0
Evropsko nomadsko bijenale "Manifesta 14" nakon 100 dana trajanja i 105 učesnika iz 30 zemalja, u nedelju je zatvorilo svoja vrata u Prištini.
Najveća manifestacija savremene umetnosti na Kosovu bila je posvećena preispitivanju odnosa sa ostatkom Evrope, kao i stvaranju novih veza kosovske umetničke i kulturne zajednice. Poseban fokus je bio na revitalizaciji javnog prostora u Prištini – prema koncepciji tima na čelu sa Katrin Nikols, osmišljenog u saradnji sa lokalnim kolektivima, umetnicima, predstavnicima akademske javnosti, arhitektama i aktivistima. Tokom Manifeste ostvareno je više od 150.000 poseta na izabranim lokacijama, dok je posetilaca bilo oko 700.000, saopštili su organizatori na zvaničnom sajtu.
Manifestu su, piše „Njujork tajms„, posetili uglavnom mladi. Prošlog četvrtka, na centralnoj lokaciji „Grand hotelu“, desetine tinejdžerki lutalo je hodnicima, pozirajući ispred instalacija i snimajući selfi za selfijem pored slika i video radova.
„Grand“ je bio među četiri ključna punkta sa tematskom izložbom „The Grand Scheme of Things“ koja je bila postavljena na sedam spratova. Izložba poziva posetioce da razmisle o fenomenu pripovedanja i njegovim političkim aspektima, posebno u sredini u kojoj mladi ljudi i umetnička zajednica žive uz ograničenja putovanja u zemlje Šengena. Odsustvo vizne liberalizacije, kako su navodili organizatori Manifeste 14, znači da su kulturni radnici i umetnici na Kosovu suočeni sa najosnovnijim preprekama, što im ograničava kapacitet za konstruktivan dijalog sa ostatkom Evrope, pa i celog sveta.
Dok je stajala nekoliko metara od instalacije holandske umetnice Mete Stere, na kojoj je prikazano groteskno gumeno morsko čudovište, Enesa Havoli (19) rekla je za „Njujork tajms“ da „nikada ranije nije bila na izložbama“ i da je odlučila da poseti Manifestu, priznavši da joj je bilo „tako lepo“.
Prištinsko izdanje, raspoređeno na 25 mesta, „postalo je trend“ među školarcima na Kosovu, priznala je njujorškom dnevniku Eliosa Jerliu, 15, koja je posetila izložbu sa tri prijatelja.
– Pošto je Dua Lipa, britansko-kosovska pop zvezda, svratila na izložbu u avgustu i objavila to na Instagramu, svi žele da dođu ovde – dodala je Jerliu, koja se potom s prijateljima uputila u prostoriju koju je kosovska umetnica Laureta Hajrulahu prekrila pamučnim pahuljicama tako da je izgledala kao oblak. Mlade žene su odmah zauzele poze i počele da prave selfije.
Održavanje Manifeste ovog leta na Kosovu, kako piše „Njujork tajms“, bio je „državni udar“, koji je doveo stotine kustosa, kolekcionara i kritičara u Prištinu i dao gradu retki trenutak pažnje međunarodnog sveta umetnosti.
– Međunarodni kustosi su došli na Kosovo u nadi da će pronaći umetnike koje bi mogli da izlažu u inostranstvu – izjavio je Jakup Feri, umetnik koji predstavlja Kosovo na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji.
Osnovano s ciljem da promoviše umetnički dijalog između Istoka i Zapada Evrope, nakon raspada Sovjetskog Saveza, prvo izdanje „Manifeste“ održano je 1996. godine u Roterdamu, u Holandiji. U narednim izdanjima, Manifesta je razvijala razgovore o društvenim i političkim pitanjima širom evropskog kontinenta, kao što su migracije – glavna tema izdanja 2018. u Palermu, ili građanska prava koja su bila u fokusu izložbe 2014. u Sankt Peterburgu…
Naredno izdanje biće održano 2024. godine u španskom gradu, Barseloni.
Za upravo završeno izdanje italijanski arhitekta Karlo Rati kreirao je „urbanu viziju“ Prištine sugerišući načine na koje bi zapuštena mesta širom grada mogla da se vrate u upotrebu. Nekoliko njegovih preporuka je usvojeno, uključujući pretvaranje napuštene železničke pruge u šetalište. Ketrin Nikols, australijska kustoskinja, koja živi u Berlinu i umetnički direktor Manifeste 14, rekla je da je Bijenale koristilo nekoliko zapuštenih lokacija kao izložbene prostore, uključujući Veliki hamam, istorijsko javno kupatilo koje je zatvoreno 1990-ih nakon požara. Japanski umetnik Čiharu Šiota okačio je stotine crvenih niti sa plafona Hamama izazivajući dramatičan utisak.
– Takve zanimljive prezentacije privlače pažnju šire javnosi. U zemlji kojoj nedostaje umetnička infrastruktura, Kosovo ima samo jednu veliku komercijalnu galeriju, neobično nazvanu „LambdaLambdaLambda“. Manifesta je takođe dala priliku za podsticaj karijera lokalnih umetnika – rekla je Nikols ističući da su do izložbe zatvorena mesta tokom Manifeste bila posećena 151.000 puta, 30.000 više nego tokom prethodnog izdanja bijenala.
Većina stanovnika Kosova koji su učestvovali bili su slikari ili video umetnici, precizirala je Nikols, jer su materijali za izradu skulptura i instalacija bili preskupi.
– Svi umetnici su delili ranjivost, sirovost i traganje, iz čega nastaje zaista zanimljiva umetnost – dodala je ona.
Dardan Žegrova, kosovski umetnik čiji rad na izložbi uključuje seriju šarenih lutaka u ljudskoj veličini na koje posetioci mogu da legnu, rekao je da je stvaranje umetnosti na Kosovu bilo teško jer je bilo malo kolekcionara koji bi otkupili dela. Ali, zahvaljujući izložbi, upoznao je kustose iz institucija kao što je MoMa u Njujorku, dodajući da mu je dragoceno što ga je „stotine ljudi označilo na fotografijama na društvenim mrežama, ležeći sa njegovim vudu lutkama.“
Iako je nekoliko kosovskih umetnika bilo željno da pohvali Manifestu, neki su takođe istakli da su zabrinuti šta će se dogoditi sada kada je završena. Žegrova je rekao da je „malo paranoičan“ i da smatra da će umetnici u zemlji ponovo biti ostavljeni da „jedu mrvice“ sa manjom verovatnoćom da će vlada podržati umetnike kada se ugase međunarodni reflektori.
Fijen, osnivač Manifeste, rekao je da bijenale pokušava da ostavi nasleđe umetnicima na Kosovu, uključujući i kroz prostor koji je stvorio pod nazivom Centar za narativnu praksu.
Centar uključuje mračnu sobu za fotografisanje i radionicu koju umetnici mogu da koriste. Prištinske gradske vlasti dale su Manifesti zgradu na četiri godine, a fondacija koja vodi bijenale prikuplja sredstva kako bi postala stalno radila.
I tamošnje vlasti žele da iskoriste Manifestu kao odskočnu dasku za razvoj, a Hajrula Čekun, ministar kulture, rekao je da želi da izgradi prvi kosovski muzej savremene umetnosti do 2026. (Kosovo već ima Nacionalnu galeriju, sa kolekcijom umetnosti 20. veka, ali ta institucija već nekoliko godina nije imala stalnog direktora i njena loše održavana kolekcija je nagomilana u njenom podrumu, prim.aut.).
U Beogradu je do 11. decembra u galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia, otvorena grupna izložba “Other Stories”, u sklopu bijenala Manifesta 14 Priština i Manifesta 14 Western Balkans Project.
Tema izložbe je Palestina, a svoje radove predstavili su umetnici: Tajsir Batniji (Palestina/Francuska), Larisa Sansu (Palestina/Engleska), Vanđuš Velahu (Albanija) i Šarif Vaked (Sharif Waked, Palestina).
– Ovom izložbom Hestia pokušava da izađe iz zone komfora, da ukaže na postojanje nacionalizma paralelnih geografija – i različitih i neposrednih. Paralelni narativi uključuju nekoliko različitih priča kako bi pokrenuli pitanja izvan glavnog toka političkog narativa na određenoj lokaciji, tako da bi ovaj znak pitanja doneo barem mali korak u pravcu ozdravljenja društva – reči su Neve Lukić, kustoskinja galerije Hestia.
Umetnici na potpuno različite načine pristupaju zadatoj temi, iz različitih perspektiva. Pošto je sam naziv Manifesta bijenala poručio: „važno je kakve svetove svet svetuje. kako drugačije pripovedati priču“, izložba u Hestiji takođe nastoji da ispriča priču kroz nekoliko različitih glasova umetnika čiji se pogledi na temu ne odnose samo na njihove lične priče i/ili one koje njihova dela pripovedaju, već i na određene uloge koje umetnici zauzimaju kao i specifični pristupi medijima koje koriste.
Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe