Kako grad Beograd deli novac za kulturu: Trećina „fantomima“

Sve nenormalno postalo je normalno i obrnuto, reakcija je glumca Branislava Trifunovića na saznanja portala Nova.rs da je udruženje koje organizuje kontraproteste sa bakljama na krovovima godinama dobijalo novac iz budžeta Beograda na konkursima za finansiranje projekata iz kulture. Upućenije u to kako se odvijaju konkursi u ovoj oblasti ni takva mogućnost više ne čudi.

Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Srpski PEN centar i još nekoliko umetničkih udruženja podneli su još prošle godine u ovo vreme Upravnom sudu tužbu sa zahtevom da se poništi gradski konkurs iz oblasti kulture zbog “kršenja zakonske procedure i netransparentnosti postupka”. Nijedno ročište do sada nije održano, a podnosioci tužbe ne mogu ni da kažu dokle se stiglo sa tim predmetom.

Članovi NKSS radili su proteklih godina analize konkursa u oblasti kulture koje je sprovodilo resorno ministarstvo, kao i komisija koju je imenovala Skupština grada Beograda. Utvrdili su, između ostalog, da je preko gradskog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture za 2019. godinu podeljeno 136.592.000 dinara, da je podneto ukupno 304 projekta, a među njima i 28 „sumnjivih“. Pod „sumnjivim” podrazumevaju projekte organizacija koje nisu registrovane za oblast kulture ili su registrovane neposredno pred konkurs, pa i nakon što je on raspisan.

Knežević Strika: Krše zakon iz godine u godinu

– Iz tih analiza vidi se da su na konkursu učestvovale i organizacije koje nisu ispunjavale ni osnovne uslove, uopšte se ne bave kulturom, nepoznate su javnosti i niko od kolega ne zna za njih, iako nijedna oblast na konkursu nije toliko široka i poznavaoci znaju ko i kako radi. A takvim organizacijama odlazilo je i do trećine novca opredeljenog iz budžeta za konkurs. Dešavalo se da novac dobiju i organizacije osnivane nakon raspisivanja konkursa, iako je potrebno da prijavljeni predstave i prethodni rad – kaže Luka Knežević Strika, tadašnji predsednik NKSS, asocijacije koja okuplja 40 udruženja i organizacija iz oblasti kulture.

On navodi i da su NKSS i druga udruženja i organizacije javno ukazivali na nepravilnosti u sprovođenju konkursa, da se vremenom pokazalo da ih je Ministarstvo kulture ispravilo, ali ne i Grad Beograd.

– Takvo održavanje konkursa je ilegalno jer nakon njih nisu regularno objavljivani rezultati, na šta ih jasno obavezuje zakon, niti kako je komisija radila i kakve kriterijume je primenjivala, nema obrazloženja za podržane projekte i obrazloženja za to što nisu podržali neke projekte… Te obaveze predviđene su zakonom, ali oni biraju da zakon krše iz godine u godinu – kaže Knežević Strika.

Novac na gradskim konkursima za kulturu dobijale su i organizacije poput Udruženja za zaštitu mladih, registrovanog 2015. godine prvo kao udruženje za “zaštitu mladih u saobraćaju i nekonzumiranje alkohola” tokom vožnje, a potom su promenili ciljeve i preregistrovali se za oblast “građanskog društva i participacije mladih u javnom životu”.

Prijavljujući se na konkurs 2019. godine, iz ovog udruženja su u prethodne projekte, prema analizi NKSS, naveli – promotivni štand na Adi Ciganliji (citiramo: “Članovi Udruženja za zaštitu mladih održali su promotivni štand na Adi Ciganliji. Gde su članovi udruženja delili poklone i sugerisali mlade o štetnosti bacanja smeća svuda oko nas, kao i o dugotrajnom procesu razgrađivanja.”) i predavanja u Hemijsko-tehnološkoj i dve osnovne škole u Rakovici na temu “Kulturom protiv učmalosti” (citiramo: “Кako bi se podigla svest omladine da u današnje vreme mladi sve manje postaju svesni njihovog uticaja na životnu sredinu u kojoj žive. Problem zagađenja životne sredine je sve više izraženiji kod mladih, koji se svakodnevno susreću sa dilemom ‘da li se ponašati kao njihovi vršnjaci koji svakodnevno bacaju i odlažu smeće gde stignu’”).

Ovom udruženju je na konkursu za projekat „Kulturom do mladih“ 2019. godine dato 900.000 dinara.

– Oni su dve godine dobijali novac na gradskim konkursima iz oblasti kulture. Jedne godine za pozorišnu umetnost, a druge za muziku. Oni za tu delatnost čak nisu ni registrovani, a dobijali su novac, i to dosta značajnija sredstva od udruženja i umetnika prepoznatih kao značajnih – kaže Knežević Strika.

To udruženje je, ispostavilo se, formalni organizator kontraprotesta sa bakljama i ozvučenjem na krovovima kakvi se ovih dana održavaju u Beogradu.

Hamović: Ispitati na šta se koristi novac iz budžeta

Vlasnik izdavačke kuće “Klio” Zoran Hamović, komentarišući naša saznanja, kaže da ispada da „mi plaćamo da budemo zastrašivani“ i podseća da se često dešava da zapravo i ne vidimo na šta je novac iz budžeta dat na konkursu iskorišćen.

– Bilo bi interesantno ispitati šta su te organizacije uradile od svega toga za šta su dobile novac iz budžeta, pogledati na njihovim sajtovima. A često takve organizacije i nemaju sajtove. Imate, primera radi, organizaciju koja se bavi vegetarijanstvom, a konkuriše na gradski konkurs za projekte iz kulture – ukazuje Hamović.

Vida Ognjenović: Diktat kulturnog neznalice

Sa druge strane, Srpski PEN centar u protekle dve godine na gradskim konkursima nije dobio ni dinara.
– Prošle i pretprošle godine od grada nismo dobili novac, pa nismo imali nijedno književno veče – kaže rediteljka i književnica Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-a.

Na značajnu podršku nisu mogli da računaju ni na konkursima Ministarstva kulture.
– Od Ministarstva smo dobili četvrtinu onoga što smo tražili, ali ni dinara za organizaciju Kongresa PEN centra kod nas, niti za bijenalnu regionalnu konferenciju, a ni za konferenciju „Evropa danas“ koja je sa književne, i ne samo književne, tačke gledišta važna kao povezivanje sa svetom, skup na kom se govori o Evropi kao ujedinjenoj kulturnoj zajednici. Ove godine smo je jedva održali, a i to u smanjenom obimu, zahvaljujući tome što su učestvovali naši prijatelji – nabraja naša čuvena rediteljka i književnica.

Upitana za komentar na to što se pokazalo da je deo novca namenjen promociji kulture dodeljen udruženju koje organizuje kontraproteste sa bakljama, a sa druge strane ispada da za sektor kulture nema novca, Vida Ognjenović kaže da je “u najmanju ruku začuđujuće da se Vlada Srbije bavi toliko malo kulturom, a toliko mnogo politikom”.

– Mi smo nasledili kulturu od 800 godina pre nas, a mi za sobom nećemo ostaviti ništa, jer naše savremeno društvo nije razvilo nikakvu kulturnu selekciju, osim političke. Sve može i ništa ne može. Kulturni kriterijum kod nas je diktiran ne od kulturnog znalca, nego od kulturne neznalice – ocenjuje ona.

Glumac Branislav Trifunović na slično pitanje kaže da je “postalo suvišno bilo šta i komentarisati”.

– Živimo u pandemonijumu. Sve nenormalno postalo je normalno i obrnuto, sve normalno postalo je nenormalno. Nadam se da ćemo uskoro moći da razgovaramo o normalnim stvarima, a ne o ovakvim budalaštinama – zaključuje Trifunović i kaže da kod njega u kraju nema “bakljada”, nego “samo šerpe”.