1
Čini mi se da se možemo ponekad rastati na nekoliko dana, kad to poslovi traže, ali provoditi odmor i letovanje odvojeno, to očigledno ne može da bude, piše Ivo Andrić svojoj ženi Milici Babić sa Bleda 1962. godine.
Kako su među filmskom publikom sve popularniji dokumentarci i biografske serije ili filmovi, tako su među čitaocima sve traženije biografske knjige ili autobiografska štiva. Tu spada i epistolarna literatura, pisma koja su pisci slali svojim kolegama, izdavačima ili dragim i bliskim osobama. Publicista i pisac Radovan Popović (Dub, 1938) objavio je nedavno za izdavačku kuću Agora knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka”, jedinstveno delo koje je zahtevalo mnogo truda i koje predstavlja pravu poslasticu za sve ljubitelje književnosti.
Šta su i kome pisali u svojim pismima Crnjanski, Andrić, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Radoje Domanović, Isidora Sekulić, i drugi veliki srpski pisci, zastupljeno je u ovoj knjizi u tvrdom povezu na 566 strana. U današnje vreme interneta, više niko ne piše klasična pisma, tako da je epistolarna literatura odavno u izumiranju i zato je ovo delo još značajnije.
Donosimo vam ovog puta dva privatna pisma koje je naš nobelovac Ivo Andrić poslao svojoj supruzi Milici Babić.
Bled 25. VII 1962.
„Draga moja Milice,
Primio sam juče Tvoje drugo pismo i drago mi je bilo čuti da ste zdravo i dobro i da su akšamčići zaista procvali. Sutra ću pisati više. Danas hoću da Ti javim da polazim iz Ljubljane u utorak 31 o. m. u 8.20 izjutra autobusom Ljubljana Transport i da ću, nadam se, biti tamo oko 5 sati posle podne.
Vazda tvoj
Ivo
Adresa:
Drugarica Milica Babić
Beograd,
Ul. Proleterskih brigada 2a
Edžp: Ivo Andrić
Bled
Cankarjeva cesta 17
Vila Mihaela“
Bled, 26. VII 1962. g.
„Drago moje Lepo,
Juče sam Ti poslao kartu u kojoj javljam dan moga dolaska. To sada potvrđujem. Iz Ljubljane polazim u utorak 31 o. m., autobusom Ljubljana-transport u 8.20 izjutra. Niko ovde ne zna da mi kaže kada tačno stiže u Beograd, ali to mora biti negde oko 5 posle podne. Dakle, do viđenja u utorak.
Ovde su dani sunčani, ali večeri hladne.
Mislim često i mnogo na Tebe. Čini mi se da se možemo ponekad rastati na nekoliko dana, kad to poslovi traže, ali provoditi odmor i letovanje odvojeno, to očigledno ne može da bude. (Ni Vous sans moi ni moi sans Vous!) To onda nije ni odmor ni letovanje.
Roćko i Milica se nisu do danas pojavili.
Vučovi te mnogo pozdravljaju. Oni su ili na tenisu ili na kupanju. Ja se, kao dobar rekonvalescent, više odmaram; malo pišem, a mnogo čitam.
Očekujem još jedno tvoje pismo dok sam ovde, a i ja ću se javiti, bar jednom kartom.
Pozdravi mnogo Baku. Tebe grli
tvoj
Ivo
P.S. Odavde će me prebaciti kolima u ponedeljak posle podne u Ljubljanu gde ću prenoćiti.
P.S.S. Tamo u „Turistu” moraju znati kad tačno stiže moj autobus.“
Knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.
Bonus video: Najčitaniji pisac modernog doba