2
Mnogi ljubitelji filma reći će da im se "Lovac na jelene" nalazi na listi od prvih deset ostvarenja svih vremena. Jedan od onih velikih holivudskih filmova koji se gledaju više puta i nikada ne zastarevaju. Remek-delo iz 1978. režirao je kontroverzni Njujorčanin Majkl Ćimino, a glavne uloge glume sve sami asovi Holivuda.
Već tada čuveni Robert De Niro, harizmatični Kristofer Voken koji je za svoju ulogu dobio Oskara, Meril Strip, čiji je to bio veliki početak i njen tadašnji partner Džon Kazale, poznat iz prva dva “Kuma”, kojem je ovo bio poslednji film, jer je ubrzo posle snimanja umro od raka. Dodaćemo i odlične, ali tada nepoznate Džona Sevidža i Džordža Dzundzu.
Radnja filma vrti se oko trojice rusko-američkih radnika u čeličani i njihovog vojnog roka koji služe tokom rata u Vijetnamu. Film je delimično zasnovan na nikad realizovanom scenariju The Man Who Came to Play autora Luisa Garfankla i Kvina K. Redekera o ruskom ruletu. Producent filma Majkl Dili koji je našao scenario unajmio je Ćimina koji je zajedno s Derikom Vošburnom prepravio tekst koristeći elemente ruskog ruleta i stavljajući ga u kontekst Vijetnamskog rata.
Puno je mitskih scena u filmu, a svi najviše pamtimo baš one sa ruskim ruletom koje se u realnosti nikada nisu dešavale u Vijetnamu. Takođe, grandiozna scena venčanja na početku filma snimana je čak pet dana. Legendarni kadrovi su i kad glavna ekipa drugara igra bilijar u lokalnom pabu i đuska i peva uz pesmu „Can’t Take My Eyes Off You“ Frenkija Valija, ali i scena odlaska u lov na jelene, na primer…
Scenarista Kosta Peševski kaže za Nova.rs da „Lovac na jelene“ spada u one filmove koji su veći od života.
– Kroz tragediju jedne generacije koja je oterana u prljav, intervencionistički rat ispričana je globalna tragedija mnogih generacija koje su izmanipulisane zarad ciljeva koji su daleko od njih i njihovih života. Ono što Ćiminove filmove čini posebno zanimljivim je njegova očigledna fascinacija slovenskim narodima koju nisam nikad rastumačio do kraja. To i ovaj film čini specifičnim jer glavni junaci, rođeni Amerikanci a poreklom Rusi, odlaze da ratuju za zemlju u kojoj su rođeni ne shvatajući da su na taj način postali žrtve hladnoratovske igre u kojoj na drugoj strani stoji zemlja njihovog praporekla. To je film izuzetne umetničke vrednosti koji u sebi nosi katarzu kakva se retko viđa u kinematografiji.
Inače, poznata setna kompozicija „Cavatina“ Stenlija Majersa, po kojoj takođe pamtimo „Lovac na jelene“, u izvođenju klasičnog gitariste Džona Vilijamsa, najpoznatija je kao „The Theme from The Deer Hunter“. Producent Dili je izjavio da je kasnije otkrio da je pesma primarno napisana za film iz 1970. pod nazivom „The Valking Stick“, tako da je morao da plati nikada otkrivenu sumu novca prvobitnom kupcu dela.
Filmski kritičar “Jutarnjeg lista” Jurica Pavičić kaže za Nova.rs da je za njegovu generaciju rođenu 1965, „Lovac na jelene“ uz „Taksistu“ Skorsezea, ključni generacijski film.
– Pamtim splitsku rivu kasnih 70-ih i ranih 80-ih- i svi su imali vunene kape i jakne kao Trevis Bickle, a priče na zidiću pred školom počinjale su s ruskim ruletom iz “Lovca na jelene“. Taj film je onda bio novost u ratnom žanru jer je otvorio pitanje – odakle dolaze ti ljudi koji će u ratu biti topovsko meso? To je ta veza rata i radničke klase koja je tada bila aktuelna, ostala u 90-ima, i ostaje i danas. Kod “Lovca na jelene“ ostala je kao kuriozitet i ta nepravda kasnije Ćiminove sudbine. Drugi autori bitnih filmova Novog Holivuda – Kopola, Lukas, Skorseze – probili su se s tim kultnim filmovima i ostali uticajne institucije – neki čak i nakon niza promašaja. A Ćimina je jedan promašaj koštao – jedini je pao na krajnju marginu – smatra Pavičić.
Akademija je “Lovac na jelene” nominovala za čak devet Oskara, a film je osvojio pet, uključujući najvažnije, za najbolji film i najbolju režiju. Majkl Ćimino je sa svojim sledećim filmom napravio debakl kakav se ne pamti u Holivudu, jer je studio “Junajted Artist” bukvalno doveo do propasti. Od uloženih 44,5 miliona dolara u film „Vrata raja“, vratilo se samo tri i po.
Bonus video – Alessandro Egger: Kako sam postao deo filma „House of Gucci“?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
