0
Dok smo pravili komad "Dete" našli smo se u Brazilu, gde su se dešavali užasni nemiri, a čitav narod tamo bio je šokirani. I to nas je opredelilo da ova predstava donese priču o nasilju - kaže Frenk Šartije, osnivač briselske trupe "Piping Tom", koja večeras i sutra nastupa na Beogradskom festivalu igre.
Predstava „Dete“ je treći deo porodične trilogije koja proučava teme pamćenja, sećanja i tragičnog istraživanja veza. U ovom komadu, Gabrijela Karizo i Frenk Šartije, istražuju izvore psihoze iz dečijeg ugla posmatranja i postavljaju pitanja kako se deca nose sa odsustvom, gubitkom, konfliktima?
Sa ovom predstavom ponovo je u Beogradu briselska trupa „Piping Tom“, koja je ovenčana najvećom nagradom Beogradskog festivala igre „Jovan Ćirilov“.
Uoči večerašnjeg i sutrašnjeg nastupa u Operi Madlenianum (s početkom od 20 časova) u okviru 19. Beogradskog festivala igre idejni ove trupe Frank Šartije i dve igračice Ji Čun Liu i Mari Giselbreht su na susretu sa novinarima u Nacionalnoj fondaciji za igru objasnili su da ovom predstavom zaokružuju trilogiju. Predstavi „Dete“ prethodili su komadi „Majka“ i „Otac“.
– Želeli smo da uđemo u glavu deteta i vidimo kako ono doživljava svet oko sebe. Kada ste dete imate neverovatne mogućnosti, biti dete budi nezaustavljivu maštu, ali dok smo pravili ovaj komad, našli smo se u Brazilu. Tamo su se dešavali užasni nemiri, vojska je izašla na ulice, a čitav narod tamo, kao i naše dvoje igrača iz Brazila bili su šokirani i preplašeni. I to nas je opredelilo da ovaj komad donese priču o nasilju – prisetio se Frank Šartije.
U komadu preispituju i sukobe koji se rađaju iz dečje igre. Zašto se deca tokom igre late „oružja“ jedno je od pitanja na koje su poželeli da daju odgovor:
– Želeli smo da istražimo i kako se mi ponašamo prema deci i kako im mi sami prenosimo nasilje. Otuda glavni deo scenografije tvori šuma, kao simbol svih strahova koje nose deca i šta za njih znači biti zarobljen, ili nestati u šumi – precizirao je Šartije, uz Gabrijelu Karizo osnivač „Piping Toma“, otkrivši da to „dete“, u čiju glavu pokušavaju da uđu, igra mecosopran Euridika de Bol.
Sve u ovom komadu, kako je navela igračica Ji Čun Liu, liči na san i sve je moguće:
– Upravo zato realnost, kakvu znamo, izbrisana je. Kroz komad se igramo sa strahovima, sa sukobima, ljubavlju, ali i totalnom destrukcijom. Veoma je intenzivan komad, a sad, s najnovijim dešavanjima u svetu, još je više aktuelan – ocenila je Čun Liu, dodavši da gledajući predstavu sada izgleda kao da posmatramo „nasilje u ogledalu“.
Neobičan koncept predstave ovaploćen je i time što naslovnu ulogu – Deteta igra sredovečna žena, operska pevačica. Ali, pošto je dečija mašta bez granica, onda ovakav „scenario“ nije nemoguć:
– Ova priča o nasilju jeste donela drugačiju likovnost predstave. Nažalost, nasilje je danas svuda oko nas i za nas igrače je veoma teško da igramo ovaj komad baš zbog toga. Do pojave kovida imali smo posle svake predstave priliku da se susretnemo sa publikom i popričamo o komadu, ali već dve godine to nažalost nismo radili. I evo konačno će se to desiti u Beogradu večeras i sutra- kazala je Mari Giselbreht, poručivši da jedva čekaju susret s beogradskom publikom.
Bonus video: Otvaranje 19. Beogradskog festivala igre