0
Stravični nemiri u jednom predgrađu. A trojica prijatelja suočavaju se tokom 24 sata s policijskom brutalnošću. Tim uznemirujućim "slikama" počinje kultni film "Mržnja" koji će biti pretvoren u mjuzikl.
Vins je mladi Jevrejin. Prilično je eksplozivnog temperamenta, policija mu je stala na žulj, i opčinjen je Trevisom Biklom, junakom kultnog filma „Taksista“. Iber je afričko-francuski bokser i maloletni diler droge koji neprekidno razmišlja o napuštanju grada zarad boljeg života, a Said je mladi musliman koji pokušava da „žonglira“ između Vinsa i Ibera. I Vinsu, Iberu i Saidu, toj trojici kompanjona dani prolaze ni u čemu, bez ikakvog cilja, a da sve bude gore često su pod nadzorom policije…
Bio bi ovo kroki jednog od najhvaljenijih francuskih filmova u protekle tri decenije – „Mržnja“, koji je scenaristički i rediteljski oblikovao Matju Kasovic.
I svako ko je gledao „Mržnju“ pre skoro 30 godina nije mogao ostati ravnodušan na nasilje koje se odvija u francuskim predgrađima. U jednom sukobu se čuje rečenica: „Ovo je društvo u slobodnom padu“, sledi pucanj, ishod je dramatičan, još krvi je proliveno…
Film, koji je otkrio do tada nepoznatu, sumornu realnost života u francuskim predgrađima, opčinio je sve na Filmskom festivalu u Kanu 1995. godine. Kasovic je ovenčan nagradom za najbolju režiju, a „Mržnja“ je stekla kultni status, ne samo u Francuskoj, već i širom sveta.
I gotovo tri decenije kasnije, i dalje je, nažalost, aktuelan. Stoga će mu Kasovic i pozorišni reditelj Serž Denonkur „udahnuti“ novi život, odnosno pretvoriti u hip-hop mjuzikl. Naslov ostaje isti – „Mržnja“. Međutim, dodaju podnaslov kojim se mnogo toga sugeriše – „Do sada se ništa nije promenilo“.
– Bili smo veoma uzbuđeni kada smo prošle godine počeli da razvijamo ovaj projekat. Ali, samo dva dana kasnije videli smo snimak ubistva maloletnika Nahela M, znate onog klinca kojeg su ubili policajci – priča Matju Kasovic za agenciju AP.
A misli na Nahela Merzuka, 17-godišnjeg dostavljača hrane, jedinca koji je živeo s majkom u pariskom predgrađu. I upucao ga je policajac juna 2023. godine, što je ponukalo nerede širom zemlje. Ali, ne samo zbog policijskog nasilja, već i siromaštva i diskriminacije imigranata. Jer, Nahel je bio poreklom iz Alžira.
– Da, sada definitivno znamo zašto radimo „Mržnju“ sada. Za Nahela i sve žrtve koje su pretrpele takvu vrstu nasilja toliko godina nakon premijere filma – odsečan je Kasovic.
„Mržnju“ je onomad snimio u crno-beloj tehnici, a Kasovic danas pokušava, kako priznaje, da izbegne previše pojednostavljene zaključke o korenu nasilja.
– Pokušavamo sada da rešimo pitanja koja je svojevremeno pokrenuo film. Ne možemo stalno upirati prstom. Mislim da je sada vreme za rešenja. A po mom sudu rešenje leži u ljubavi, dakle da prestanemo da mrzimo i da počnemo da volimo.
Da bi pronašli tri glumca koji će ovu poruku ljubavi preneti na scenu, u formi mjuzikla, Kasovic i njegov tim su mesecima putovali širom Francuske. I pronašao je na kraju Aliju Diopa, Semija Belkesa i Aleksandera Ferarija. Kaže da su pravi izbor i da će i na teatarskoj sceni dočarati onu hemiju koja je postojala u filmu.
Kada je Kasovic snimio film, nije se mnogo znalo o francuskoj supkulturi. Bila je „teški andergraund“. Lokalna rep scena je već postojala, ali mejnstrim mediji obično bi mlade hiphopere prikazivali u lošem svetlu. No, filmom su, kako napominje Kasovic, neki od stereotipa razbijeni i mladi iz predgrađa danas imaju priliku da se probiju na vrhove top-lista. Kao primer navodi francusko-malijsku pop zvezdu Aju Nakamuru, koja je letos pevala na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igre u Parizu.
Zato sada, kad sprema „Mržnju“ za teatar, pravi jasnu distinkciju. U odnosu na doba od pre tri decenije danas u mjuziklu nema potrebe da upozoravate publiku da je reč o deci iz siromašnih predgrađa.
– Pre 30 godina niko ih nije poznavao, pa smo morali da snimimo film da upoznamo svet i s ovim delom francuske kulture. Sada svi sve znaju…
Premijera mjuzikla zakazana je za 10. oktobar u Parizu, u kom će se igrati deset dana, nakon čega sledi turneja po Marseju, Lionu, Ruenu, Nantu…
Bonus video: Scena