2
Ovogodišnji Sajam knjiga, 66. po redu, konačno je danas u 10 ujutru otvorio svoja vrata pod sloganom "Živele knjige", a nestrpljive ljubitelje pisane reči tokom narednih devet dana očekuju najbolji i najnoviji naslovi iz svetske i domaće književnosti. Ali, šta izabrati i staviti na spisak?
Kada pomislimo na ovaj najvažniji književni i kulturni događaj, pomislimo i na dobropoznati miris novih korica, na šuštanje punih kesa i mnoštvo novih štandova i naslova svuda oko nas. Ali, gde je veliki izbor, tu je nedoumica šta ovoga puta odabrati?
Verujemo da ste protekle dane proveli, između ostalog, prisećajući se svih omiljenih pisaca, tražili njihove stare i nove romane, proveravali domaće i strane izdavače i u kojoj se sali Sajma se nalaze… Kako bismo vam pomogli i možda dali još neku zanmiljivu preporuku, novinari i urednici portala Nova.rs i novine „Nova“ izdvojili su svoje omiljene naslove!
Jelena Tušup, direktorka za razvoj
Jedna od stvari na koje sam ponosna kad je Nova.rs u pitanju je što smo jedini, odnosno naš kolega Bratislav Nikolić, imali intervju sa Džonatanom Frenzenom, po mnogima živim klasikom i najvećim američkim piscem. Predlagati vam da čitate Frenzena (prvestveno najbolje romane “Korekcije” i “Sloboda”) je nekako opšte mesto, pa ću podrazumevati da su ga naši čitaoci već stavili na spisak, ako ga nemaju u kolekciji.
Predložiću, stoga, nešto što im je možda promaklo, a nije trebalo, nešto što je „must“ ili pod moranje, i nešto što ćete ako budete imali sreće uhvatiti na ovogodišnjem Sajmu i pročitati pre ostatka Srbije.
“Sabrana dela”, Lidija Sandgren (Treći trg/Srebrno drvo)
Ovaj poveliki roman od 800 strana, izdavački i prevoditljski poduhvat u svakom smislu, zapravo je porodična saga smeštena u Geteborg. Majka, Seslija Berg, nestala je bez traga, a ostatak porodice (otac Martin, poznati mali izdavač, ćerka Rakel, studentkinja i sin Elis, srednjoškolac) ne traga više panično za njom. Polako se raspliće klupko, pa ćemo saznati da je ona svojevoljno napustila porodicu, i iz perspektive njenih članova osvetliti mnoge inače kompleksne odnose – bračne, one na relaciji roditelj-dete, kao i prijateljstvo, ali i tu višeznačnost uloga jedne žene i kako se ona sa njima nosi. Kako odmiče, roman vas uvlači do samog kraja, koji je, moram da kažem, vrlo nestandardan, do te mere da je neke čitaoce razbesneo. To je po meni samo još jedan dokaz kvaliteta jednog neobično zrelog prvenca Lidije Sandgren, inače psihološkinje po struci koja je u matičnoj Švedskoj postala ozbiljan književni fenomen.
Opus Ani Erno (Štrik)
Ona je jedna od spisateljica sa kojima početak nije lak – njena ispovedna proza je toliko jednostavna i ogoljena, da vam deluje nekako „obično“, sve dok ne počnete da se identifikujete ili vas odjednom zapljusne dramatičnost i/ili poetičnost jednog naizgled sasvim jednostavnog i svakodnevnog prizora. Šta god da izaberete, nećete pogrešiti – kod Erno nema dobrih i loših dela, ima samo delova/organa koji zajedno tvore celovito telo – iskustvo žene u (post)modernom društvu, bilo da je reč o ljubavnim odnosima, smrti majke, abortusu u vreme kada je bio nelegalan (i strašan). Malo koja ženska proza je toliko teška i istovremeno zvuči kao nešto tako poznato svakoj od nas.
„Uništiti“, Mišel Uelbek (Litteris)
Ovo maestralno, po meni najbolje i poslednje u nizu delo francuskog enfant terrible-a ne možete da kupite kod nas, a srpsko izdanje neće izaći ni tokom Sajma. Zašto? Zato što uprkos tome što je izašlo pre skoro dve godine, još nije prevedeno u Srbiij. Ne ulazeći u razloge, i u nadi da će ga beogradska Booka u kratkom roku dostaviti čitaocima, možda na nekom od štandova u hali sa stranim izdavačima nađete hrvatsko izdanje ove knjige (Litteris) koje je odlično i izašlo je još prošle godine. Ko ne želi da čeka, mislim da je ovo prava prilika da budete među prvima.
Bratislav Nikolić, novinar rubrike „Kultura“
„O roditeljima i deci“, Emil Hakl (Dereta)
Preporučujem jedno izdanje “Derete” od pre osam godina, u pitanju je knjiga „O roditeljima i deci“ češkog pisca Emila Hakla. Sjajna priča o odnosu sina, koji pokušava da pronađe sebe, i njegovog oca. U jednom avgustovskom danu njih dvojica obilaze praške ulice i kafane i pokušavaju da se približe jedan drugom.
„Moja borba 5“, Karl Uve Knausgor (Booka)
„Moja borba 5“ mi je omiljeni deo šestoknjižja kontroverznog Norvežanina Karla Uvea Knausgora.
Priča o studentskim danima u Bremenu je puna života, iskrena reminiscencija na mladost, i dane kada se Karl Uve upisao kao najmlađi student na prestižnu Akademiju umetničkog pisanja.
„Pjuriti“ Džonatan Frenzen (Dereta)
Iako moja koleginica Jelena Tušup od Džonatana Frenzena najviše voli “Slobodu” i “Korekcije”, ja bih tu morao da dodam i „Pjuriti“. Remek-delo ravno kvalitetu pomenute dve knjige. Najbolji pisac na planeti, definitivno.
Saša Stajić, šef deska portala Nova.rs
“Sama Amerika”, Tomislav Longinović (Dereta)
Skoro 30 godina nakon što je izašao za “Samizdat”, kultni roman Tomislava Longinovića opet je u izdanju „Derete“. Vreme ništa nije oduzelo ovom perfektnom road romanu o snovima Srba koji su 80-ih otišli put Amerike, da je osvoje na svoj način. Neki su uspeli, neki bogami i nisu, ali je ova knjiga ostala, jednako briljantna kao i onda kad je pisana.
“Malo iznad tla”, Srđan Karanović o svojim filmovima (Filmski centar Srbije)
Znate onaj osećaj kad ste u pola tri ujutru završili neko poglavlje knjige, a već jedva čekate da se probudite ujutru da nastavite gde ste stali? E, takva je ova knjiga. Sve što ste ikad hteli da znate o magičnim filmovima jednog od najvećih srpskih i jugoslovenskih reditelja – tu je.
“Ceremonija”, Dušan Ristić (Plato)
Jedan od najprećutanijih romana novije srpske proze. Izašao pre 10 godina za „Plato“, paralelno prati tri narativna toka i plete jednu od lepših priča koju ćete pročitati na maternjem nam jeziku. Potrudite se da iskopate ovaj biser.
Nebojša Todorović, zamenik urednika rubrike “Sport”
„Večeras padaš sam“, Vladan Krečković (Enklava)
Ako neko zna Krečka, onda sigurno zna da nikad ne bi pao sam, oni koji ga ne znaju mogli bi vrlo dobro da ga upoznaju. Savremen, pitak roman smešten u sadašnjost, u kojem se provlače brojne situacije kroz koje smo i mi rođeni u razmaku 1985-1995. godine i sami nedavno i često prolazili. Redži, Ignjat, prijateljstvo, zelenaši i sjajni ženski likovi u priči koju karakterišu i neverovatni opisi detalja.
“Zakucavanje za večnost: Majkl Džordan i svet koji je stvorio”, Dejvid Halberstam (Vulkan)
I ko ne gleda košarku, zna za Majkla Džordana. Legendarni broj 23, dres Čikago Bulsa, epska priča i sigurno jedna od najvećih našeg vremena. Moć, drama, anegdote, druga strana medalje… Za nekog ko živi sport, sve u vezi sa „Letećim Majklom“ ili najvećim ikada, ima posebnu težinu.
Miodrag Dimitrijević, novinar rubrike “Sport”
„Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli“, Tom Filips (Laguna)
Za sve one kojima je dosta fikcije, preporučujem „Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli“. Tom Filips piše na momente kao ogorčeni tip iz kafane, a na momente kao da gledate pravi pravcati stend up. Uostalom, uvek je bila mala razlika između tragedije i komedije ili kako bi to Crnjanski rekao “Slučaj komedijant”.
„Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“, Nenad Novak Stefanović (Laguna)
Preporučujem i “Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda” gde Nenad Novak Stefanović po ugledu na Pekića (“Hodošašće Arsenija Njegovana”) piše priču o kućama koje skrivaju potresne sudbine svojih vlasnika: Lubarda, Andrić, kneginja Milica… I sam sam se iznenadio koliko stvari nisam znao, iako obožavam te trivijalne informacije koje ne služe nigde drugde nego u kvizovima.
Biografije Voltera Ajzaksona (Laguna)
Pročitajte neku od biografija koju je pisao Volter Ajzakson – ni za jednu nećete pogrešiti. „Stiv Džobs“, „Ajnštajn: njegov život i univerzum“, te „Leonardo da Vinči“ – da vam se nađu na polici. Uostalom, vraćate im se ciklično, baš kao što ova tri uma svoje generacije ponovo pronalaze put ka medijima.
Jelena Spasojević, novinarka rubrike “Svet”
„Drugi život Adolfa H“, Erik-Emanuel Šmit, (Clio)
Početkom oktobra 1909. godine Adolf Hitler je pao prijemni ispit na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Šta bi bilo da je žiri doneo drugačiju odluku? Tok Firerovog života, a potom i života plahe, strastvene nemačke omladine i, u konačnici, svetske istorije – bili bi, verovatno, potpuno izmenjeni. Među ličnostima koje su duboko promenile pravac kretanja XX veka, Hitler je najistaknutija. Lični poraz podstakao ga je da isuče mač na čitavu planetu.
Romanopisac bi mogao pisati o ovom periodu i bez spomena Hitlerovog imena, ali tada bi njegova priča bila puka fantastika. On odlučuje da pođe od druge pretpostavke – Šta da je Hitler bio drugačiji čovek? Šta da ga je nešto odvuklo od njegovih demona? Šta bi bilo da se nikad nije bavio politikom? Čitav roman počiva na dve alternativne mogućnosti – „pao“ ili „položio“. Poglavlje za poglavljem, onaj koji nije uspeo, biće suprostavljen onome koji jeste. Onaj koji nije – zove se Hitler. Umetnički svet ga je bespovratno odbio. Onaj koga je, pak, prihvatio zove se Adolf H.
“Dragi Pjer Paolo”, Dača Maraini (Clio)
Bio je kultni reditelj i, ne manje, kultna ličnost – zbog snage svojih argumenata, nekonformizma, homoseksualnosti, strasti prema filmu, borbenosti i svoje nasilne i mračne smrti. Prošlo je sto godina od rođenja Pjer Paola Pazolinija, a skoro pedeset od njegovog odlaska. Još uvek je snažan i uticajan, sposoban da nadahne. Od sveta kome je pripadao – od prijatelja koji su ga posećivali, od književnog društva u kom je delovao – nije ostalo mnogo. Samo jedan protagonista spreman je da se seća i ispriča priču – Dača Maraini.
Ona je jedan od Paolovih najbližih prijatelja. Na stranicama ove knjige ispreda prisan i iskren dijalog, sposoban da produži i oživi duboku privrženost satkanu od poštovanja, umetničkih i kinematografskih iskustava, ideja i putovanja koja su delili sa Albertom Moravijom i Marijom Kalas, u želji da otkriju svet.
Ranko Pivljanin, glavni i odgovorni urednik novina “Nova”
„Jesenjin“, Zahar Prilepin (Službeni glasnik)
Najsveobuhvatnija i živopisno napisana biografija velikog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina, sa detaljima koji do sada nisu bili poznati.
“Upotreba sveta”, Nikola Buvije (Geopoetika)
Svojevrsni “vodič” kroz pustolovine švajcarskog putopisca tokom putovanja od godinu i po dana od Balkana, preko Turske, Irana do Pakistana.
“Mojih devet života”, Miloš Šobajić (Vukotić medija)
Autobiografski uvid u bogat i zanimljiv život našeg velikog slikara u kojem baštini uspomene na crnogorski zavičaj i mukotrpni proboj na pariskoj umetničkoj sceni.
Milan Vukelić, izvršni urednik na portalu Nova.rs
Svetislav Basara, „Rekapitulacija“ („Službeni glasnik“)
Nikad nemam pojma kad Basara piše nešto novo i po pravilu me samo opauči vest da je objavio novi roman. Tako je i sa „Rekapitulacijom“, knjigom koja je, po svemu sudeći, poslednji deo njegovog serijala započetog „Gnusobom“. Bas je ovde standardno raspojasan, ali za dlaku sočniji i bezobrazniji nego u prethodnom romanu „Kontraendorfin“. Vidim da se raduje tužbama aktera knjige, ali džaba mu radovanje. Jer, ko ga još čita? Znam mnogo ljudi koji su se kleli u Basaru sve dok nije „potpisao“ za Kurir, prešavši iz Danasa. Tad im je „otpao“, prestali su da čitaju i kolumne i knjige. Jao, koliko mnogo gube svi ti ljudi, niste svesni!
P.S. Posebno mi je zabavno što sam knjigu kupio u knjižari „Službenog glasnika“ na Bulevaru, koja se nalazi tačno preko puta prodavnice knjiga sa nazivom „Dobrica Ćosić“.
P.S.S. Praktično mi je nemoguće da pričam o Basari, a da mi na pamet ne padne Marjan Čakarević, kojem sam i dužan što me je na Basaru navukao. A Marjan na Sajmu ima novu knjigu „Povest o telu“ (izdavač „Kontrast“), koju još nisam pročitao. Imam li onda dilemu na koji ću štand prvo doći kada odem na Sajam? Ne!
Bonus video: Počinje 66. Sajam knjiga u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
