0
Pre Žakline Kenedi ili princeze Dajane postojala je jedna dama koja je bila obožavana ne samo u Argentini, već i šire. Bila je to Evita Peron.
Večna ikona je Eva Peron, bar za Južnu Ameriku. Enigma koja se i danas plete oko nekadašnje prve dame Argentine nije slučajna. Jer, još uvek opčinjava svojom lepotom, ali i delom. A bila je, bar u tom delu sveta, među pionirkama u svakom smislu.
I tačno sedam decenija nakon prerane smrti nekadašnja argentinska prva dama nije zaboravljena. I dok je i dalje slave i dižu u nebesa, postoji i mračna strana njenog odlaska.
Novo svetlo na sav horor koji se desio nakon smrti te obožavane žene baca Diznijeva serija „Sveta Evita“ (Santa Evita), koja večeras, na dan smrti Eve Peron 1952, počinje da se emituje na kanalu Star plus. Bazirana na istoimenom romanu Tomasa Eloja Martineza serija se ne bavi životom Evite Peron već užasom koji je trajao gotovo 22 godine nakon njene smrti. Prevashodno time što su njeni balzamovani posmrtni ostaci bili skriveni punih 16 godina.
Eva Peron rođena je 7. maja 1919. godine kao Marija Eva Duarte, no zvali su je Evita. Rodno selo Los Toldos napustila je žudeći za glumačkom karijerom u Buenos Ajresu. No, morala je da se zadovolji manekenskim poslom. Ali, tu upoznaje budućeg argentinskog predsednika Huana Dominga Perona i ubrzo se udaje za njega. Peron je postao predsednik Argentine 1946, kada je Evi bilo samo 27 godina.
I vrlo brzo je ova energična i hrabra dama viđena kao svetica, dobrotvorka, revolucionarka, žena rešena da donese socijalnu pravdu u svaki kutak zemlje, zaštitnica nemoćnih i potlačenih. Jer Eva je dala glas onima koji ga nisu imali, gradila je prihvatilišta za socijalno najugroženije, podizala bolnice i škole…
Eva Peron je umrla od raka materice 26. jula 1952. Imala je samo 33 godine. Do sahrane, Evino telo je bilo izloženo u argentinskom Ministarstvu rada. Neki Argentinci, želeći da joj odaju poslednju počast, izgubili su život u gužvama… Sahranjena je, uz sve državne počasti, 11. avgusta 1952, a prisustvovalo joj je dva miliona ljudi.
Peron je tada naložio da se Evino telo balsamuje i smesti u mauzolej, koji, međutim, nikada nije napravljen. Samo tri godine nakon Evine smrti vojna hunta svrgla je s vlasti predsednika Huana Dominga Perona.
Međutim, vojne snage strahovale su da će Evini posmrtni ostaci i dalje biti predmet obožavanja, kao što je i ona bila za života. I da i iz groba može da ugrozi njihovu moć. I to je ključ nove serije. Zašto se punih 16 godina nije znalo šta se desilo sa Evinim telom? Kružile su razne glasine, mitovi, zavere – da je napravljeno nekoliko replika tela od voska i poslato na više lokacija da se ne bi znalo koje je pravo, da je bačeno u reku Paranu, sahranjeno bez imena na drugoj lokaciji. Ili da je sahranjena pod lažnim imenom Marija Mađi u Milanu 1957. godine.
Evina majka nije ni dočekala da sazna šta se desilo s telom njene najmlađe ćerke.
I tek su dve decenije kasnije Evini posmrtni ostaci prebačeni u porodičnu grobnicu Duarteovih u Argentini.
– Oko Evite načinjen je veliki mit, velika misterija, i zato su hteli tu legendu da ubiju. Baš zato što je bila simbol njeni posmrtni ostaci su nestali – kazala je za agenciju Rojters urugvajska glumica Natalija Oreiro koja tumači tu damu, argentinski nacionalni simbol Evitu Peron u seriji „Sveta Evita“.
Po sedam epizoda, od kojih svaka traje 45 minuta, ovog „istorijskog TV trilera“ režirali su zajedničkim snagama Argentinac Alehandro Masi i Rodrigo Garsija, sin velikog kolumbijskog književnika Gabrijela Garsije Markesa.
Reditelji su pred sebe stavili zadatak da mit i zavere raskrinkaju i humanizuju čitavu tu tužnu epopeju koja se dešavala s posmrtnim ostacima Evite Peron. I da, naravno, preispitaju u čemu je ključ njenog nasleđa.
Većina glumaca koja igra u „Svetoj Eviti“ čak je, spremajući se za snimanje, posetilo grobno mesto Evite Peron. „Upitali“ su je za dozvolu da ispričaju turobnu storiju o njenom „životu“ nakon smrti.
Serija je snimana na četrdesetak lokacija u Argentini, a pored glumaca, bilo je angažovano oko 1.300 statista.
Iako se i zapadna pop kultura dotakla supruge argentinskog predsednika Huana Perona prevashodno kroz hit mjuzikl Endrjua Lojda Vebera „Evita“, koji se dugo igrao na Vest endu i istoimeni film u kojem je Peronovu tumačila pop zvezda Madona, dobivši za tu ulogu nagradu Zlatni globus, ali i Oskara za najbolju pesmu, niko se ozbiljnije nije pozabavio njenim tragičnim krajem i haosom koji je usledio.
Osim što je za života bila jedinstvena, nije preterano reći ni da je imala jedan od najnadrealnijih „života nakon smrti“ u 20. veku.
Radnja serije, pod producentskom palicom glumice Selme Hajek, počinje da se odmotava 1952. godine, poslednjih nedelja Evinog života. Prva dama, supruga argentinskog predsednika Huana Perona, kojeg u „Svetoj Eviti“ tumači Dario Grandineti, ne uspeva da se izbori s bolešću…
Priča potom „skače“ u 1971. godinu kada novinar Marijano Vaskez doznaje kako generali razmatraju da vrate Evine posmrtne ostatke Huanu Peronu, koji je tada u Madridu. I dok pokušava da sklopi kockice šta se zapravo desilo s Evinim posmrtnim ostacima biva uvučen u silne teorije zavere o kojima su decenijama raspravljalo.
Otkriva da je napravljeno nekoliko „lažnih Evita“ koji su služili kao neka vrsta paravana kada su posmrtni ostaci misteriozno nestali. I dok se radnja serije „šalta“ kroz vreme gledaoci upoznaju doktora koji je balsamovao Evitino telo (igra ga Francesk Orela), ali i načelnika obaveštajne službe (Ernesto Alterio) koji želi da se otarasi tela što je pre moguće…
I prve kritike kazuju da je reč o seriji, koja će vas obuzeti. Jer, posredi je prvorazredno delo koje će tipovati na nagrade. Pruža fascinantan pogled na traumatičan period argentinske istorije, o kojem se i danas toliko diskutuje. Ali, pokazuje i kako se Peronova iz siromaštva uzdigla u zvezde, postavši nacionalni simbol. „Očaravajuća, ali i mučna drama“, piše kritičar britanskog sajta „Njuz„, dodajući da je „Sveta Evita“ podsetnik da englesko govorno područje nema „monopol nad inteligentnim i emotivnim dramama“.
I možda bi na kraju mogli da se poslužimo malo slobodnijom parafrazom Madoninog hita iz mjuzikla „Evita“. Umesto „Nemoj plakati za mnom Argentino“, ispostavlja se da ćete posle ove serije „plakati za Argentinom od silne tuge“…
Bonus video: Životna priča Eve Peron
