2
Godišnje nagrade reditelja dodeljene su večeras prvi put u Novom Sadu. U svečanoj sali Hotela "Pupin" okupile su se sineaste iz regiona, od Slovenije, preko Hrvatske, do Severne Makedonije. Najbrojniji su bili, naravno, reditelji iz Srbije.
Idejni tvorac novoustanovljene manifestacije, reditelj i profesor Darko Bajić poželeo je dobrodošlicu svima u Novi Sad i kazao kako mu je drago što na jednom mestu vidi svoje kolege sineaste:
– Koliko smo se samo puta sastajali, govorili o profesiji, o instinktu kog ima umetnik, mašti koja ga odlikuje, o tome da bi trebalo bez korektnosti, na koje nas teraju razni fondovi, da radimo svoje filmove – kazao je Darko Bajić.
A govoreći o novoustanovljenoj manifestaciji Godišnje nagrade reditelja istakao je na svečanoj večeri kako su tokom dva meseca profesionalci pogledali čak 30 serija i 46 filmova ne bi li odlučili koja su najbolja rediteljska dostignuća.
– Ceo region je gledao filmove i serije. Reditelj Hrvoje Hribar je napisao nadahnuto pismo u kojem je naveo kako je ovo „Ju-Netfliks“, jer možemo da vidimo filmove jedni drugih. Ovaj skup reditelja poručuje da u bioskopima i na televiziji nemamo dovoljno mesta, iako to zaslužuje balkanski film, a trebalo bi da bolje upoznamo svoje kulture i bolje se zajedno, kao region, predstavimo Evropi – poručio je Bajić.
Na skupu je dodeljena nagrada za doprinos filmu, koja nosi ime Živojina Žike Pavlovića po 14 put. I prethodni laureati, dok je nagrada dodeljivana u Leskovcu, na tamošnjem festivalu, doživljavali su je kao nešto najlepše što mogu da dobiju, pomenuo je Bajić, i setio se kako je Pavlović bio veliki profesor, čovek koji je klincima na FDU ubrizgao u vene ljubav prema filmu.
– Nadam se da ćemo sledećeg leta uspeti da napravimo veliki Balkanski festival filmske režije i da će biti jedan od najvećih u Evropi. Imamo večeras priliku da pozdravimo velikog Stoleta Popova… Uvek kad sam gledao njegove filmove, izmamio bi mi suze na oči. A emocija je najvažnija u našoj umetnosti – naglasio je Darko Bajić.
Pre nego što je sineasti iz Severne Makedonije uručena nagrada koja nosi ime profesora, književnika, reditelja, dvostrukog laureata NIN-ove nagrade, pa priznanja na Berlinalu ili u Puli, prikazan je delić dokumentarnog filma o Živojinu Pavloviću, koji su u svečanoj sali Hotela „Pupin“ gledale i Žikina supruga Snežana i ćerka, glumica Milena Pavlović. Bio je tu i Živojinov sin Nenad Pavlović koji je istakao kako mu je drago što se nastavlja tradicija dodele nagrade, a da mu je još draže što se dodeljuje Popovu, jer su njegov otac i Stole bili prijatelji i saradnici.
Priznanje je Popovu uručio glumac Predrag Miki Manojlović, koji je igrao u rediteljevoj „Ciganskoj magiji“. Manojlović je priznao da malo šta može da kaže, ali je, ipak, nastavio obrativši se laureatu:
– Jedino što mogu da kažem jeste da sam imao životnu sreću i čast da upoznam Živojina Pavlovića, kao što sam imao sreću da upoznam tebe Stole, i tvoju porodicu. Način vašeg filmskog rukopisa je sličan, beskompromisno ulazite u film. Zato sam bogat čovek, jer sam provodio vreme sa Žikom i s tobom. Drago moj Stole, Žika nam nedostaje, ali ti si tu i nadam se da ćeš uskoro ponovo raditi ono što najbolje umeš.
Pozdravljen stajaćim aplauzom kolega, među kojima su bili Srdan Golubović, Srđan Dragojević, Danilo Šerbedžija, Stole Popov je kazao:
– Zaista je velika čast dobiti nagradu koja nosi ime Živojina Pavlovića, velikog umetnika, velikog čoveka, fantastičnog prijatelja, koji je imao toliko razumevanja za mlade ljude, koji je nesumnjivo bio jedan od najznačajnijih, najinteresantnijih, najtalentovanijih, najautentičnijih ličnosti, ne samo jugoslovenskog, nego i evropskog filma. Toliko je plenio i mi mladi smo Žiku i Dušana Makavejeva smatrali svojim idolima. Žiku, kao bliskog prijatelja, smatrao sam svojim neformalnim učiteljem. Formalni je bio Radoš Novaković na Akademiji, a Žika drugi. Njegovi stavovi, poimanje filma i estetike filma, pa razmišljanja o filmu bili su toliko bliski mom ubeđenju da nas je to jako zbližilo i mislim da je zahvaljujući njemu nastalo moje ostvarenje „Tetoviranje“. Imao je toliko jak instinkt i zvao me je jedne noći i rekao da to kao da je pisano za mene – prisetio se Popov.
I zahvalio se svima, posebno Živojinovoj porodici – supruzi Snežani, Nenadu i Mileni.
– Zbog vašeg dolaska ovde doživeo sam takav emotivni naboj da je ovo veče nezaboravno. Hvala svima koji su doprineli da se meni dodeli ovo veliko priznanje, koje mi je draže od svih nagrada koje sam u karijeri dobio. Umalo što se nisam rasplakao – iskren je bio Stole Popov.
Potom su dodeljene godišnje nagrade za najbolje rediteljske domete, o kojima je odlučivao strukovni žiri kojeg je činilo više od 150 profesionalaca. Najpre za pojedinačnu epizodu dramske serije, koja je pripala Ivanu Stefanoviću za „Decu zla“:
– Meni ova nagrada puno znači zato što dolazi od kolega. I drago mi je što sada postoji ova nagrada, jer za serije ih nema toliko, a svi gledaju serije. Nagradu primam i u ime Vladimira Tagića koji je sa mnom režirao „Decu zla“ – rekao je Stefanović.
U kategoriji dramske serije-mini serije priznanje, koje je uručio Danilo Šerbedžija, otišlo je u ruke Mine Đukić za „Posetu – Plen“. Vidno uzbuđena rediteljka je poručila:
– Posebno mi je drago što je nagrada došla od kolega u časnom procesu glasanja. Da sam očekivala neku nagradu, možda bih i spremila govor. A ovako, samo hvala puno!
A laureata Godišnje nagrade reditelja za najbolju režiju dugometražnog filma otkrio je Srđan Dragojević, prethodno ocenivši da je ovaj sistem gde se priznanja dodeljuju na osnovu glasova reditelja idealan, predloživši da se tako bira i srpski kandidat za Oskara. I reditelji su doneli sud da priznanje za najbolju režiju u protekloj godini dobije Mladen Đorđević za film „Radnička klasa ide u pakao“.
– Ovo nije jedini put da mi Srđan čita lepe vesti. I 1997. godine je pročitao moje ime, kada sam primljen na FDU. Hvala kolegama koje su pokrenule ovu manifestaciju, za koju mislim da će uskoro biti najznačajnija u regionu. A meni lično je ovo najznačajnija nagrada koju sam dobio u karijeri – jer dolazi od kolega. Zahvalio bih se i Darku Bajiću što se toliko bori za profesiju reditelja, svih nas koji pravimo arthaus ostvarenja u doba kada se filmovi sve više pretvaraju u kopi-pejst štancovanje – naveo je Mladen Đorđević.
Na kraju prve svečanosti Godišnje nagrade reditelja obnarodovano je da će narednog leta naša zemlja dobiti još jedan festival. Naime, Balkanski festival filmske režije biće prvi put održan u Novom Sadu u junu 2025.
Bonus video: Svemu dođe kraj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare