10
Pre dve decenije život je tragično okončao jedan od najznamenitijih muzičkih novinara na našim prostorima, ali i čovek koji je potpisao scenarija za neke od najvoljenijih domaćih filmova - Branko Vukojević.
Filmski scenarista i novinar, ali i urednik „Džuboksa“ Branko Vukojević, da nije bilo tog kobnog 30. avgusta 2003, danas bi proslavio 67. rođendan.
I kako bi obeležilo ove značajne godišnjice Društvo ljubitelja popularne kulture je knjigu izabranih tekstova Vukojevića „Kako je bio rokenrol“, koja je originalno objavljena 2005. godine, postavila na sajt dljpk.com za besplatno preuzimanje, saopšteno je iz ovog društva.
Samo dve godine nakon preranog odlaska Branka Vukojevića monografiju „Kako je bio rokenrol“ priredili su prijatelji novinara i scenariste – Goranka Matić, Predrag Popović, Dragan Kremer i Momčilo Rajin. Želeli su da osvetle značaj i doprinos jednog od najuticajnijih autora koji su pisali o rokenrolu u nas, podsećaju iz Društva ljubitelja popularne kulture (DLJPK).
U bogato ilustrovanoj knjizi, na više od 500 stranica velikog formata, sabrani Vukojevićev opus nije samo svedočanstvo o značajnom novinaru i rokenrol kritičaru, već i čoveku čije je pisanje u „Džuboksu“, „Startu“, „Politici“ i „Ritmu“ generacijama ljubitelja Bitlsa, Led cepelina ili Idola i Bijelog dugmeta otvorilo nove puteve. Radovi Vukojevića funkcionišu, kako napominju iz DLJPK, kao spomenik čitavom jednom vremenu.
Najbolja potvrda toga stigla je još po izlasku knjige 2005. godine, kada se Saša Rakezić u prikazu dela u „Vremenu“ pod naslovom „Pronicljivi posmatrač“ prisetio prvog teksta koji je Branko Vukojević napisao još dok je bio u gimnaziji:
– Već u svom prvom članku „Muzika iz podruma“, koji je kao gimnazijalac napisao za „Džuboks“ 1975. godine, Vukojević se bavi stvaralaštvom i „psihologijom“ nepoznatih grupa, uličnih gubitnika i zgubidana sa gitarama – tema koliko živopisna toliko neistražena i nimalo na „prvu loptu“ (zaboga, u doba gliter roka svi su voleli da se koncentrišu na blještavilo i uspeh). Nižu se članci koji obrađuju brojne pojave na domaćoj i stranoj rok sceni, beleženi iz nedelje u nedelju – od stadionskih rok grupa sedamdesetih, preko novotalasne eksplozije, pa zatim svi relevantni fenomeni na domaćoj sceni, Bijelo dugme, vreme Paket aranžmana… Vukojevićev stil je uvek odmeren, i (uz nekoliko izuzetaka koji pre potvrđuju pravilo), njegove ocene i danas deluju prilično tačno – naveo je Rakezić.
Branko Vukojević, rođen je u Šibeniku 4. septembra 1956. godine. Od tog prvog članka, koji je objavio 1975. u „Džuboksu“, za tada jedini muzički magazin u Jugoslaviji redovno je pisao do 1983, a od 1981. bio i glavni urednik. Bavio se i video igrama i studirao dramaturgiju. Napisao je scenario za prvi film „Do izvora dva putića“, koji je postao deo omnibusa „Kako je propao rokenrol“ 1989. a dve godine kasnije i predložak za film Gorana Gajića „Video jela, zelen bor“. Rok kritici se vratio u magazinu „Ritam“ koji je uređivao od 1990. do 1991. godine. Samo godinu dana kasnije seli se u London, i počinje da radi kompjuterski dizajn i muzičke spotove.
Vukojević je preminuo u Londonu 30. avgusta 2003. godine od posledica saobraćajne nesreće.
Monografiju „Kako je bio rokenrol“ vratilo je „u digitalni etar“ Društvo ljubitelja popularne kulture, udruženje građana koje postoji 20 godina, a stajalo je iza portala Popboks i sada kroz istoimeni, novoosnovani brend za književno izdavaštvo najavljuju skori izlazak monografije o kultnom filmu „Kako je propao rokenrol“ (autora Zorana Peze, Vladimira Slavice i Gorana Gajića), za koju je zaslužna književnica, filmska scenaristkinja i kritičarka Vladislava Vojnović.
A do sada su, podsetimo, objavili monografiju o kultnoj novosadskoj grupi Luna (uskoro drugo, dopunjeno izdanje), antologiju domaćih hip-hop tekstova „Repotpisani“, strip knjigu Aleksandra Zografa „Priče iz Drugog rata“, studiju „Dobar rep: kako sam objasnio i završio pravi rep“ Predraga Vukčevića, i najavljuju biografije Vlade Divljana, Olivera Nekarijevića iz grupe KKN, Baneta Sanšajna, grupe Šarlo Akrobata…
Bonus video: Vladan Rajović, KKN