0
Slobodna zona je, tradicionalno, mesto za filmove bez cenzure, za podsticanje diskusije, širenje vidika i prihvatanje različitosti, pa tako i ove godine festival otvara svoja vrata filmovima koji se bave tabuima i svim onim danas politički nekorektnim temama, čak i onim ostvarenjima koje su drugi festivali odbili da prikažu.
Poginula deca-vojnici u Izraelu o kojima niko ne želi da priča, traume silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije, borba urođenika iz Amazona i seljaka iz Ekvadora za svoj komad zemlje, ljubav dveju žena rođena u koncentracionom logoru, neosuđivani pedofil koji se bori da suzbije svoje porive, samo su neke od tema koje udaraju u stomak.
Predstavljamo vam najintrigantnije filmove 18. Slobodne zone
„Sparta“
Film Ulriha Zajdla mnogi festivali su odbili da prikažu, što zbog kontroverzne teme – neosuđivani pedofil, trener džudoa, koji se bori sa sopstvenim nagonima – što zbog tužbe roditelja rumunske dece-glumaca da reditelj i producentska ekipa nisu ispoštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Istraga u Rumuniji je u toku. Ulrih Zajdl je negirao sve optužbe. Udruženje austrijskih reditelja objavilo je saopštenje u kojem kritikuje „brzoplete i neosnovane reakcije javnosti“ i poziva medije i institucije za „temeljno i objektivno analiziranje činjenica“. Festival u Torontu je otkazao svetsku premijeru filma, pa je ona održana 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, a nakon toga i u Hamburgu i Montrealu. Ni Slobodna zona se ne ustručava da ga prikaže.
„Sparta“ će biti prikazana u okviru programske celine EU zona promena, pored filmova „Prekovremeni rad“ Denija Kotea, „Moja zamišljena zemlja“ Patrisija Guzmana i „Pisanje vatrom“ Sušmit Goš i Rintu Tomas.
„Moja ukradena zemlja“ (This Stolen Country of Mine)
Kada je Rafael Korea 2007. postao predsednik Ekvadora, Zapad mu je finansijski okrenuo leđa a Koreo se okrenuo Kini, prepustivši joj kontrolu nad rudama, naftom i infrastrukturom. Reditelj Mark Vize prati dvojicu aktivista koji se nisu pomirili sa novom kolonizacijom svoje zemlje: vođu eko gerilaca Paula Moskeru i novinara Fernanda Viljavisensija. Stavivši svoje živote na kocku, jedan brani najugroženije a drugi piše o najkorumpiranijima, raspirujući gnev naroda kome se otima voljena zemlja.
„Teritorija“ (Territory)
Realističan pogled na neumornu borbu domorodačkog naroda Uru-eu-vau-vau protiv ilegalnih doseljenika i brazilskih seljaka koji su nelegalno zauzeli zaštićeno područje Amazona i počeli da krče i pale šumu. Film u režiji Aleksa Prica delimično koristi i snimke pripadnika samog plemena, koje živi duboko u prašumi Amazona bez kontakta sa civilizacijom, nastale tokom tri godine rizikovanja života zarad razotkrivanja istine svetu.
„Moja ukradena zemlja“ i „Teritorija“ deo su selekcije Zelena zona, u okviru koje ćemo imati prilike da vidimo i domaće ostvarenje „Četiri sunca i klavir“ Borisa Kovača.
„Nevinost“ (Innocence)
Gaj Davidi usudio se da drzne u „osinje gnezdo“ i snimi film o izraelskoj deci koja su odbila da idu u vojsku, ali su kapitulirala pod pritiskom sistema. Njihove priče nikada nisu ispričane, jer se vide kao pretnja po nacionalnu bezbednost. Kroz naraciju zasnovanu na jezivim dnevničkim zapisima poginulih vojnika i malobrojnim kućnim video-snimcima ostalim iza njih, film opisuje njihove unutrašnje patnje i načine na koji se deca i mladi sistemski prate i pritiskaju, korak po korak, od najranijeg detinjstva, da stupe u vojsku i odu od roditelja. „Nevinost“ upozorava na društvenu i ličnu cenu sve veće globalne militarizacije.
„Veće od traume“
U svom dokumentarnom filmu Vedrana Pribačić i Mirta Puhlovski prate četiri žene različitih nacionalnosti koje su, tokom rata devedesetih na području bivše Jugoslavije, preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih. Kroz trogodišnju grupnu psihoterapiju one se suočavaju sa traumama prošlosti i tragaju za isceljenjem. U vreme kada i dalje nailaze na komšijske poglede pune prezira i nerazumevanja, pitanje nacionalnosti je još jedno breme koje će morati da zbace kako bi se okrenule budućnosti i ponovo prigrlile radost življenja.
„Neli i Nadin“ (Nelly & Nadine)
Ljubav dveju žena bila je tabu četrdesetih godina prošlog veka u većem delu sveta, a još kad je rođena u koncentracionom logoru, bila je toliko nezamisliva da je skrivana i od najrođenijih. Neli, razvedena majka dvoje dece, belgijska operska pevačica i članica pokreta otpora, na Badnje veče 1944. u koncentracionom logoru Ravenzbrik srela je Nadin, kinesku aktivistkinju i svoju buduću doživotnu saputnicu. Nelina unuka Silvi je kontaktirala sa švedskim autorom Magnusom Gertenom (Postati Zlatan) i pred njegovom kamerom prvi put otvorila sanduk sa uspomenama svoje bake. Gledaoci tako, zajedno sa Silvi, gledaju kroz kaleidoskop jedne (ne)moguće ljubavi.
18. Slobodna zona biće svečano otvorena 3. novembra u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (19, Sinepleks) i Novom Sadu (19.30, Arena sinepleks) srpskom bioskopskom premijerom filma „Trougao tuge“ ovenčanog Zlatnom palmom, u režiji Rubena Estlunda. Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su u prodaji.
I ove godine, deo filmskog programa Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Bonus video: Monika Vili: Vole li Srbi austrijski film?