2
Srbija je u ozbiljnom problemu ako se čuvanje pozorišne baštine osloni samo na RTS, odnosno ako je RTS jedini koji snima i arhivira pozorišne predstave, što sasvim sigurno nije njegov prevashodni posao, već bi pre svega trebalo da bude zadatak i dužnost Pozorišnog muzeja, naveo je generalni direktor Radio televizije Srbije Dragan Bujošević u pismu Maji Gojković.
Odgovarajući na apel ministarke kulture Maje Gojković da preispita odluku da posle više od pola veka prekine s tradicijom snimanja predstava, u kojem je Maja Gojković podsetila da su „zahvaljujući snimcima RTS-a mnoge pozorišne predstave dostupne generacijama koje nisu imale prilike da ih pogledaju, i da pozorišna građa koja se na ovaj način čuva od zaborava važan je materijal i za naučni i istraživački rad u oblasti istorije pozorišne umetnosti“, ali i preporuku Programskog saveta Radio televizije Srbije da se nastavi sa snimanjem TV teatra, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević je u pismu adresiranom na pomenuto ministarstvo predložio i da se „pod patronatom Pozorišnog muzeja osnuje komisija koja će birati najznačajnije predstave“. Te predstave bi, kako je stajalo u pismu Bujoševića, “onda Muzej sa svojom opremom snimao po celoj Srbiji“. I u tome bi, kako je sugerisao generalni direktor RTS, Muzej pozorišne umetnosti Srbije „mogao da sarađuje sa fakultetima koji stvaraju reditelje, tonce, snimatelje, montažere“.
Jedini problem u čitavoj priči jeste taj što snimanje pozorišnih predstava nikako nije u opisu posla Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.
– Mi smo muzej. Bavimo se muzejskom delatnošću, za šta smo i registrovani. Nikada ništa nismo snimali. Niti imamo resurse, niti tehniku za snimanje, niti profesionalce za taj posao – kaže za Nova.rs direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije Vesna Burojević.
Osim toga Muzej pozorišne umetnosti Srbije radi u vrlo skromnim uslovima. Iako ustanova kulture od nacionalnog značaja koja postoji od 1950. godine i finansira se iz budžeta Ministarstva kulture, ova institucija smeštena je u Božićevoj kući, zdanju iz 1836. koje je podigao svinjarski trgovac Miloje Božić. To zdanje u Gospodar Jevremovoj ulici 19, u Beogradu samo je po sebi spomenik kulture. U ovom muzeju čuva se teatrološka građa koja svedoči o razvoju pozorišta u Srbiji od 13. veka do danas. Muzejski fond, kako i stoji na zvaničnoj internet prezentaciji ove ustanove, čine predmeti značajni za naučna istraživanja ili amatersko proučavanje klasične dramske, operske i baletske umetnosti kao i novih multimedijalnih scenskih formi.
„Težimo da na jednom mestu sakupimo, obradimo, čuvamo i prikazujemo što više elemenata neophodnih za rekonstrukciju nekog minulog pozorišnog čina: od rukopisa drame, preko rediteljskih knjiga i beležaka, propagandnog materijala štampanog uz predstave, do fotografija, audio i video zapisa izvođenja, kritika i drugih izvoda iz štampe, svedočanstava izvođača, njihovih savremenika ili potonjih istraživača. Uz građu koja se odnosi na institucije, prikupljamo i materijale značajne za profesionalne biografije pozorišnih stvaralaca, ali i svedočanstva o privatnom životu umetnika“.
Fond muzeja je, kako se navodi, sistematizovan prema vrsti građe na zbirke: Arhivska građa i dokumentacija, Pisma, Rukopisna dela, Plakati i programi, Fotografije, Audio i video zapisi, Likovni i memorijalni predmeti, Scenografske i kostimografske skice, Zaostavštine, Biblioteka i Hemeroteka. Pored izložbene, Muzej ima bogatu izdavačku delatnost. Samostalno, ili u saradnji sa nekim drugim izdavačem, objavljeno je preko dve stotine naslova, a već skoro četiri decenije izlazi časopis „Teatron“.
Ali, uprkos tome što čuvaju i dragocene prepiske, fotografije, školska svedočanstva i brojne lične predmete, i sami navode da raspolažu sa jedva 250 metara kvadratnih koje se koriste kao kancelarije, za smeštaj građe, i kao izložbeni prostor. Istovremeno taj prostor služi i za odvijanje svih drugih programskih aktivnosti, kao što su promocije, tribine, predavanja, projekcije, koncerti… A pitanje muzejskog depoa još nije rešeno, no u proceduri je...
Podsećamo da je i sam RTS prošlog leta izveštavao o skromnim uslovima u kojima radi Muzej pozorišne umetnosti Srbije i nedostatku prostora za to zdanje.
– Muzej pozorišne umetnosti ima konstantan nedostatak i izložbenog prostora i prostora za depoe, tako da se snalazimo i našoj publici barem dva puta godišnje priredimo tematsku izložbu – izjavila je u junu 2022. za Javni servis Vesna Burojević, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.
A kako je, osim teatarskih delatnika i „prozvanih“ iz Muzeja pozorišne umetnosti Srbije na sugestiju Dragana Bujoševića ko bi trebalo ubuduće, umesto Radio televizije Srbije da snima teatarske komade, reagovao predsednik UO RTS-a?
– Za mene je skandalozno to da, umesto da nastaviš da snimaš, kažeš da to treba da radi Pozorišni muzej. I još Ministarstvo kulture da im kupi kamere. Ne znam šta na to da kažem. Arogantno i bahato, to su jedine prave reči – kazao je za Nova.rs Branislav Klanšček.
Bonus video: RTS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
