0
Krst je oblik koji nalazimo i u samoj prirodi - kao na primer u letu ptice, kori drveća, strukturi hemijskih jedinjenja. Za mene lično, pak, krst simbolizuje ljudsku figuru raširenih ruku, poput Leonardovog Vitruvijevog čoveka, kaže umetnica Miona Marta Marković čija će izložba biti otvorena sutra u 19 časova u Atelier DivArt (Kosančićev venac 3, Beograd).
Ovo je 24 samostalna izložba slika ove umetnice i trajaće do 27. maja.
Slike ciklusa „Krst kao savremeni simbol“ nastaju tokom 2021. i 2022. godine i plod su umetničinog dugogodišnjeg istraživanja simbola hrišćanstva. Platna različitih dimenzija, od 10x 10 cm pa sve do 60×60 cm, oslikana su akrilnom bojom i izvedena su kombinovanom tehnikom.
– U osnovi svakog je forma krsta, takozvanog krsta sa jednom prečkom, koji se ističe od monohromne pozadine izvedene ultramarin, crnom i belom bojom. Na dva dela („Krst I“ i „Krst XV“) sam eksperimentisala kolažiranjem kaligrafskim slovima, notnim tekstom i čipkom, dok sam na drugima (kao što su „Krst IV“ i „Krst V“) potpuno izostavila upotrebu belih bojenih površina – objašanjava Markovićeva za Nova.rs.
Na pitanje u čemu pronalazi inspiraciju, kaže:
– Krst je najrašireniji i najpoznatiji simbol hrišćanstva, ali njegovo poreklo vodi još iz prehrišćanskog perioda i tokom istorije često je bio interpretiran na različite načine. Isto tako, krst je oblik koji nalazimo i u samoj prirodi – kao na primer u letu ptice, kori drveća, strukturi hemijskih jedinjenja. Za mene lično, pak, krst simbolizuje ljudsku figuru raširenih ruku, poput Leonardovog Vitruvijevog čoveka, a u ovom ciklusu istovremeno nudi istočnoj crkvi – čiji grčki krst interpretiram – novo čitanje ikonografije – ističe Miona Marta.
Umetnica dodaje da iako je tokom istorije bilo još slikara koji su se bavili tematikom hrišćanstva i samim simbolom ksta, želela je da mu da novu interpretaciju koja odgovara njenom likovnom senzibilitetu.
– Kao i svi simboli i krst ima mogućnost osavremenjivanja i ovo bi moglo da bude novo čitanje hrišćanske ikonografije – zaključuje Markovićeva.
U katalogu izložbe dr Goran S. Milovanović ističe da iako njenoj apstrakciji prethodi elaborirana istorija, njeno stvaralaštvo je „eruptivno i neplanirano u ovoj savremenoj egzegezi krsta.“
– Odlikuje ga savršena intuicija i kontrola kolorita, a kao potpis na povelji poštovanja prethodnim istraživanjima Markovićeva ostavlja fascinantno otkriće sasvim nove strukturalne forme razlaganja krsta, ono danas toliko retko, novo otkriće u domenu detaljno proučene geometrijske apstrakcije u umetnosti – piše Milovanović i dodaje:
– Dominantno vladanje bojom, ta markantna odlika stvaralaštva Markovićeve od samih njenih početaka, je sredstvo kojim se najdirektnije istražuje pitanje granica interpretacije u ovom savremenom razlaganju krsta. Svako platno u ovom ciklusu tako jeste i njemu imanentno raskršće, pokazivač ka ostalim, svedočeći o otkriću pravog sistema, jednog samosvojnog jezika, nove gramatike u umetnosti geometrijske apstrakcije, snage i kompletnosti kakve retko srećemo pred ovako dubokim izazovima sa kojima se stvaralaštvo Markovićeve suočava. Njen odgovor, definitivan i zaokružen, tek posmatrača i kritiku uvodi u prostor enigmatičnog, raspirujući radoznalost da se kroz njegov doživljaj traže rešenja za lavirinte koje je ovim ciklusom podigla.
Miona Marta Marković rođena je 1979. godine u Somboru, a diplomirala je 2004. na Fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu, dok je 2007. godine magistrirala na Accademia di Belle Arti u Napulju. Godine 2018. doktorirala je na Università Sapienza u Rimu na smeru savremene istorije umetnosti. Članica je ULUS-a od 2006. i od 2009. stiče status samostalnog umetnika. Trenutno živi i radi u Beogradu.
Bonus video: Izložba Ervina Vurma u Muzeju savremene umetnosti