0
Politička korektnost postala je najnesrećnija religija na svetu, rekao je Nik Kejv odgovarajući ljubiteljima njegove muzike i stihova šta misli o trendu "kulture otkazivanja".
„Kultura otkazivanja“ (cancel culture) sve češće se koristi kao termin za to kada se pojedinci ili organizacije suoče sa žestokim javnim osudama i bojkotom (posebno na društvenim mrežama) zbog iskazanih stavova ili postupaka koje bi neko drugi mogao da doživi kao uvredljive.
„Opraštanje je vrednost koja bi trebalo da bude u srži svakog funkcionalnog i tolerantnog društva. Time se priznaje da smo svi mi nesavršeni i to nam omogućava kiseonik za disanje – da se osećamo zaštićenima u društvu“, naveo je Kejv na svom sajtu „Red Right Hand“, na kom odgovara na pitanja ljubitelja njegove umetnosti.
Kejv ocenjuje da bi „bez opraštanja društvo izgubilo dušu i proždiralo bi samo sebe“.
„Opraštanje nam otvara mogućnost da se otvoreno uključimo u slobodnu komunikaciju – u širenje zajedničkih otkrića zarad opšteg dobra. Ako se vodimo mogućnošću oproštaja, u bezbednom smo okruženju uzajamnog uvažavanja i možemo da se, da citiram Oskara Vajlda, ‘graciozno poigravamo idejama'“, objašnjava svoje viđenje Kejv.
On podseća da nam „opraštanje nije po sebi dato, nego je to vrednost koju moramo da gajimo i stremimo ka njoj“, a da „tolerancija omogućava duhu da sa samopouzdanjem slobodno luta, greši, da ispravlja sam sebe, da bude drzak, da se usuđuje da sumnja na putu ka novim i naprednijim idejama“.
I onda je prešao na pitanje izvesne Frensis, koja ga je upitala šta misli o „kulturi otkazivanja“.
– Koliko vidim, kultura otkazivanja je antiteza opraštanju. Politička korektnost postala je najnesrećnija religija na svetu. Ono što je nekada bio pokušaj da se naša društva nanovo osmisle da bi bila pravednija sada sadrži sve najgore od onoga što religije imaju da ponude (i ništa od njihove lepote) – moralnu rigidnost i samouverenost sa koje je ošišana čak i mogućnost iskupljenja. To je doslovno postala loša religija koja se raspustila“, ističe čuveni umetnik i dodaje da odbijanje „kulture otkazivanja“ da se suoči sa neprijatnim idejama guši kreativnu srž društva.
„Saosećanje je primarno iskustvo – srž događanja – iz kog izbijaju genij i darežljivost imaginacije. Stvaralaštvo je čin ljubavi koji može i da se suprotstavi našim osnovnim uverenjima, ali da time donese i sveže poglede na svet. U tome je i funcija umetnosti i ideja i njihova slava“, napominje Kejv.
On, međutim, ostavlja i mogućnost da greši, ali pita i šta se političkom korektnošću gubi.
„Ali tu smo gde jesmo. Kultura smo u tranziciji i moguće je da smo se uputili ka društvu većih jednakosti, ne znam. Ali koje će suštinske vrednosti time biti oštećene“, zapitao je on na kraju.
Ispostavilo se da se mnogi, poput komičara Rikija Džervisa slažu sa Kejvovim stavom iznetim na njegovom sajtu, ali mnogi i ne, gledajući na političku korektnost kao snagu dobra, piše britanski BBC.
Odgovarajući na Kejvovo viđenje, muzički novinar Osman Faruki postovao je na Tviteru da bi on „voleo da zna koje su to ‘neprijatne ideje’ sa kojim autor čuvenih pesama želi da se uhvati u koštac, a očigledno ne može zbog kulture otkazivanja“, dok je njegov kolega Šon Kjuren ocenio da je australijski kantautor napravio „bazičnu grešku“ misleći da je „kultura otkazivanja“ usmerena isključivo na umetnost.
Međutin, sličan stav o lošim aspektima političke korektnosti nedavno je iznela i umetnica performansa Marina Abramović, govoreći o tome da joj nedostaje humor, a nedavno je i grupa pisaca i aktivista, među kojima su i Noam Čomski, Salman Ruždi i Margaret Atvud, uputila otvoreno pismo javnosti ocenjujući da je „slobodna razmena informacija i ideja, krvotok slobodnog društva, svakog dana sve više ugrožena“.
