0
"Domovina se brani rekom, i ribom u vodi, i visokom tankom smrekom što raste u slobodi", recituje omiljeni dečji pesnik Ljubivoje Ršumović pesmu koju je napisao pre 65 godina. Stihovi su aktuelniji nego ikad, a pesma je postala i nezvanična himna ekoloških protesta.
Priliku da porazgovaramo sa Ršumovićem imali smo tokom Noći knjige gde se družio sa najmlađim čitaocima. Ovo je bio prvi „izlet“ pesnika u javnost nakon preležane korone zbog koje je bio i u bolnici.
Koliko vam znače ovakvi susreti sa čitaocima, mogu li zameniti Sajam knjiga i da li ćete učestvovati na ovogodišnjem?
Susrete sa mališanima vidim kao moj posao, nešto što treba da radim jer sam se upustio u to da budem pisac za mlade ljude. To ne sme nikada da mi bude teško. Nedostaje mi Sajam knjiga, To je godinama naš vašar, naša pijaca zabavište, igralište. Vidimo mnogo pisaca i ljudi koji nose u rancima i kesama puno knjiga. Čovek se oseti ponosnim što je deo tog esnafa književnika i što je zajedno sa svojim kupcima oči u oči. Što se tiče ovogodišnjeg malog Sajma, trenutno sam u pregovorima sa svojim sinom Brankom koji je u poslednje vreme u svojstvu mog menadžera. Mada je on više moj sin nego menadžer.
Trudimo se da naučimo decu mnogo toga, ali šta ona nas uče?
Ono što prvo moramo da znamo i da se setimo to su poruke od Mojsija pa na ovamo od umnih ljudi, a koje govore o tome kako se treba odnostiti prema mladim ljudima. “Mladi ljudi” to ja citiram Konfučija koji je tako nazivao decu, jer i kod nas kada se kaže dete ili dečji pisac, to mu dođe nekako pežorativno. Tako da ja sada uvodim sintagmu mladi ljudi. Dakle ja sam pisac
za mlade ljude. I za one koji imaju 70 godina. Za takve mlade ljude sam počeo sada da objavljujem, i objavio sam knjigu „Dva jaja na oko“. Sada se završava rukopis „Tri jaja na oko“. Vidite, u ovom vremenu serija „Laguna“ objavljuje seriju mojih „Fazona i fora“, već četvrta će pred Novu godinu da se pojavi. Biće i „Jaja na oko“ štampano u nekoliko delova.
Pomenuli ste mladog čoveka od 70 godina. Kako ga vi čuvate u sebi sve ove godine?
To je prirodna atavistička snaga u meni. Vrlo rano sam počeo da se igram sa knjigama i junacima iz priča koje sam čitao. Proživeo sam stotine života jer sam stotine knjiga pročitao i kao dete i kao gimnazijalac i naravno kao student komparativne, jugoslovenske književnosti. Dakle, družio sam se sa Anom Karenjinom, sa Stašom i Nelom (Kroz pustinju i prašumu) jahao slonove i lovio lavove po Africi. Sa Vinetuom sam se borio za indijansku pravdu na Divljem zapadu. Citiraću Anatola Franca koji otkriva u čemu je tajna besmrtnosti – „Čitajte da biste živeli“.
U poslednje vreme život na zemlji se čini kao da je iz neke knjige horor distopije. Priroda uzvraća udarac, a mi nastavljamo da je uništavamo. Proteklih nekoliko dana mnogi su delili vašu fotografiju sa protesta 2019. na kojoj držte transparent „Ne dam moje reke za vaše hipoteke“. Ta parola aktuelnija je nego ikad. Kako vi komentarište ovu situaciju i ekološke proteste koji se odvijaju nedeljama unazad?
Ispravno je boriti se za vodu, vazduh i zamlju, za tri stvari koje smo dobili milošću božijom na poklon, ali koje uništavamo i zagađujemo. Zar ne bi svaka misleća biljka o tome morala da misli i da nešto preduzme kako bi se priroda sačuvala na neki način? Mi smo već prodali vodu raznim svetskim kompanijama. Sad prodajemo zemlju. Vazduh smo prodali đavolu. Da li će i na koji način da nam se to vrati, to ne znam. Ja već imam 83 godine i više ne mogu da razmišljem šta će biti u daljoj budućnosti. Ali posle toliko godina mogu o tome da promišljam, da pišem, da lajem, da režim, da od toga ne bežim. Jer u tome je istina. U tome je budućnost. Neki pak, kažu sledeći vek je vek ljubavi. Đavola! Nema ljubavi ni na pomolu u ovom svetu.
Stihovi vaše pesme „Domovina se brani lepotom“ su veoma važni i danas. Koliko smo bespovratno tu lepotu izgubili, a možda i još važnije, vaspitanje i odgovornost da bismo se „borili“?
Treba biti odgovoran. Budite odgovorini. Ja sam odgovoran za svoju porodicu donekle. Ali da bih bio do kraja odgovoran za svoju porodicu, moram ponešto i neodgovorno da uradim. Jer ljubav prema porodici je jača od ljubavi prema javnosti, naciji… Tu pesmu sam napisao pre 65 godina. Čujte sad te stihove „Domovina se brani rekom“ – ja bih izdao sebe i tu svoju pesmu kad ne bih ustao i nosio transparent protiv zagađenja reka ili lajao i režao o tome da moramo da je sačuvamo. „Domovina se brani ribom u vodi“ – znači da ne treba da zagađujemo tu vodu, „i visokom tankom smrekom“, a ne samo Pančićevom omorikom na Tari. U celoj Srbiji se vrši šumocid, uništavanje i istrebljivanje šuma. Ništa ne radimo povodom toga. Nema inspektora, ili ako ih i ima, oni dozvoljavaju da se seče da bi dobili neke pare. Nemam neki konkretan dokaz, ali sam svedok da se to događa. Ne mogu da pojmim da to neko radi namerno i besplatno. Ne! To je ta vrsta korupcije oko koje niko ništa ne preduzima. Zato je moja pesma i dalje toliko aktuelna. Nažalost.
Bonus video: Pesnik Ljubivoje Ršumović kazuje stihove svoje pesme „Domovina se brani lepotom“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare