0
Pisac i reditelj Baz Lurman snima jedinstvene filmove i smatra se pravim savremenim autorom. Donosimo vam kratak prikaz svih filmova koje je režirao.
Osim što snima filmove, Baz Lurman, komercijalno najuspešniji australijski reditelj, takođe radi u operi, pozorištu, muzičkoj i diskografskoj industriji, i intenzivno je uključen u umetnost i svet mode. Godine 2004. Lurman je napravio proširenu reklamu za Šanel pod nazivom „No. 5 Film“. U reklami su glumili Nikol Kidman i Rodrigo Santoro i koštala je 33 miliona dolara. Kratki reklamni film je u suštini promenio industriju parfema u ono što je ona danas, a Lurman poseduje nagradu Ginisovog svetskog rekorda za najskuplju reklamu svih vremena – ističući njegov bujni senzibilitet.
Pre nego što je postao prijatelj sa Nikol Kidman i Leonardom Di Kaprijem iz Romea i Julije, Baz Lurman je bio poznat kao Mark Entoni Lurman. Poreklom iz Sidneja u Australiji, njegova majka je bila učiteljica plesa, a njegov otac vlasnik bioskopa. U srednjoj školi je učestvovao je u brojnim Šekspirovim komadima i tu je takođe upoznao svog čestog saradnika u kasnijoj karijeri Krega Pirsa. Godine 1981. dobio je ulogu u australijskom dramskom filmu Winter of Our Dreams, a svoju zaradu je iskoristio za finansiranje sopstvene pozorišne kompanije pod nazivom The Bond Theatre Company.
Nakon što je diplomirao na Nacionalnom institutu dramskih umetnosti, završio je svoj prvi dugometražni igrani film, Strictly Ballroom. Lurman ima tendenciju da se drži ljubavnih filmova pomešanih sa malo drame i puno muzičkog duha i vizuelne blistavosti. Često kombinuje muziku i boje da bi uspostavio ton, a svaki njegov snimak je pažljivo osmišljen. Lurmanova dela su opisana kao postmoderna, sa intenzivnom koreografijom i nečuveno glamurozna. U celini, prilično je teško opisati Lurmanov stil jer je jednostavno neuporediv. Zbog toga se reditelj smatra savremenim autorom.
Romantična komedija Strictly Ballroom (1992) prati radnju mnogih drugih plesnih filmova, međutim, to može biti jedno od najličnijih dela reditelja biografskog filma o Elvisu Prisliju. Baz Lurman je učio balske plesove kao dete pa sve do svojih tinejdžerskih godina. Film se razlikuje od ostalih tipičnih plesnih filmova po tome što uključuje mešavinu fejk dokumentarnih i narativnih momenata. Vredi napomenuti da je film nominovan za Zlatni globus, što je veliki podvig za rediteljski debi. Ipak, Lurmanov stil zaista tek počinje da cveta u ovom filmu.
Vraćajući se svojim pozorišnim korenima, Lurman je 1996. izašao sa svojom verzijom Šekspirove tragedije „Romeo + Julija“ ( Romeo + Juliet, 1996). U filmu se pojavljuje izvanredna glumačka ekipa sa Leonardom Dikapriom kao Romeom, Kler Dejns kao Julijom i neuporedivim Džonom Leguizamom kao Tibaltom. Ovaj film je na kraju ono što je reditelja Baza Lurmana stavilo na mapu. Film prenosi klasičnu priču u sadašnjost, u moderno predgrađe Verone, dok se i dalje drži originalnog “elizabetanskog” engleskog dijaloga. Srceparajući trenutak u filmu, kada se Julija probudi baš u trenutku kada se Romeo ubija, ostavio je ljude da bukvalno ridaju po izlasku iz bioskopa. Mešavina starog i novog, u kombinaciji sa Lurmanovim izrazitim pojačanim vizijama, čini da ovaj film funkcioniše na zapanjujući način.
Po mnogima Mulen Ruž (Moulin Rouge!), 2001) je najbolji film Baza Lurmana. Muzička romantična komedija ima Baza Lurmana u svom najboljem izdanju. Veliki deo stilske inspiracije iza filma dolazi iz bolivudskih produkcija, a priča ima veze sa grčkom tragedijom Orfeja i Euridike. Značajan deo privlačnosti filma potiče od miksa savremenih pesama u visoko stilizovane mešavine. Mulen Ruž ima pesme iz skoro svih žanrova, uključujući dela Madone, Eltona Džona, The Police i Nirvane. Lurmanov film je s razlogom postigao monumentalni kritičarski uspeh, osvojio je dva Oskara i dva Zlatna globusa.
Zaplet “Australije” (Australia, 2008) odmah postaje neverovatno zamršen. Previše je različitih elemenata u miksu da bismo mogli u potpunosti da uživamo u Sari, Droveru i Nulinoj priči. Takođe, pozadina Drugog svetskog rata više utiče na zaplet nego što ga uzdiže. Međutim, film ima svoje prednosti. “Australija” istražuje temu rasizma protiv autohtonih naroda. Drover ima ženu koja je Aboridžin i koja je umrla zbog činjenice da joj je uskraćeno lečenje u bolnici za belce. To je redak pogled na problem u vreme kada se nije previše ispitivalo u Holivudu.
Veliki Getsbi (Great Getsby, 2013) sledi primer u smislu Bazovog pomenutog nečuvenog glamura. Zabave koje Getsbi priređuje suprotstavljuju se sa onim što se pominje u knjigama, a film je pun Lurmanovog jedinstvenog i skakutavog rada kamere. Iako film izgleda fenomenalno, nedostaje mu sadržaj. Mnogi kritičari krive raskoš za žrtvovanje priče, i donekle je istina. Glumcima se zapravo ne daje pravi izlaz da zablistaju.
Baz Lurman je napravio priličnu pauzu između “Velikog Getsbija” i “Elvisa”, pri čemu je poslednji izašao skoro deceniju kasnije — ali najnoviji biografski film o Kralju rokenrola je jedan od najboljih filmova Baza Lurmana. Lurman je napisao i režirao film. Elvis se može pohvaliti neverovatnom glumačkom postavom, sa Tomom Henksom u ulozi nekonvencionalnog menadžera talenata, pukovnika Toma Parkera i Ostinu Batleru u glavnoj ulozi Elvisa Prislija. Film prati pevača iz njegovih ranih godina u Misisipiju i beleži njegov meteorski uspon do slave.
U filmu se nalaze sve pesme koje svi fanovi Elvisa znaju i vole, a Batler je na čudan način zabeležio njegovo prisustvo na sceni. Pored toga, pričanje priče iz menadžerove perspektive je novi pogled na priču. Elvis je očigledno Lurmanov film, i po stilu i po senzibilitetu. Sjajno je videti da se posle dužeg odmora rediteljeva teatralnost nije izgubila vremenom. Elvis je dobio pozitivne kritike kako od publike, tako i od kritičara, iako to ne znači da je film bez mana.
Bonus video: Nepoznate zanimljivosti o poznatima kroz mitove i anegdote