Likovna kritika: Preko muzeja, od palanke do grada

Kada je 2018. godine na Vračaru u Beogradu srušena jedna od zgrada predstavnika moderne u arhitekturi, ova velelepna vila koju je projektovao Milan Šlang izmeštena je u arhiv sećanja. Na slici koja je na ovoj izložbi nalazi se portret arhitekte sa svojim "čedima" u pozadini – beogradskom sinagogom i vilom u Topolskoj 15. Ova druga "živi" na platnu kao svedočanstvo urbanističkog razvoja Beograda s početka XX veka i "bagerisanja" s početka XXI veka - otkrivamo s ulja na platnu iz 1933. našeg takođe moderniste, ali slikara, Vase Pomorišca.

Nekoliko podataka o izložbi i muzeju iz koga potiče, na koje je uputno da se podsetimo. Narodni muzej u Smederesvkoj palanci broji ukupno 890 samo slika, a kolekcija slika prve polovine XX veka, čiji je deo izložen, broji 189 dela 87 autora. I što je nazanimljivije, zbirka koja je doprinela izgradnji identiteta lokalne sredine nastala je, pre svega, kupovinom dela, a zatim ne malim legatima i poklonima. (Za slike, njih 107, s 43 rama, kupljene od Borisa Jovančevića i Jovana Novakovića u zlatnom periodu razvoja Muzeja, sedamdesetih godina prošlog veka, plaćeno je 21 milion i 10 hiljada starih dinara. Prošle godine pak Muzej u Smederevu dobio je 1,09 miliona dinara za osavremenjivanje zbirke delima pet umenika. Godinu dana ranije – nula dinara.)Za kupovinu je zaslužna država koja je Muzej osnovala 1966. godine. Za velike legate, Dušan Mišković i Dragomir Lazarević. Za poklone, umetnici Mihajlo Petrov, Jelena Ćirković, Jelena Čumić Dimitrijević, Aeksandar Luković Lukijan, Olga Jančić, Momčilo Antonović...Međutim, sve navedeno nije potpun odgovor na pitanje otkud baš u palanci izvanredna istorijska zbirka. Naime, dvadesetih godina prošlog veka, u palanačkoj fabrici "Jasenica", kasnije "Goša" radio je "sin svih naroda i narodnosti". Zahvaljujući Titovom imidžu Palanka je imala poseban tretman i kulturni rafinman: prvi kupjeni radovi (1968) bile tri slike ni manje ni više nego na daleko čuvenog Vlaha Bukovca, učitelja nekoliko srpskih studenata na Praškoj akademiji, i takođe tri slike Paška Vučetića, člana jugoslovenske umetničke grupe "Lada".Uvažavanju ove zbirke doprinele su ne samo izložbe na kojima su njena dela gostovala širom zemlje nego i u mnogim evropskim prestonicama: Pragu, Varšavi, Bratislavi, Talinu, Vilnusu, Berlinu, Bukureštu, Budimpešti i Sofiji. Tako je jedan lokalni muzej prevazišao palanku u kojoj je odrastao i prerastao u baštinu na kojoj mu mogu pozavideti Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, u Beogradu, ili Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, u Novom Sadu.Pored toga što nam izložba otkriva kako zajednica se gradi identitet svog grada pretvarajući ga u svoj simbol, uz svima poznate majstore srpskog modernizma kao što su Uroš Predića, Paja Jovanović, Leon Koen, Marko Murat, Petar Lubarda, Čjubica Sokić, Milan Konjovć, Sava Šumanović..., prijatno iznenađenje postavke čine, između ostalog, retko viđena remek-dela, kao što su dva akta, jedan Petra Lubarde, iz 1928, a drugi Moše Pijade, iz 1941. godine.

Inače, ova izložba je treća u nizu (prethode joj "Evropski okviri srpskog simbolizma" u Galeriji Matice srpske i "Kolekcija kao ogledalo", u Galeriji SANU) koja oslikava kako se srpska umetnost udaljuje od balkanskog provinicijalizma i ulazi u tokove internacionalizma, evropskog dakako.Bonus video: Otvorena izložba "Neviđeni Lubarda"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nikolakusovaclubardads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3150324"]