Ko je bio otac Srđana Koljevića: Kontroverzna ličnost za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji o kojoj je scenarista i reditelj retko govorio

Koljević je tokom višedecenijske karijere svoje ime vezao za neka od najcenjenih domaćih ostvarenja. Na filmu "Nebeska udica" radio je kao koscenarista, režirao je i napisao scenario za "Sivi kamion crvene boje" (koji je dobio 11 međunarodnih priznanja na 40 festivala, uključujući i nagradu Ministarstva kulture Nemačke za najbolji film), a 2007. bio je koscenarista filma "Кlopka", prvog srpskog ostvarenja koje je ušlo u uži izbor za nagradu Oskar, i prvog srpskog scenarija čija su prava za rimejk otkupljena u Holivudu.Ljubav prema umetnosti i pisanoj reči se generacijski prenosila u porodici Koljevića. Srđanova ćerka Katarina danas se bavi režijom, dok je njegov otac bio Nikola Koljević, univerzitetski profesor, prevodilac i esejista. Kulturni doprinos Nikole Koljevića bio je vidljiv i u obnavljanju "Dućićevih večeri poezije" u Trebinju, "Andrićevih dana" u Višegradu, "Kočićevih dana" u Banjaluci i "Višnjićevih dana" u Bijeljini, danas kulturnih manifestacija od nacionalnog značaja u Republici Srpskoj.Srđan Koljević nije često govorio o svom ocu. Digitalnih zapisa o njihovom odnosu nema, ali ga je scenarista i reditelj pomenuo 2013. godine, kada je najavljivao svoj sledeći projekat.

- Ideja da obimna putopisna (i ne samo putopisna) knjiga Rebeke Vest "Crno jagnje, sivi soko" može biti uzbudljiva osnova za TV seriju datira još od 1988/89, kada su fragmenti knjige, u prevodu mog oca Nikole Koljevića, objavljivani u Književnim novinama. Glavni urednik Televizije Sarajevo, Slobodan Terzić, bio je zainteresovan da JRT u koprodukciji sa BBC-ijem pokrene taj projekat. Nije se daleko odmaklo u pregovorima (osim jednog mog sastanka sa urednicima BBC-a 1989, kada sam kao student dramaturgije provodio leto u Londonu radeći "na crno" kao kuvar u restoranu). U okolnostima koje su brzo počele da se menjaju kod nas, projekat tog obima nije bilo moguće realizovati - napisao je on tada za portal "Knjiženstvo".Nikola Koljević je važio za jednog od najcenjenijih šekspirologa u bivšoj SFRJ, ali je ova karijera donekle pala u drugi plan kada je svoju energiju usmerio ka političkom delovanju.Generaciji koja se dobro seća devedesetih godina prošlog veka, njegovo ime se vezuje za prve višestranačke izbore u tadašnjoj Jugoslaviji. Koljević je, naime, 1990. izabran za srpskog člana Predsedništva Republike BiH, da bi dve godine kasnije napustio tu poziciju. Za vreme rata bio je potpredsednik Republike Srpske i bio je nosilac najvišeg odlikovanja RS - ordena Republike sa lentom. Koljević je bio i jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja književnika Republike Srpske.Poznato je i da je Koljević bio potpisnik Aneksa IV Dejtonskog sporazuma, a zbog bliskog odnosa sa Radovanom Karadžićem, Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić, često je bio na meti kritika. Najviše mu se spočitavalo što je od "vrsnog intelektualca" postao "ultranacionalista", kako je pisao portal "Al Jazeera" 2017. godine.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortidejtonds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2724155"]U presudi Radovanu Karadžiću iz 2016. godine, Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) uz podršku UN-a identifikovao je Koljevića kao deo udruženog zločinačkog poduvata, koji je uključivao i Karažića. U njemu se opisuje da je Koljević bio "posebno ekstreman" i zalagao se za proterivanje bosanskih Muslimana kako bi se stvorila homogenost teritorije, te je tvrdio da je "Srbima nemoguće živeti s bilo kim drugim":- Veće utvrđuje da su zajedno s optuženim, Krajišnikom, Koljevićem i Plavšićkom delili nameru da se izvrši zajednički plan trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata s teritorija pod kontrolom bosanskih Srba, te kroz njihove položaje u vodstvu bosanskih Srba i učešćem širom opština, doprineli su izvršenju zajedničkog plana od oktobra 1991. do najmanje 30. novembra 1995.Koljević je 16. januara 1997. godine pokušao da izvrši samoubistvo, pucajući sebi u glavu. Od posledica samoranjavanja preminuo je devet dana kasnije, u bolnici u Beogradu, u 61. godini.

- U politici ima malo dobrih ljudi. I u Evropi je malo dobrih političara, a još manje dobrih ljudi. Dobri ljudi ne idu u politiku, biraju neke druge profesije. Zbog toga sam srećan što me i pored svih funkcija, svi oslovljavaju sa "profesore". Moram priznati da sam na tome radio. Čak me je i predsednik Klinton tako oslovio... - govorio je Koljević.Prilikom obeležavanja 20. godišnjice od njegove smrti otkrivena mu je spomen ploča na rodnoj kući u Banjaluci.- Njegov doprinos u funkciji potpredsednika je nesumnjiv. Želim da mu se zahvalim, jer bez njegovog doprinosa i smirenosti mnoge stvari bi bile na drugi način rešene... - poručio je tada Milorad Dodik.Tom prilikom govorila je i Koljevićeva ćerka Bogdana, koja je doktorirala političku filozofiju na univerzitetu New School for Social Research u Njujorku i od 2007. godine radi kao urednica časopisa "Nova srpska politička misao".

- Moj otac bi, kao što je mnogo puta činio, i danas rekao koliko je važno srpsko jedinstvo, kao i koliko oko najbitnijih pitanja moramo biti složni. Rekao bi, verovatno, i da je Republika Srpska danas najsvetliji i odlučujući putokaz za srpsko pitanje u celini. Podsetio bi kako upravo u cilju jačanja demokratije treba jačati naciju jer su nacionalno i demokratsko nerazdvojivi elementi - poručila je ona tom prilikom.BONUS VIDEO: Milica Kralj o Srbiji na raskršću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milicakraljosrbijinaraskruzaboravljenimizborimaipovratkuriotinta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3472011"]