, održanoj u Narodnoj biblioteci, predstavnici Ministarstva su dali javno obećanje, navodi Knežević, da će ozbiljno uzeti u obzir kritike i predloge koje su uputili predstavnici različitih reprezentativnih udruženja i organizacija (NKSS, ULUS, AICA), kao i iz Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, ali za sada im nije stigao nikakav odgovor o tome u kom pravcu ide preciziranje izmena Zakona.
Ukoliko zaista postoji politička volja da se polje umetnosti i kulture uredi, tako da se iskoriste svi progresivni potencijali koji se u njemu generišu, smatramo da bi bilo neophodno pristupiti temeljnom radu na izmeni čitavog Zakona, za šta bi bilo neophodno obezbediti i određene uslove, a to su javne konsultacije i kvalitetne diskusije u koje bi bili uključeni svi relevatni akteri u kulturi, poručuje Vahida Ramujkić iz ULUS-a.
Umetnik i kulturolog Vladan Jeremić, takođe iz ULUS-a, smatra da je najbolje pokrenuti javni proces o novom Zakonu o kulturi koji bi predstavljao „sinergiju društvene stvarnosti, stručnosti, kreativnosti i realnih potreba“.
Knežević je navela da su predložene izmene dela Zakona koje se odnose na Nacionalni savet za kulturu radikalne i da ga u potpunosti menjaju.
Prema njenim rečima, to je vrlo tendenciozna intervencija novog Ministarstva kulture koja će, ukoliko se realizuje, doneti mnogo problema kulturnim proizvođačima.
„Time će se praktično ukinuti institucija Nacionalnog saveta kao nezavisnog tela, budući da će većina predstavnika relevantnih subjekata u kulturi – od reprezentativnih umetničkih udruženja do ključnih aktera u kulturi – biti isključena iz takvog saveta“, dodaje.
Jeremić ocenjuje da bi izmenama Nacionalni savet za kulturu „postao zbir nekakvih podržavalaca Vlade i Ministarstva“.
„Njegova nezavisna uloga bi bila ukinuta. Postavlja se pitanje čemu onda uopšte žele taj Savet, osim da im bude nekakav dekor ili pokriće? Bez korektnih mehanizama uključivanja nezavisnih stručnjaka u procese rada neće biti ni dobrih rezultata na polju kulture. Kultura je veoma specifična oblast koja se ne razvija ako joj nametnete partijsku disciplinu. U slučaju nametanja partijskog jednoumlja dobićemo – monokulturu i odumiranje kulturne raznolikosti“, ističe on.
Knežević kaže da ukoliko u širem smislu analiziramo aktuelnu kulturnu politiku, ona bi mogla biti okarakterisana kao autokratska – dovoljno je pogledati „ko i na koji način upravlja ključnim institucijama kulture“.
„Radi se o politikama centralizacije odlučivanja u oblasti kulture, o ključnim pitanjima o kojima interesno odlučuje vladajuća partija umesto sami akteri u kulturno-umetničkom polju. U takvoj konstelaciji i sa pomenutim izmenama, NSK bi nedvosmisleno postao samo još jedan instrument u (pogubnom) sprovođenju javnih kulturnih politika, sa dalekosežnim posledicama po čitavo društvo“, navodi istoričarka umetnosti.
Kako je dodala, umesto da NKS bude nezavisni instrument kontrole izvršne vlasti, ključno i krovno savetodavno telo koje usmerava kulturnu politiku „odozgo“ ali je i u konstantnoj vezi i komunikaciji sa kulturnim delatnicima, umetnicima, kulturnim proizvođačima, postaće još jedan točak u neupitnom sprovođenju politike izvršne vlasti“.
Predlog Ministarstva da članove Saveta direktno bira Vlada Srbije – umesto da ih predlažu reprezentativna udruženja i druge važne institucije kulture a bira parlament – govori o nameri vladajućih struktura za još većom koncentracijom moći, ocenjuje Vida Knežević.
„Ovo je oprobani ‘eksperiment’ premijerke Brnabić o kreiranju paralelnog Saveta za kreativne industrije, sa ‘mudro’ izabranim članovima i članicama, koji se samo smenjuju u mnogim upravnim i nadzornim telima, i koji se postavljaju na čelo važnih manifestacija i drugih projekata od nacionalnog značaja (poput MSUB-a, Oktobarskog salona, Venecijanskog bijenala, samo neke da nabrojimo). Čini se da i ministarka Maja Gojković želi da preuzme, to jest, legitimiše takav princip. Ona već uveliko najavljuje ‘reafirmaciju’ značaja Ministarstva kulture i njene funkcije ne samo kao ministarke, već i kao potpredsednice Vlade Srbije. O tome govori i činjenica da je za novi dokument Ministarstva kulture o strateškim prioritetima razvoja kulture u Srbiji za period od 2021. do 2025. godine aktuelna Vlada već dala zvaničnu saglasnost, neposredno pred pomenute izmene Zakona“, rekla je Knežević.
Ramujkić je navela da je Nacionalni savet za kulturu praktično jedini institucionalni kanal kroz koji je na sistemski način omogućeno uticanje različitih aktera koji deluju na polju kulture i umetnosti u uređivanju kulturnih politika koje se odnose na polje njihovog rada.
Ovo se, dodaje, naročito odnosi na ostvarivanje interesa nezavisnih umetnika i stručnjaka, kao i samostalnih umetnika koji su predstavljeni kroz Koordinaciono telo reprezentativnih udruženja, a koji inače nemaju drugu mogućnost za učestvovanje u donošenju odluka koje se direktno tiču njihovog profesionalnog, radnog, socijalnog i ekonomskog statusa.
„Predlog za ustanovljavanje ovakvog tela pri Ministarstvu prosvete koje je tada bilo nadležno za oblast kulture došao je upravo od Udruženje likovnih umetnika. Umetnički savet, kao preteča Nacionalnom savetu za kulturu, u kojem je Udruženje likovnih umetnika imalo svoje predstavnike, osnovan je 1921. godine – znatno pre nego što je Ministarstvo kulture ustanovljeno kao zaseban entitet (nakon Drugog svetskog rata). Bazirajući se na tekovinama stogodišnjih nastojanja iniciranih od strane likovnih stvaralaca da putem svojih zastupnika budu adekvatno reprezentovani u organima državne uprave, smatramo da bi promena statusa ovog tela, nominovanje članova od strane Vlade a ne samih udruženja i drugih entiteta u polju kulture i umetnosti, kao sužavanje njegovog sastava činilo teško nadoknadivu regresiju u ostvarivanju elementarnih demokratskih principa, koji su se decenijama unazad gradili i kako tako održavali“, upozoraja Ramujkić.
ULUS je, kako navodi Vladan Jeremić, povodom predloženih izmena naglasio da Zakon o kulturi ne korespondira sa savremenom kulturno-umetničkom i stručnom stvarnošću, niti sa kontekstom u kojem se nalazi srpsko društvo, institucije kulture i umetnici.
„Opšta boljka je bila i selektivna primena Zakona o kulturi od njegovog usvajanja 2009. godine, kao i nekoliko izmena i dopuna koje su se u međuvremenu desile, proizvele su pravnu nesigurnost i dovele u pitanje opštu primenjivost ovoga Zakona u praksi“, dodao je.
Zamerke na predložene izmene Zakona upućen su u pogledu načina izbora direktora i UO ustanova kulture.
Vladan Jeremić navodi da se članovi upravnih odbora institucija kulture u Srbiji po inerciji postavljaju prema aršinima vlasti i zato „obično imamo situaciju u kojoj isti ljudi bliski vlasti sede istovremeno u raznim odborima“.
„Ovde je najveći problem u tome da nezavisnim stručnjacima i samostalnim umetnicima nisu na pravnoj razini ponuđeni bazični demokratski mehanizmi koji bi uključili njihovu stručnost u savetodavni i strateški okvir institucija kulture. Brisanjem Koordinacionog tela reprezentativnih udruženja iz Zakona samo se pokazalo da se za uključivanjem nema interesa. U tom smislu, u važećem Zakonu o kulturi, ali i u predlozima za izmenu i dopunu Zakona o kulturi nisu ponuđeni adekvatni mehanizmi uključivanja reprezentativnih udruženja u procese odlučivanja i predlaganja članova upravnih odbora i komisija“, objašnjava on.
Prema predlogu ULUS-a, Zakon o kulturi trebalo bi dopuniti i time da NSK daje predloge za unapređenje profesionalnog, socijalnog i ekonomskog položaja samostalnih umetnika.
Vahida Ramujkić je dodala i da bi sprovođenje predloženih izmena Zakona naročito išlo na štetu umetnicima u samostalnom statusu, jer se njime praktično ukida jedini instrument koji su imali, a to je putem svojih predstavnika u reprezentativnim udruženjima u kulturi, da utiču na poboljšanje svog profesionalnog i socio-ekonomskog statusa.
„Pri ovome je važno razjasniti da je profesionalni i radni status samostalnih umetnika, kojih danas u Srbiji ima oko 2.500 (uključujući likovne, primenjene umetnike, muzičare, dramce, književnike, itd) regulisan upravo Zakonom o kulturi, koji je njihov ‘krovni zakon’, pa bi bilo apsurdno da oni ne mogu imati udela u njegovom kreiranju“, dodala je.
Ona je takođe istakla da je iz ugla aktivnih stvaraoca u oblasti kulture i umetnosti, bez čijeg radnog angažovanja ovo polje ne bi ni postojalo, stav da aktuelni Zakon ne odgovara realnim potrebama najvećeg dela umetničkih stvaralaca, niti generalnom društvenom i ekonomskom kontekstu u kome operišu institucije kulture.
„To se ogleda u i neadekvatnoj terminologiji i stoga često njegovoj neprimenljivosti, iz čega se stiče utisak da sami akteri iz kulture i umetnosti nisu bili ni uključeni u njegovo sastavljanje“, zaključila je.
Na pitanja naše redakcije N1 Ministarstvu kulture da li je razmatralo kritike upućene na račun predloženih izmena Zakona, ali i predloge da se odloži njihovo usvajanje i pokrene šira i kvalitetnija rasprava, kao i na kakvu dalju diskusiju o Nacrtu se mislilo, N1 nije dobio odgovore.
