1
Prešli su put od levičarskih autsajdera do velikih dens-pop zvezda, a zatim su otišli kada su bili spremni za stadione. Nakon 24 godine, supružnici Trejsi Torn i Ben Vat objašnjavaju kako je karantin doveo do novog albuma EBTG.
Početkom 1997. godine Everything But the Girl bili su na vrhuncu slave. Posle petnaest godina karijere, napravili su veliki preokret i postali slavni. Njihova izdavačka kuća je nakon objavljivanja albuma “Amplified Heart” iz 1994. godine, raskinula ugovor sa bendom, da bi nakon toga videli da je remiks Toda Terija na njihovu pesmu “Missing” sa zakašnjenjem postao veliki globalni hit, broj 2 u SAD, dvostruko platinasti u Velikoj Britaniji, i da je bio nedeljama na vrhu top lista širom Evrope. Album koji je usledio, “Walking Wounded” iz 1995, bio je i njihov najuspešniji i neobično uticajan.
Uskoro niste mogli da se pomerite a de ne čujete negde njihove melanholiče zvuke, preko drum’n’bass-a ili house ritmova: od broj 1 singla “You’re Not Alone” od pevačice Olive, do čuvene Dido. Roni Size i Reprazent su ih obradili na svom debi albumu “ New Forms“ nagrađenom Mercury nagradom. Pevačica Karen Ramirez obradila je još jednu staru EBTG pesmu, “I Didn’t Know I Was Looking for Love”, u stilu “Missing” i stigla je na top 10 listu hitova. Tada ih je U2 zamolio da ih prate na njihovoj turneji po američkim stadionima, vest koju je dvojac dobio dok je boravio u australijskoj hotelskoj sobi tako raskošnoj da je imala dovoljno mesta za klavir i pružala prekrasan pogled na Pert.
Upravo u tom trenutku – kada je stigao poziv od U2 – Trejsi je rešila da se isključi iz EBTG, sa pobednički nonšalantnom frazom: „Zapravo dušo, znaš šta? Mislim da sada želim da prestanem.” Ona je bila ispunjena „užasom od kojeg se grči u stomaku“ pri pomisli da se pojavi pred 60.000 fanova U2 svake noći. Štaviše, želela je da ona i Vat, par od tinejdžerskih dana, osnuju porodicu. Tako je EBTG odbio U2, napravio još jedan album “Temperamental” iz 1999, odradio nekoliko nastupa i to je bilo to.
Trejsi od tada više nikada nije nastupala. Naredne četiri godine provela je kao majka koja sedi kod kuće, „srećna kao školjka“, dok je Vat postao di-džej, producent, vlasnik kluba i šef deep house etikete “Buzzin’ Fli”. Na kraju su oboje počeli da prave skromne, hvaljene solo albume. Trejsi je objavila četiri, Vat, umoran od toga da sklapa ugovore o licenciranju za koprodukcije“, napravio je tri albuma u stilu svog solo izdanja pre EBTG-a, “North Marine Drive”, ali pitanje o ponovnom zajedničkom radu je bilo izbegnuto.
„Kada odgajate porodicu, imate mnogo toga da rešavate“, priča Vat. „Dovoljno je veliko opterećenje biti roditelj troje dece tinejdžera, a onda raditi zajedno. Činilo se da bi bilo previše.”
„Postali smo prilično striktno nezavisni jedno od drugog“, kaže Trejsi. „U stilu, ‘ovo je moj rad, završiću ga, možeš ga čuti i dati korisne komentare, ali nisi deo toga’.“
Pa ipak, evo nas, u maloj londonskoj kancelariji diskografske kuće, neočekivano razgovaramo o prvom EBTG albumu za 24 godine, piše „Gardijan“.
Album “Fuse” je najavila Trejsi na Tviteru, krajem prošle godine. Ona misli da konačni proizvod ima veze sa karantinom vezanim za period korone, od kojeg je ovaj par imao ekstremno iskustvo. Zahvaljujući svojoj borbi sa retkom autoimunom bolešću, Vat je bio „na listi ljudi koji su dobili pismo od vlade u kojem im se govori šta da rade“, priseća se Trejsi. „U suštini, držite se tri metra dalje od svih, pa čak i izolujte se od svoje porodice.“
„Bilo je teško, jer su nam deca dolazila i odlazila“, kaže Torn. „Nismo navikli da živimo tako, zaključavanje je trajalo veoma dugo za nas. Pune dve godine veoma mirnog života. Pred kraj je bio osećaj: „Šta ćemo dalje? Hoćemo li raditi projekat? Hoćemo li nastaviti da živimo životom koji živimo?’ Počela sam da razmišljam: volela bih da bar pokušamo nešto sa EBTG. Ako to ne učinimo sada ili uskoro, možda ćemo odjednom shvatiti da je prekasno. Ne postajemo mlađi, ne možete ovo zauvek da odlažete.“
Vat je oklevao zbog potencijalnog pritiska. Za Trejsi se radilo samo o radosti saradnje. „Zajedno smo u ovoj kući, oboje smo muzičari, niko ne mora ni da zna da smo pokušali.“
Vat je bio toliko uplašen da je u početku, kako kaže, „odbio da to nazove EBTG. Svi fajlovi su samo navedeni kao TREN – Trejsi i Ben. Morali smo da dozvolimo sebi da ne uspemo. Nije izgledalo kao da imamo jasan plan. Ali brzo je postao EBTG – činilo se da je u njega ušao ovaj život nad kojim nismo imali mnogo kontrole.” Njihova zajednička kreativna intuicija se ponovo aktivirala. „Ponekad bismo komunicirali pogledom o tome da li su stvari dobre ili loše, činilo se da imamo instinktivni osećaj za ekonomičnost koju smo želeli da koristimo, minimalizam aranžmana, činjenicu da tekstovi treba da budu emotivni, a ne sentimentalni. Sve ove stvari za koje se činilo da su deo onoga što radimo odjednom su došle na svoje mesto. Što je prilično uzbudljivo.”
Tako “Fuse” nastavlja tamo gde je “Temperamental” stao, postavljajući prepoznatljiv vokal, topao, ali neizrecivo tužan, na oštre, najsavremenije ritmove i eksperimentalnu elektroniku. Pesme su jednolično lepe. Trejsi peva o potrebi da oprostimo sebi u nemilosrdnoj moralnoj klimi, o tome kako nesigurnost i sumnja u sebe koje osećate nakon što vaša deca odu od kuće mogu da vas podsete da ste i dalje tinejdžeri. “No One Knows We’re Dancing” je o hedonističkoj povezanosti noćnog kluba, napisane iz čeznutljive perspektive čoveka čija ga je potreba za izolacijom tokom Covida navela da se posveti mirnijoj zabavi posmatranja ptica. „Zato što je to bila prilika da izađem iz kuće i ni sa kim ne razgovaram“, smeje se Vat. „Ptice nisu najdruštvenija bića.“
Takođe album obnavlja EBTG-ovu često zanemarenu spremnost da rizikuje, ne samo u korišćenju efekata da se glas, njihovo najslavnije muzičko bogatstvo, učini gotovo neprepoznatljivim: omamljen i dubok u unutrašnjem prostoru. „Od prvog dana smo govorili: ’Moramo da zajebemo moj glas’“, smeje se Trejsi Torn. „Očajnički smo želeli da mi sjebemo glas. To je jedan od ključnih potpisa benda, tako da je to bila najzabavnija stvar.“
„Ideja da koristim njen glas kao samo još jednu nit u tapiseriji postala mi je zaista zanimljiva jer imamo reputaciju: ne petljaj se sa glasom, kao da je to sveto“, kaže Vat. „Ali samo smo pomislili: pa, zašto?“
Slušajući EBTG-ov katalog iz 80-ih, najupečatljivija stvar je koliko su njihovi albumi veoma različiti jedni od drugih: “Eden” nadahnut bosa novom pratio je indie pesme “Love Not Money” iz 1985. pod uticajem Smithsa. Godinu dana kasnije, “Baby the Stars Shine Bright” je zaronio u raskošno orkestriran pop 60-ih nekoliko godina pre nego što su Skot Voker i Džimi Veb postali popularna imena.
Ipak, možda i nije trebalo da bude takvo iznenađenje kada su se sredinom 90-ih tako svesrdno bacili na plesnu muziku. A možda je to tako dobro funkcionisalo jer su bili oduševljeni zvukom drum’n’bassa. Vat kaže da ga je to podsetilo na džez uz koji je odrastao. Odbacili su plan da se presele u SAD i tamo snimaju, kako bi postali redovni u klubu Spid Fabija i LTJ Bukema sredinom nedelje na Čaring Kros Roudu i da bi se motali po podrumu Soho’s Blackmarket Records. „Zaista me je pogodilo“, kaže Vat. „Metalheadz, Peshai, Alek Reece, jednom sam ih čuo i odmah mi se dopalo.”
On je, kako kaže, još uvek uključen u dens muziku, uprkos tome što više nije „na komandi“ di-džejinga ili house etikete. Brzo skeniranje njegove tekuće Spotify plejliste SpinCicle otkriva Džona Martina, Četa Bejkera, staru soul muziku i post-pank, uredan zbir opsega uticaja na EBTG zvuk.
Što se tiče budućnosti, izgleda da je neizvesno da li “Fuse” predstavlja jednokratnu, ili prvu fazu u trajnijem povratku. „Bez želje da vam budemo u fokusu, pokušavamo da budemo veoma prisutni“, kaže Torn, „jer nikada više nećemo imati ovaj trenutak, taj vazduh iznenađenja. Niko nije znao da to radimo; u početku nismo znali da radimo EBTG ploču. Dakle, to je sjajan osećaj.”
U prošlosti bi već tražili sledeći album, „rekavši: ‘Ne, ne, ne, napravićemo bolju ploču, već vidimo šta nije u redu sa ovim.’. Tako da ne znam.” Ona sleže ramenima i kaže – nonšalantno kao i uvek: „Videćemo šta će se desiti.“
Bonus video: YU Grupa i Darko Lungulov: Lična i rokenrol istorija Jugoslavije
