0
Sve počinje zabavno, a onda se otvaraju sve ozbiljnije teme, da bi vrhunac bio drama, pa sam ovu predstavu nazvao igračka - plačka, rekao je posle premijere "Bilo jednom na Brijunima" u Centru za kulturu Svilajnac, autor teksta i reditelj Kokan Mladenović.
Priča o susretu istorijskih ličnosti, bračnog para Broz i glumačkih svetskih zvezda Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, sedamesetih godina prošlog veka na ostrvu Brioni, bio je istinski umetnički doživljaj koji je nagrađen stajaćim ovacijama.
U glumačkoj podeli su fenomenalni Branislav Trifunović (Tito), Sanja Marković (Jovanka Broz), Tihana Lazović Trifunović (Elizabet Tejlor) i Milan Marić (Ričard Barton).
O ta tri dana, koliko su dva poznata para proveli zajedno na Brionima, malo se zna, i zato se Mladenović, kako je istakao, pozabavio pitanjem identiteta, ko tu koga glumi, šta je cena igranja takvih uloga za ljudske sudbine i odnos umetnika prema politici…
Na pitanje zašto je baš ovo izabrao za temu, reditelj je odgovorio da je, između ostalog, bila želja da pokažu da postoji još mnogo toga inspirativnog iz tog vremena koje smo lako odbacili.
– Mi smo „lider“ regiona, uspešna zemlja, a u stvari smo jedna sramotno siromašna država kojom vladaju kriminalci u sveopštem estradnom okruženju. I zato nema nijednog razloga da se stidimo zemlje u kojoj smo se rodili i koja je bila fantastična. Kao što reče Predrag Lucić, tu zemlju su pravili najbolji od nas i uništili najgori od nas. Želja da iz drugog, pozorišnog ugla osvetlimo taj fenomen za mene je pirandelovska priča, jer niko – ni Tito, ni Jovanka, ni Tejlor, ni Barton, nisu taj identitet koji predstavlja.
Mladenović se osvrnuo i na Tita koji je za njega, kako je rekao, jedna od najznačajnijih figura istorije, tvorac Pokreta nesvrstanih, koji je uspeo da napravi jednu srećnu i prosperitetnu zemlju:
– Bilo je tu mnogo toga pogrešnog, ideološka matrica jednopartijskog sistema, ali kada pogledate život običnih ljudi, napredak u razvitku zemlje, to je bilo zlatno doba u odnosu na ovo što danas svi živimo. Taj svet je bio bolji, pravedniji, odnos prema ljudima, istinsko besplatno školstvo, zdravstveno, mogućnost da napredujete, dobijete stan od države.
I kada je reč o tretmanu kulture i umetnosti u Titovo doba i danas, tada je bilo bolje, dodao je Mladenović.
– Ne možemo da pariramo. Sve što je urađeno u toj zemlji da postane prosvećena, da svako mesto ima svoju fabriku i čini ga živim, da postoji svest o napretku, ideološki sistem koji vas uči da vaspitavate decu da budu dobri, pošteni, čestiti ljudi, za razliku od današnjih vremena je nedostižan ideal za Srbiju u kojoj danas živimo. Nije to glorifikacija Titove Jugoslavije, nego kada realno ondašnji i ovdašnji život uporedimo, sve je prevaga na onome. Ima grešaka, nova klasa, crvena buržoazija, što kaže Đilas, i ne možete to da pravdate, ali ti ljudi su potrošili najlepše godine svog života da bi došli u priliku da kreiraju neki pravedniji svet za sve ljude. Danas nemamo nikog na političkoj sceni ko bi žrtvovao bilo šta, bilo koju vrstu udobnosti, za nešto pravednije. Što kaže jedna knjiga – mi smo imali bolju prošlost, naše bolje se već dogodilo. Zato je Tito za mene jedna od najlepših uspomena mog detinjstva. A, Jugoslavija je i dalje moja zemlja i moj posao mi je omogućio da radim i živim u svim republikama bivše države i radim to intezivno – kazao je Kokan Mladenović.
Tako će biti i sa predstavom „Bilo jednom na Briijunima“ čija je begradska premijera 7. i 8. aprila u Bitef teatru, a biće i na repertoaru Satiričkog pozorišta Kerempuh u Zagrebu. Tokom leta će gostovati na Barionima i, bez ikakve sumnje, u celoj obivšoj Jugoslaviji.
Bonus video: Kompozitorka Irena Popović Dragović o svojoj operi „Deca“
