0
Sala "Stenli Kjubrik" u Drvengradu bila je juče najposećenije mesto na Kustendorfu jer su se studenti i gosti festivala sjatili kako bi prisustvovali promociji knjige "Emir Kusturica: Kult margine" Gorana Gocića na kojoj je profesor govorio o bavljenju filmom, sagledavanju umetnosti, kao i odnosa umetnosti i stvarnosti...
– Suština je u naslovu “Kult margine”. Moja želja je oduvek bila i mislim da sam u tome uspeo, da stvaram filmove o ljudima sa margine, njihovim karakterima koji su obeleženi stradanjima, siromaštvom, borbom za život na periferiji… Moja glavna okupacija u životu bila je da pravim ove filmove o tim marginalizovanim ljudima i to je nešto što je veoma blisko mom životu. Nisam nikada pripadao eliti filmadžija, uvek sam se družio sa onima s kojima sam uvek i koji nisu iz kinematografije – kazao je Kusturica dodajući:
– Nikada nisam želeo da pripadam asocijaciji filmskih umetnika. Moje ponašanje, niti politička uverenja nisu se uklapala u ono što evropska akademija traži od umetnika. Moja ubeđenja su bliska ovom naslovu. Baveći se ljudima sa margine postao sam jedan od njih jer nisam deo mejnstrima. Nikada nisam postao deo tog društva. Taj autentičan pogled na svet i bavljenje njime pomoglo mi je da ostanem van, među slobodnim srpskim šumama. Kažem slobodnim jer nije Srbija toliko slobodna kao što mnogi misle. Zadovoljan sam što sam svojim radom uspeo da stvorim ovo što ovde imam.
Reditelj je najavio rad na filmu baziranom na Gogoljevom radu, kao i knjigu o Dostojevskom.
– Ono što budem radio biće o ljudima koji su u centripetalnom mestu u društvu i nadam se da ću uspeti da sa istom strašću ispričam njihovu priču.
Prema Kusturičinim rečima, između ostalog, ključno je kako “konstruišeš i dekonstruišeš tajnu”.
– Kada stvaraš film moraš da budeš toliko kreativan jer spajaš nešto što su reči i nešto što je slika. Za svakog ko stvara neku umetnost najvažnije je da zna kada je napravio zaista dobru scenu. Reditelj tada postaje neko ko može da kontroliše sve – kazao je Kusturica dodajući:
– Umetnik je istovremeno pacijent i doktor. Mora da se leči i da leći. Ako nisi sa obe strane, odnosno ako nisi zaista unutra u toj strukturi o kojoj pričaš, a istovremeno moraš da budeš izlečen da bi došao do kraja. Miloš Forman je rekao da je lako snimiti početak filma, da bi napravio dobru strukturu sredine moraš biti pametan, ali ako si idiot ne možeš doći do kraja.
Komentarišući trenutno stanje u kinematografiji mišljenja je da više Holivud ne stvara velike zvezde:
– Velike zvezde su kao leptiri. Brzo nestanu. Žrtve su toga što previše ljudi želi da postanu veliki, a istovremno idoli su najbogatiji ljudi. Zato ih više nema.
Direktno s promocije, i Kusturica i novinari izašli su da dočekaju poznatog italijanskog reditelja Paola Vircija koji je nešto iza 15 časova stigao na Kustendorf.
Dočekan uz medovaču i pogaču zdušno se pozdravio sa Kusturicom a potom , obraćajući se predstavnicima medija, kazao da je drugi put na Mećavniku.
– Veoma se radujem, prošli put je bilo nezaboravno. Verujem da će biti opet. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih festivala. Ima izuzetnu, jedinstvenu atmosferu. Čudesno je, možda zato što je sve kreirao, stvorio Kusturica, odiše njegovim duhom. Ponosan sam što je moj poslednji film „Suša“ na programu, kazao je Virci koji je došao sa Suzanom Nikjareli autorkom filma „Kjara“ koji je takođe u programu 16. Kustendorfa i koja predsedava žirijem.
Bonus video: Emir Kusturica na otvaranju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
