2
Čuveni studio Vorner Bros obeležava 100. rođendan kompilacijom kratkih filmova kao svojevrsnom modernizacijom klasika kojima se ovaj holividski titan proslavio.
Čuvenu američku medijsku kompanija osnovali su 4. aprila 1923. braća Hari, Albert, Sem i Džek Vorner. S majkom su u Ameriku, gde se otac, poljski Jevrejin, stigli 1889. iz Poljske. Prezivali su se Vonsal, a kako bi lakše ostvarili „američki san“, postali su Vornerovi…
Još kao mladići počeli su da rade tako što su kupili jedan filmski projektor zahvaljujući kojem su emitovali filmove u rudarskim gradićima u državama Pensilvanija i Ohajo… U Pitsburgu su 1904. osnovali kompaniju za distribuciju filmova, a nedugo zatim pokrenuli i Vorner.
Studio se na početku bavio proizvodnjom i distribucijom filmova, televizijskih serija i video igara, a danas je deo korporacije Vorner Media.
Braća Vorner rasporedili su među sobom obaveze. Najstariji Hari je bio na poziciji izvršnog direktora, Sem na čelu odeljenja koje se bavilo tehnološkim razvojem, Alber je bio zadužen za distribuciju, a najmlađi Džek odlučivao je o produkciji.
U početku, Vorner Bros je bio samo jedna od mnogobrojnih manjih kompanija koje su proizvodile neme filmove, ali su braća prepoznala potencijal zvučnih filmova i odlučili da se usredsrede na novu tehnologiju.
Nemi film „Moje četiri godine u Nemačkoj“, ratna drama iz 1918, prvo je ostvarenje koje su producirali. Istoričar i filmski kritičar Leonard Maltin podsetio je za „Varajeti“ da su oni „birali ljude koji se nisu uklapali u konvencionalnu definiciju lepote i privlačnosti, kao što su Edvard Dž. Robinson, Džejms Kegni, Beti Dejvis, Hemfri Bogart…“
Među prvim ostvarenjima koje su producirali bio je „Džez pevač“ iz 1927. godine sa Alom Džonsonom u glavnoj ulozi.
To je bio prvi film sa sinhronizovanim zvukom i označio je prekretnicu u istoriji sedme umetnosti. Film je postigao ogroman uspeh i vinuo je kompaniju Vorner Bros u jedan od najvećih studija u Holivudu.
Tokom tridesetih godina prošlog veka proizvodili su više od 100 filmova godišnje i postali jedan od najuticajnijih studija u Americi, poznat po produkciji kriminalističkih filmova, crnih komedija i mjuzikala. Postali su deo „velike petorke“.
Kompanija je vremenom opravdala status holivudskog titana, producirajući brojne filmske klasike filma, uključujući ostvarenja „Zvezda je rođena“, „Avanture Robina Huda“, „Kazablanka“, „Čarobnjak iz Oza“, „Prohujalo sa vihorom„, „Buntovnik bez razloga“ i mnoge druge.
Ostaće zapamćeni u istoriji kinematografiji zato što su prvi počeli da koristi tehniku bojenja filma. Braća Vorner podigla su lestvicu toliko visoko da se konkurencija utrkivala da ih sustigne.
Postajali su sve moćniji, pa su postali pozati i po tome što su prvi koristili animaciju u reklamne svrhe, a njihovi likovi poput Duška Dugouška, Patka Dače, Gice Prasića, postali su simboli popularne kulture. Kompanija je takođe stekla prava na DC stripove, najčuvenijeg i najuticajnijeg američkog izdavača „devete umetnosti“ u svetu.
Nažalost, i pored vrtoglavog uspeha, došlo je do razlaza između braće. Džek je organizovao prodaju većeg dela studija 1956. i ubedio braću da prodaju svoje deonice, koje je tajno otkupio i ostao na čelu studija sve dok nije ponovo prodat 1967. kompaniji Seven Arts Prods, podseća „Varajeti“.
U kasnijim godinama, Vorner Bros je prešao na proizvodnju televizijskih serija, a kasnije i video igara. Danas je jedan od najvećih svetskih proizvođača filmova i televizijskih sadržaja.
U okviru proslave 100. godišnjice Studija Vorner Bros, matična kompanija Vorner Bros Diskaveri napravila je kratak film sastavljen od šest klasika iz njihove riznice, objavio je „Holivud riporter„.
To su dela „Kalamiti Džejn“, „Džek i čarobni pasulj“, „Zvezda je rođena“, „Avanture Robina Huda“, „Buntovnik bez razloga“ i „Kraljević i prosjak“.
Ovi kratki filmovi od 20 minuta, koji će biti dostupni za strimovanje na platformi Max tokom narednih meseci, modernizovaće filmske klasike.
Pokazaće kako su dočaravali raznoliku i inkluzivnu percepciju sveta. Vorner Brosov tim to naziva „reprezentativnim glumačkim postavama, pripovedanjem i narativom“.
Iako je tokom godina bilo nekoliko promena u vlasništvu i upravljanju kompanijom, Vorner Bros je i dalje ostao jedan od najvećih i najuspešnijih studija u Holivudu. Danas je kompanija deo tima Vorner Bros grupe, a producirala je brojne uspešne filmove, uključujući franšizu „Hari Poter“, trilogije „Mračni vitez“ i „Gospodari prstenova“, i mnoge druge.
Kompanija Vorner Bros pod čijim okriljem je snimljeno 12.500 filmova i više od 2.400 televizijskih programa, obeležiće svoj vek postojanja brojnim događajima i posebnim izdanjima filmova tokom 2023. godine.
Kas Vorner, unuka Harija Vornera, napisala je porodičnu istoriju u knjizi koja je pretvorena i u dokumentarac 2007. godine „The Brothers Warner“ uverena je da bi braća Vorner danas bila zadovoljna time što je njihov san opstao.
– Moj deda Hari bi bio oduševljen da vidi sve nove načine na koje ljudi mogu da komuniciraju jedni s drugima. Originalni moto kompanije bio je: „Filmovi koji edukuju, prosvećuju i zabavljaju“. On je u to zaista verovao – rekla je Kas Vorner za „Varajeti“.
Vorner Bros i posle jednog veka nastavlja da pravi filmove i ostaje jedan od najuticajnijih igrača u Holivudu.
Bonus video: Duško Dugouško
