0
Voleo bih da nastavim da se razvijam, voleo bih da imam svoju fondaciju, da dam koreografima i igračima mesto gde će nastaviti da napreduju. Ja volim igru i posvetio sam joj čitav život, kaže u intervjuu za Nova.rs Paolo Manđola, svetski poznati koreograf koji je nedavno boravio u Beogradu.
Paolo Manđola je igrač, koreograf, plesni pedagog i već šest godina umetnički direktor trupe Zfin Malte. Svojim radom istražuje granicu između umetničke igre i običnog pokreta, crpeći inspiraciju iz različitih izvora kao što su film, pozorište, vizuelna umetnost, ulična kultura, novi trendovi, društvene mreže i pokreti u nastajanju.
Tokom svoje igračke karijere bio je deo trupa kao što su Aterbaleto iz Ređo Emilije, Teatra igre iz Nurnbegra, trupe VM|RD i čuvenog švedskog Kulberg baleta, gde je izvodio dela Maura Bigoncetija, Jakopa Godanija, Vejna MekGregora, Ruja Horte, Danijele Kruz, Stejna Selisa, Jorme Ela i Debore Haj. Završio je studije na prestižnoj londonskoj školi The Place, gde je dobio zvanje magistra koreografije, a nastupao je najduže sa trupom Random Dance, Sera Vejna MekGregora.
Na Beogradskom festivalu igre je kao igrač nastupio sa Aterbaletom u Beogradu i Novom Sadu, ali i dva puta sa trupom Vejna MekGregora u Beogradu. Sa Baletom Rima se predstavio beogradskoj publici i kao koreograf. Nedavno je bio gost Nacionalne fondacije za igru, kao član ispitne komisije za učenike koji pohađaju Baletsku školu. To je bio i povod za intervju sa ovim proslavljenim i svetski priznatim koreografom i umetnikom.
Šta je vaš konkretan posao u nacionalnoj igračkoj kompaniji Malte?
– Pored toga što sam direktor kompanije, ja sam i koreograf, i bavim se osmišljavam cele pozorišne sezone. Sezona traje od septembra do jula. Obično smo u obavezi da prikažemo sedam premijera, odnosno sedam celovečernjih produkcija, i to je prilično veliki broj kreacija, imajući u vidu veličinu kompanije. Često idemo i na internacionalne turneje. Kao i svaka druga profesionalna kompanija umetničke igre.
Šta trenutno radite u vašoj kompaniji, koji naslovi su aktuelni?
– Pored mojih koreografija, izvodimo radove Jakopa Godanija, Emanuela Gata, Tanje Karvajo… Sve su to savremeni komadi, nekoliko neoklasičnih, a neki su vrlo konceptualni. Imam sreće da imam punu slobodu u kreiranju repertoara i da mi upravni odbor potpuno veruje. Trenutno radimo nešto dosta konceptualno.
Ima li prostora za umetnost na Malti?
– Malta je prilično malo ostrvo, ali ima mnogo aktivnih umetnika različitih disciplina i putevi nam se često ukrštaju. Postoji vrlo živa scena, koja je plod raznovrsnih saradnji.
Kakvo je vaše iskustvo sa školom u Beogradu?
– Ja sam već ovde radio, i znam da je Nacionalna fondacija za igru institucija koju odlikuje ozbiljan trud i rad. U pozadini je uvek disciplina. Fondacija stalno raste, tako da je za mene uvek značajno da dođem u Beograd i održavam vezu sa Ajom Jung. Ona je fantastična osoba.
Kako ste se vas dvoje upoznali?
– Sreli smo se ovde u Beogradu, pozivala je trupe za koje sam igrao. Nastupao sam na Beogradskom festivalu igre nekoliko puta. A onda me je pozvala i kao koreografa. Tada smo zapravo i prvi put razgovarali, i tako je počelo.
U kom smeru se danas kreće umetnička igra u svetu?
– To je prilično teško pitanje. Mislim da ne ide u jednom smeru. Mislim da postoje izuzetni umetnici koji idu u posve različitim pravcima, ali svi oni pripadaju svetu savremene igre. Beogradski festival igre daje dobar primer stvaranja platforme za različite vizije i različite koreografe. Različite poglede na posao koreografa. Važna pitanja kojima se umetnici danas bave su pitanje klimatskih promena i iznalaženja načina da stvore umetnost koja je bliska ljudima. To su zapravo pitanja kojima se svi bavimo. I ne postoji isključivo jedan put ili pravac, već je reč o pružanju mogućnosti umetnicima da napreduju i da eksperimentišu.
Koliko mlade ljude danas u svetu zanima savremena igra?
-Uvek postoji interesovanje za igru, to uostalom vidimo po Tik-Toku. Ljudi vole da igraju. Problem je što se platforme menjaju. Ali verujem da je igra mnogima zanimljiva, možda i više nakon pandemije. Ako neka trupa vredno i kontinuirano radi, neminovno će privući više publike. Takođe, uvek treba tražiti načine da se direktno obratite mladoj generaciji. Za igru ne morate biti ekspert da bi vam se ona dopala, a kada je vrhunska umetnost pred očima pulike, siguran sam da će je svi razumeti. Često čujem ljude koji kažu da ne razumeju savremenu igru, ali je naš zadatak da baš toj populaciji inteligentno priđemo.
Ko je najbolji koreograf danas u svetu po vama?
– Ne mogu to da kažem (smeh). Mi poznajemo samo rad onih koreografa koji smo videli, ali ima i nekoliko mladih koji rade sjajno ali još uvek nisu ušli u mejnstrim. Postoji lista imena ljudi koji „guraju“ ples kao umetničku formu, ali mnogo toga zavisi od novca, od platforme, pa neki mogu da idu napred, neki još dalje…
Kako vidite svoju budućnost za deset godina?
– Vidim sebe kao umetnika. Voleo bih da nastavim da se razvijam, voleo bih da imam svoju fondaciju, da dam koreografima i plesačima mesto gde će nastaviti da napreduju. Ja volim ples i posvetio sam mu čitav život.
Bonus video – Boris Bakalov „Ničim izazvan“: „Čupava“ je situacija na muzičkoj sceni