0
Rat Rusije i Ukrajine koji je u toku i velika pobuna protiv iranskog režima izazvana smrću Mahse Amini duboko odjekuju na Filmskom festivalu u Kanu.
Na ceremoniji otvaranja festivala u utorak uveče, legendarna francuska glumica Katrin Denev odala je počast žrtvama rata recitujući pesmu ukrajinske pesnikinje Lesje Ukrajinke, svečano izjavivši: „Nemam više ni sreće ni slobode, samo mi je jedna nada ostala: da se jednog dana vratim u moju lepu Ukrajinu“. Pre godinu dana, Kan je počeo govorom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Što se tiče industrije, zvaničnim ruskim delegacijama i kompanijama koje su povezane sa vladom ponovo je zabranjeno učešće na Kanskom marketu, kao i iranskoj filmskoj fondaciji Farabi. Umesto toga, Iran će zastupati Iranski nezavisni filmski stvaraoci Assn., koji je u septembru 2022. osnovao Kaveh Farnham, producent filma „Zlo ne postoji“ reditelja disidenta Mohameda Rasulofa. Rasulof je nedavno pušten iz teheranskog zatvora Evin, ali mu nije bilo dozvoljeno da napusti Iran da bi bio u žiriju u Kanu.
Što se tiče zvaničnog izbora, Ukrajina je razumljivo odsutna zbog rata.
– Industrija, kao industrija, trenutno je mrtva – rekao je Vladimir Jasenko, koji je producirao film Antonija Lukiča „Luksemburg, Luksemburg“, koji je premijerno prikazan u okviru „Horizons festivala“ u Veneciji prošlog leta.
Sredstva za Ukrajinsku državnu filmsku agenciju, glavno finansijsko telo industrije, preusmerena su na rat. Mnogi muški filmski stvaraoci služe na prvoj liniji fronta – sam Jasenko se upravo vratio u Kijev dan pre nego što je razgovarao za „Varajeti“.
Nekoliko ukrajinskih filmova ipak je uspelo da stigne na festival, ali nisu ušli u zvaničnu selekciju, iako je ratni dokumentarac „In the Rearview“, manjinska ukrajinska koprodukcija, koji potpisuje poljski reditelj Maciek Hamela, izabran za jedan od programa.
U međuvremenu, „Dve sestre“, koprodukcija Ukrajine i Poljske koju je režirao Lukas Karvovski, trenutno je u postprodukciji i biće predstavljena u Kanu. Snimljen tokom šest nedelja u Ukrajini krajem prošlog leta, jedan je od prvih narativnih filmova koji su ušli u produkciju od početka rata.
– Radili smo veoma brzo – rekao je Karvovski, čija je mala, okretna posada morala da se kreće kroz niz vojnih kontrolnih punktova i snimila je dok je ruska artiljerija pucala.
U međuvremenu, Iran predstavlja samo jedan film, pravovremenu andergraund dramu „Terrestrial Verses“, koju su zajedno režirali Alireza Hatami iz Kanade i Ali Asgari iz Irana, a premijerno se prikazuje u „Un Certain Regard“. Snimljen u Teheranu bez dozvole nakon pokretanja pokreta Mahsa Amini, film se sastoji od 12 slika koje prikazuju sve apsurdnije i tragičnije stanje sa kojim se Iranci suočavaju u svakodnevnom životu.
– Bilo nam je veoma važno da razgovaramo o sistemu, o totalitarnom sistemu koji želi da kontroliše sve u životima ljudi – rekao je Asgari.
Najveći deo iranskih filmova koji su se pojavili na festivalima nakon Mahsine smrti su režiseri iranske dijaspore. Ali takvi su, zbog turbulencija, trenutno retkost. Poznati iranski reditelji koji još uvek tamo žive – za razliku od Ašgara Farhadija, koji je napustio Iran prošlog septembra i trenutno je na relaciji Los Anđeles i Evropa – obustavili su snimanje filmova u ovom trenutku „zbog svih ograničenja koje režim nameće filmskim stvaraocima, a i zato što smatraju da nije pravo vreme za snimanje filma.“
– Oni jednostavno ne mogu da odražavaju ono što se dogodilo i dešava u društvu – rekao je Asgari.
Bonus video: Filmski festival u Kanu – Poznati na crvenom tepihu
