0
Dva portreta Beograda u ratnom i poratnom dobu donose knjige „O opstanku i bivstvu (dnevnički zapisi 1942-1945)“ Voje Čolanovića i „Mica, Beograd i odvratni Britanac“ Mirjane Đurđević.
Voja Čolanović, „O opstanku i bivstvu (dnevnički zapisi 1942-1945)“, RTS izdavaštvo, 2022.
Ratni dnevnik uvek se čita kao putokaz kroz prečice odrastanja, kao strategija uspostavljanja ravnoteže u burnim vremenima koja ne dopuštaju mirovanje ni odstojanje. Nagonske i intelektualne potrebe ne zastarevaju ni u bezizlaznim situacijama. Priređivačica Jelena Žurić podseća da vrsni prozni pisac i laureat NIN-ove nagrade (čiju stogodišnjicu rođenja obeležavamo tiho, ali uporno) nije mirovao u komociji: iz Drugog svetskog rata izlazi sa Ordenom za hrabrost. Dobio ga je za zasluge u ratnom vazduhoplovstvu, u kom je od jeseni 1944. učestvovao kao strelac na bombarderu.
Čolanović vodi dnevnik o svakodnevnom životu u okupiranom Beogradu, dokazujući da i najstrašnije doba ima svoju uverljivu običnost, svoju rutinu. Dvadesetogišnji Taca, kako Vojislava zovu prijatelji (skraćeno od Talenat!), pokušaće da, iz petospratnice naspram Manježa, fanatičnim pisanjem dnevnika uobruči smisao raspalog sveta.
Sačuvaće za budućnost i podatak da je petog aprila 1943. prvi put u životu poljubio devojku, pa potom to saopštio sazvežđu Velika kola.
Dnevnički zapisi otkriće kako budući pisac pokušava da se iskobelja iz „baruštine svakodnevnog života“, i kako postaje sopstveni narator i junak.
Mirjana Đurđević, „Mica, Beograd i odvratni Britanac“, Laguna, 2022.
Pristojnost nije Micino srednje ime: pokušate li da joj čestitate životni jubilej, ova šezdesetogodišnja gospođa oštro bi napomenula da ona ne slavi dečje rođendane, već nataliciju. Starinski izrazi sasvim su solidna kamuflaža njene neustrašive modernosti, njene spremnosti za sport, pisanje i špijunažu. Kad je situacija ozbiljna, nekrunisana vladarka Istočnog Vračara ugruvanu pridošlicu na svom pragu samo pita: „kupatilo ili krevet?“, i ima pripremljenu logističku podršku čak i ako odgovor glasi „frižider“.
Povratak Mice Đurđević, spisateljice, učiteljice mačevanja i neumornog borca za urbanistički red na Vračaru i okolini (13 godina nakon debija u Kajinoj kalmičkoj rapsodiji) znak je da Mirjana Đurđević ne odustaje od urnebesnog kadriranja istorije 20. veka. To što će Micino odranije znano „Novo groblje ideja za romane koji nikad neće biti napisani“ izroniti socrealističku stambenu romansu „Baraka 6b“, posledica je okolnosti između 1946. i 1951., života u vremenu tačkica, Golog otoka, zazora i nadzora. Moraće da vodi mudru taktičku bitku da svoj životni prostor oslobodi od oslobodilaca, ali i da saveznike pouči srpskom jeziku, kako bi ih što bolje integrisala u mistično-satiričnu alternativnu istoriju Beograda.
Bonus video: Matija Bećković na Sajmu knjiga